Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

СВИЛАРОТВО

у продукцији свиле. Шрва је Италија с максималном продукцијом од преко 50 милиона, а друга Француска с максималном продукцијом од 10 милиона, (1894).

Квалитет наше свиле стоји одлично и на гласу је (светска прва награда у Јиону 1897). По проф. Квајату наши су »bozzoli bellissimi«, Ha, 1 KP OyXMHX чаура иде 499 т свиле, еластицитет свилен нити (не конца) достиже 210 мм. :

На обнови нашег (О. ради се веома живо, у првом реду уређивањем великих државних расадника (4 у Јужној Србији, 11 у Војводини), из којих се стотине хиљада дудових садница бесплатно дели народу. И за производњу јајашаца, (семена или трена) предузете су мере: у Јужној Србији се помаже и стручно надзирава одлична домаћа производња, а: у Војводини је установљен државни завод у Новом (Саду; у северној Србији (ради на томе Орпско Овиларско Друштво. На, развиће (О. потодно делује висока. пијачна цена (1923 до 150 Дин по кг) и слободна, трговина. У осталим свиларским крајевима, задржава напредак. (О. монополски откуп по несразмерно ниској цени (1923 у Војводини 35 Дин по кг).

Осим у планинским крајевима државе СХС, као на пр. у Словеначкој, која је изгубила. своје свиларске крајеве са Горицом у центру, тде је била скоро прва. станица, за. продукцију бубијих јајашаца. по Пастеровој методи, затим у Горском Котару у Хрватској, у југовашадној Босни и т. д. — свуда су и клима и тло погодни за дуд (параледно Ca шљивом и лозом) и (О., а у народу има и вештине и љубави“ за свилену бубу.

У. наше је земље (О. дошло јамачно шрво у југоисточне крајеве из Византије,

куда је О. пренесено с истока још TIOJIO-

вином 6 века, а тек је доцније, изгледа. у 16 веку, кад је пренесено у словеначки крш, дошло и са запада, из Италије. Грци нису имали знатнији свиларески центар, Турци су та створили у Бруси, и то доцније на сасвим модеран начин. У Јужној Србији гајила се свилена обуба у 14 веку, а ситурно и пре, како се види из наређења краља Стевана Дечанског 1330 цара, Душана, 1348. За време турске владавине гајење је настављено (Мухамед П

забранио је 1456 извоз свиле у Дубров-,

ник, који је био знатна, пијаца за свилу; 1379 је општина продавала, Ђошћусе). Caма европска Турска продуцирала је преко 2'5 милиона кг живих чаура на годину, а из Солуна је извожено деведесетих година, 19 века просечно по 200.000 кг сирове свиле.

У | западним ~ крајевима ~ (Оловеначки Крш) унели су свилу Талијани. 1670 тражио је Мејс ог Козе! из Трента повластицу за увођење О. У 17 веву (О. је живље напредовало, и предионице су подиnape (у Горици), али до 1684 опет је шропало. У 18 веку власт је подупирала. ши-

рење (С. давањем концесија и опраштањем од пореза (1726). Марија Терезија и њен син Јосиф П много су помагали (.: давали су награде, штампали упутства, а у неким крајевима је увођено и силом (0. (сађење дудова било је као услов за дозволу женидбе). 1784 забрањен је увов свиле са стране. 1782 било је у Горици 462 ткалачка стана. У то доба је становништво читавог словеначког крша. (од Соче до Реке) живело углавном од С. За време француске окушације (С. је било“ напуштено. ~

C неједнаким успехом увођено је (С. у све наше западне крајеве и напредовало је, док није велика зараза средином 19 века све уништила. Регенерисање је опет дошло од Талијана. Прва институција за продукцију семена по Пастеровој методи била је основана седамдесетих година 19 века у Горици. :

У северној Србији изгледа. да. је С. доцкан уведено. Тек у четрдесетим годинама 19 века бели је дуд интенсивније сађен, око чега се бринула власт.

У Јужној Орбији је С. за турског режима стајало одлично. После пегавице (1865), С. је нагло напредовало. Свиларска централа у Бруси организовала Je

модерну продукцију семена, поучавањем

самих | одгајивача и вршењем надзора. (монополне државне врвце на кутијама. са. семеном).

После ослобођења била је досетнута продукција од преко 1 милион кг свежих

. чаура. С. је овде билљ готово најрента· билнија пољопривредна грана. Уз посао

од 40 дана носио је хектар дударе до 1200 динара (тадање вредности) чистог прихода. По Хану било је у самој Ђевђелији 1863 9 великих предионица. свиле.

После балканских ратова подигло _je

Српско СОвиларско Друштво велику Пе-

легринову пећ за гушење мехурака, Док је пре било 4 већих и 10 малих завода за, убијање кокона (неки су сачувани, односно обновљени). После 1918 у сврху 00нове која лепо напредује, постављена су 4 државна надаорника. (Ђевђелија, Отрумица, Валандово и Окопље), и уређена су 4 државна расадника за дудове. ПШродукција трена претиче домаће потребе, те се извози у северне крајеве (држава је откупила 1992 1.500 унција, а 1923 већ 6.500 унција). 1928 произведено. је 14.600 унција семена (француска варска, и та лијанска, асколи пичено раса). Шредионица, пренешена у Ђевђелију Ha Мохача, још није инсталирана. Послератна. шродукција у 21 општини трију срезова је: Год. Бр. одга- Количина – Производња Цена по

јивача ~ јаја мехурака кг Дин 1919 1.791 649 RP 110.835 кг 1990 2.448 050. „ 143.977 „ , 29 1991 1.097 190:05,,' 199.680. 25 1990. 8.769 18925 ~, 227.800 „ S 1925. 8.706 „176:7.15, 388.716 ,, 100—120