Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

свете, а обновљено је тек 1834. 0 Ш. у "време првог устанка пише Вук Караџић: »уЗа владе Кара-Ђорђа отваране су готово по свима варошима и варошицама, па и у по неким селима народне Ш. У Беотраду је била и једна велика Ш. какове још никад није било у Орба.« Она је отворена 1808. У њу су примани дечаци, који су знали читати и нешто писати. Овде су учили на српском језику историју света, географију свих делова света, статистику свих држава, права, нешто из - физике, синтаксу, рачун, немачки језик и етику. Ова је Ш. затворена 1813, кад су Турци поново завладали Србијом. Кад је Србија доцније потпуно осло-

· бођена, почели су опет отварати Ш. Од

. овога времена наше се Ш. стално развијају. Основне Ш. Још у почетку, кад су отворене прве Ш. била је јасна намера, шта се хтело њима да постигне, али је у њиховом уређењу било колебања. Од Ш. се тражило на првом месту, да ученици науче само читати и писати, нешто рачунати и молити се Богу. То је било главно, ако не и све. С обзиром на значај народне Ш. и системски рад у њој, била је потреба, да се утврди и наставни план и што је могућно тачније одреди, шта да се све обрађује из појединих наставних предмета. То је учињено тек 1838. Према овом наставном плану у првом разреду деда су учила читати, писати, рачунати и некодике молитве; у другом разреду учила су још црквену историју и катихизис; у трећем и четвртом српску граматику, српску историју, црквено певање и — немачки језик!

· »Инструкције за све школе« од -1844 не спомињу и немачки језик као наставни предмет. Ипак је министар Просвете одобрио у четвртом разреду основне школе у Београду, да деца и даље уче немачки, што је тек 1860 престало. Од 1831 почеле су се штампати и прве школеке књиге у Србији, кад је у Ђеограду установљена „Државна Штампарија.

· 1838 објављене су »Инструкције« за учитеље, а 1836 један је гимназиски наставник постављен за директора основних · школа. 1839 постављен је и други директор, чији је задатак био, да поучава учитеље у школском раду. 1844 објављен је први закон о народним Ш. Задатак 0. Ш. одредио је овај закон тачније, као и то, што све да се ради, да би Ш. боље напредовале. »О. Ш. спремају ученике, да буду добри хришћани, честити људи и корисни грађани.« По селима су деца имала да походе школу три, по градовима, и већим селима четири тодине. Први се пут тражило сада, да и девојке походе Ш., и то: »По селима заједно с дечацима. Али чим напуне 10 тодина, да се из школе отпусте.«

_ На основу тог новог закона прописан је и нов наставни план, у који су уне-

ШКОЛЕ У СсХО.

сени још неки предмети: географија, ошпшта знања »еваком Орбину потребна«, и у сеоским Ш. практични радови у школској градини. 1850 су у овом наставном плану учињене делимичне измене, а. 1855 објављене су нове »Педатошко-методичке инструкције« за учитеље. Било је још учитеља са недовољном спремом, па је Министарство Просвете хтело да им помогне у раду, због чега су одређена четири секретара Министарства, да воде надгор над народним III.

22/8 1857 објављен је нов закон о основним школама, који је захтевао, да се у свакој црквеној општини мора подићи Ш. Он је истакао и жељу, да сва одрасла деца треба да походе 0. Ш., чим се подигне више школеких зграда. Наставни план је остао стари. Тек нови закон од 11/9 1863

одредио је: »Наука хришћанска, читање,

писање, рачун и певање су главни предмети, који се обрађују у настави. Шта ће се још из којих књига учити, одређује Министарство.« Закон је тражио, да се и у мањим селима отворе Ш. ~

31/19 1882 донет је нов закон о (О. Ш., који се разликује у многоме од ранијих, јер се на њему дуго и пажљиво радило. Овај је закон прогласио обавезну наставу за сву одраслу децу, тачно је утврдио наставни план и обухватио је све историско-хуманистичке и реалистичке предмете, као и гимнастику и ручни рад (само за девојчице). Затим је утврђено, да O. Ш. траје 6 тодина, заведене су продужне школе, у којима да настава буде 2 тодине. 1885 учињене су у овом закону неколике измене, али незнатне, те се по закону од 1882 радило у 0. Ш. све до 1898. i

26/7 1898 донет је нов закон о народним Ш., који је требало да представља, велики напредак, јер је: 1. тражио сталан стручни школски надзор; 2. њиме су

· установљене грађанске школе, мушке и

женске, у којима да се учи 3 године, а да се отварају по свима већим градовима стим, да их походе ученици и ученице, који неће да уче у гимназији. Овај закон имао је и одредбу, да учење у 0. Ш. не буде 6 година већ само 4, што је назадак према закону од 1882.

Учитељи су били незадовољни OBHM законом, јер су према њему: 1. могли бити отпуштени из државне службе и после 10, 20 и више година; 2. плату више нису добијали од државе, већ из окружне школске блатајне или од општине, у којима су председници били указом постављани; 3. повишице плата требало је да се добију после 5, а не после 4 године, као што је било пре овога закона; 4. није им се допадао ни стални школски надзор, јер сви надзорници нису били стручњади, а и иначе што је имао и неке политичке тенденције ондашњег времена. Овим законом биле су незадовољне и учитељице, јер је била одредба, да учитељица,

= 1093: —