Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

и рад Шумадиске дивизије при пробоју Солунског фронта 1 и 9 септембра. (Ратник, 1923): Мајор Јанков, Добро Поље (1921): 0. Ландфрид, Завршна битка. у Македонији (превод капетана Ваухника, Ратник, 1925/1); Љ. Марић, Из мога командовања, Корушним одредом (Ратник, 1927): Архива Главног Ђенералштаба.

В. Белић. СВЕЋЕНСКИ ЛУЈО (Го), виолинист и музички педагог (1862, (Осек — 18/6

1926, Њујорк). Положио. је испит зрелости на реалци у Осеку. Музиком се почео бавити већ у раним годинама, а после испита зрелости похађао је, уз Университет, и музичку школу Глазбеног 'Завода у Затребу. У исти мах је био члан оркестра опере Народног Казалишта, те је као виолинист суделовао на концертима и као солиста. Музичке је науке свршио 1885 на Консерваторијуму у Бечу. и одмах је антажован за шрвот виолинисту у Boston Symphony Orchestre, KOJHM је управљао Герике. Био је члан (виолинист) знаменитог тудалачког | квартета.

Франца Крајзела тридесет и три године, 35 ·

то је време неколико пута, шропутовао цеплу: Америку, и стекао велике заслуте 38

пропатирање тада у том крају мало по-.

знате европске жкоморне музике. Иетим квартетом је неколико шута тостовао у Енглеској и на европском континенту. Последњих десет година живота посветио се музичкој настави: био је директор виолинског одељења. Ha, Institute of Musical Art у Њујорку, а. потом директор ансамбла, у ковооснованом СагНзе Institute of Music у Филаделфији. С. је био један од оснивача, угледне музичке организације The Воћелцап»з, и оснивач оргаливације међународних музичара Beethoven AssociaНоп. У америчком музичком свету је као

извођач, педалот и организатор био шио-“

кир апсолутне музичке уметности. |. Литература: Ив. Младинео, Смрт

професора, Луја Свећенскога, (Југословен-

ски Музичар, 1996). 4. Лобронић.

СВЕЧАРСТВО. В. Слава.

СВЕШТЕНИЧКО УДРУЖЕЊЕ. 2. Српско православно свештенство.

СВЕШТЕНСТВО. B. Српско-православно свештенство.

СВИЛАЈА, планина у Далмацији, између река Цетине и Чесме на североиетоку, а торњег тока Чиколе и потока Врбе на југозападу. Њен. висок тлавни

венац обрагују кречњаци торње креде,

испод које су кречњаци и доломити доње креде и јуре, чије се базе пружају од северозапада. на југоисток, а то је и орографеки правац. (С. се простире од села, Штикова, на, северозападу до Хрватца, на Јутоистоку, северно од Сињекота Поља. Највиши висови су: Совро (1.301 м), 'Турjan (1.349. м).· Јанчак. (1.483 м), ОСвилаја

(1:509“ м) и Велики Курјак (1.398: м). На

ОСВИЛАРОТВО

североистоку, између села Отишића и Маљкова, и долине Цетине, налази се кречњачка. · зараван Таван, висока око 440 м и сва испробушена вртачама. Дуж југозашадног подножја (О. пролази расед правца северозапад-југоисток; источно од њега. збило се издизање, а на западу спуштање земљишта. — (је, највећа планина средње Далмације. Одликује се свима појавама крша. Врло је сиромашна. водом, па стога са њених падина не тече ниједан поток, нити је долинама разграната у повијарце и косе. — (О. има. седам већих пећина, неколико увала, пуно вртача, двадесетак локви, а извора је највише на подножју (О. у долини Цетине, Чиколе и Брбе. Шуме је на (О. веома мало, нарочито на југозападној страни, која. је највећим делом нага, док је цео Таван под вегетацијом као и већи део североисточних падина. — Североисточним подножјем (О. пролази друм Книн—ВрликаСињ, северозападним, друм Книн — Дрниш— Шибеник, јутозападним, друм Дрниш—Умљановић—Мућ—Сплит, југоисточним, друм ОСињ—Мућ, а преко планине води већи број стаза. JJ. Вујевић.

СВИЛАЈНАЦ, варошица у Србији (Моравска. Област). Има 4.393 становницха. Ј6жи на реци Ресави. Важна је шијаца за околину (лшито и свиње). У околини се гаји свилена, буба. Ореско је место. Има. тимназију, срески суд. — У новије време постао је (О. трговачки центар за Ресаву. Кнез Милош је дозволио, да у С. може имати 7 трговаца и 3 калаува. BB.

СВИЛАЈНАЧКА M3BO3HA И УВОЗНА · БАНКА. (Основана је 1920. Централа је Свилајнац. Капитал је 1,000.000. Фондови 156.478, улози 1,202.761, менице 1,738.380, зајмови на залоге 13.900, дужници 633.740, вредећи палтири 692.000, непокретности 200.000, добит 50.000 Дин. Дивиденда 5%. Председник и директор је Бога Донић.

; И О

СВИЛАРСТВО. Већи део наше државе погодан је за тајење свилене бубе. При свем том, свиларство је интенсивније само у овим крајевима: Јужној Србији (ераBOBH: Ђђевђелиски, дојрански и струмички), Војводини, Срему и Славонији, северној Орбији (срезови: смедеревски, MOравски, пожаревачки, крушевачки, јато дински и ћуприски).

Од ових трана пољопривреде (С. је у рату највише страдало: дудињаци Јужне Србије били су у ватреној зони, а у дру-

тим крајевима употребљени за огрев и

запуштени; уништене су и оштећене ип-

'сталације и домови одгајивача. Међутим

се (О. најспорије може регенерисати, јер је 'зависно од спорог подизања. дудова. Тако после рата продукција не достиже

BI један“ МИЛИОН КГ о ЖИВИХ чаура, Док

су исти крајеви давали пре! рата, укупно близу 3 милиона. кг. Ипак је већ данас

| Краљевина. ОХО трећа држава ту Европи

BA.