Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

Само 1923 донели су кокони народу.

34 милиона Дин. На примитиван се начин одмотава свила и прерађује у кућној индустрији (свилена басма и гајтан).

У Војводини је половином 19 века (од

1840) постојала приватна повластица. Нај-

пре због ниске цене, затим због петавице, пропадало 'је С. и поред државне помоћи. 1880 уведена је државна управа (монопол откупа), а 1893 је она треорганизована. Скоро на војнички начин провео је организацију бивши официр Безереди, са централом у (Сексарду помоћу државе. Свиларски су крајеви били раздељени у надгорништва. Биле су постављене мноте инсталације и проведена жива пропаганда. Продукција се дигла толико, да су Банат 'и Бачка (и онда главни свиларски крајеви) произвели 1911 скоро 1 милион кг чаура (читава Угарска скоро 1'9 милиона). Народ је добивао привидно све потребе бесплатно, али су зато откупне цене далеко заостајале за шпијачним (1914 прва класа чаура 2:9% круне). Много се радило на подизању дудињака, (државни и општински расадници). За време рата (С. је пропадало и напослетку је престало, а и много дудова је страдало. После 1919 није се гајило; задржан је углавном стари систем. Израђена је уредба о свиларској служби и унапређивању (С. од 30/7 1990 која је новембра. 1921 проглашена. за закон. Шо овоме је основана централна свиларска управа у Новом Саду, којој је потчињено и (О. у целој краљевини, сем покрајина, где су

, биле већ од пре на снази повластице. У

Војводини је производња семена, откуп и отпредање чаура у државној режији. Предионицама. рукује Министарство 'Тртовине и Индустрије. Војводина је раздељена у 12 свиларских надгорништава, са, по 20—40 свиларских општина. У свакој општини налази се повереник. Постоје 22 откупне станице и 11 кокониера (Нови Сад, Жабаљ. Стари Бечеј, Стари Bpбас, Паланка, Панчево, Вршац, Бела Црква, Ковин, Суботица, Тител) или сушница. То су велике и лепе грађевине са Ileлегриновим пећима за убијање и сушење чаура сувом топлотом и са магацинима (за, по 150—200.000 кг сувих чаура), Војводина има три предионице (филатуре) у Новом Саду (са 150 лавора, а, прерађује дневно 35—45 кг сирове свиле), у Шанчеву (са 120 лавора) и у Великој Кањижи (са 80 лавора, али не ради већ више година). Ове фабрике не могу прерадити ни половину наше продукције. У циљу спремања, свиларског подмлатка приређују се у Новбм Салу свиларски течајеви (1921 било је 14 курзиста, а свега до сада 36). За производњу дулових садница постоји 11 државних расадника (са 200.000 зрелих садница) с простором од 140.000 M". Продукција семена напредује. 1923 радило се на 9 места (520.000 пари

СВИЛАРОТВО

лептирова), а у централи на 10 микроскопа. Шроизведено је 4.568 унција (1929.

8.183). — Ваљаних јавних дудова има. 384.000 комада. (слабих 970.000). === S || | |} 58 O 0 JO 000 5, о 65 А OR а 8 = ЋЕ | S o = => = = у = са s с 1 Ђ | _Е = [а o = ~ II E Е O O не E = а ~ о ~ a = = > = 7 = = = = = EO 1 1 1 O – = 5 = = о a > = je БЕНИ А с : ~ ı. – о 19 <. S O. 2 А И ИЕ СЕ POLO: S s: o. o e sE с АИ И 0 ја = а а о a % „1 о о о Оз о о 2 — = = = =

У Оеверној Србији осамдесетих година 19 века држава је сама делила по 8—10 кг по Пастеровој методи приређеног семена. 1891 дата је повластица Еразму Марију Ha 15 тодина (раздавао је по 50 кг семена). 1898 напустио је он посао, и (О. је пропадало. Од 1896 радио је, са неким успехом, А. Тајтацаковић, % од 96/7 1899 дата је повластица (1900: продужена. ва, 10 тодина) фирми Фаркић и Анђелковић, да бесплатно раздају јаја и да имају искључиво право откупа чаура по утврђеној цени (ослобођено од пореза). Раздељивано. је до 500 кт семена толишње, и продукција је дигнута (1906, 265.400 кг). Лапово је постало центар ушраве. Ту је 1903 основано Прво Српско Акционарско Свиларско Друштво. Законом од 3/4 1909 дата је повластица Српском Свилареком Друштву у Београду са филијалом у Лапову на 20 година.

Шре рата се продукција дизала. 1909 је постигнут максимум од 394.122 кт живих чаура, али је после тога постепено опадала (1914, 161.592 кг). За време окупације (од 1916) почело се поново с тајењем (1918, 105 000 кг). После ослобођења. (1918) О. је слабо 'успевало. Гајење је нерационално (принос по унцији семена мален), а цене су и сувише ниске. Ево статистике:

== 97 7