Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш
СВИЊА ДОМАЋА
Произве-
Год. Бр. оп- Бр. од- _ Раздато
штина гајивача laia дено чаура 1920 68 610 1575 и 9.823 кг 1921 62 0201 ! : 005 9.376 ., 1922 55 550 2340. ,, 6.817 ,, 1908: 140 1.568 20:0; „. 20.464 „
19929 произвело је друштво 2.528 кутија, семена (по 15 г). Изгледа да је произведено стварно много више чаура али народ задржава чауре и сам приређује конап. — У Лапову има и мала предионица са, десетак лавора.
У Хрватској и Славонији је за време слободног гајења и трговања, достигла. продукција 300.000 кг. Пегавица је учинила, томе крај. Обнова је тешко успевао
ла. После неколико неуспелих покушаја,
са, талијанским овлаштеницима, (Шерсоља, Мари), предата. је брига око CG. мађарској свиларској управи (1880, односно 1883) све до 1908. За то време ишла је наша свила у свет под мађарском етикетом, и као таква добила је прву светску награду. (Лион 1897). Просечна. продукција је тада била од 250.000 кг живих чаура. Рендита је била слаба (22 кг чаура на 925 г семена), откупна цена веома ниска (сваки одгајивач добио је просечно само 25 круна). Максимум продукције био је 1896, са 324.596 кг. Поред већег броја. откупних станица било је у седиштима надгорништава лепо зиданих коконијера. са, пећима за гушење (Загреб, Осек, Вировитица, Митровица, бемун, Винковци), али ни једна предионица. 1908, 48 дефинитивно 1912 предата је концесија, за. С. на 20 година Управи земаљскот свилогојства у Загребу, коју су сачињавале: Хрватска. Пољодјелска, Банка. (1 управа) и (Савез Српских Земљорадничких Задруга у Загребу (П управа), али потоњи само до рата кад је од власти обустављен.
После рата води управу у смањеном обиму само Хрватска Пољодјелска. Банка. 1908 основан је у Загребу Баколошки 06серваториј, прва научна. институција, 8а. (0. у нас (управник Др. Јован Хаџи до 1920), у којој су испитивана. јаја, квалиmer чаура и свиле, и чињени“ научни OITHTH.
До рата је О.' лепо gampelnonano, a y Da-. ту је скоро сасвим пропало, нарочито у.
Срему, тлавној свиларској територији, где је пропало и много дудова. После рата је регенерисано, и оно, и ако споро, ипак напредује. Раде само коконијере у Осеку и Митровици. Отаптиспички податци:
Год. Бр. оп- Бр. од- Раздато — Производња штина гајивача јаја чаура 1920 1092 847 19:3 кг. 7.081 RT 199] 126 1.013 19:80 13.046 „ 1922 298 3.311 44'6 „ 51.702 ,, 1923 358 4.745 9g2:1 91.840 „
Ваљаних дудова има око 50.000.
У Босни и Херцеговини се пре аустриске окупације народ (нарочито муслимански део) доста бавио СО. (херцеговачки дудињаци и бубарница Ha летњиковцу уз
Буну и Неретву 1859; Фортис спомиње 1774 (С. на доњој Неретви). После окушације се управа мађарског свиларства. нешто мало бавила (О. делећи семе и дудиће (до 1898 раздељено је 425.000 дудиha). „Jag продукција | није прешла 40.000 кг чаура на годину. За време рата и после рата СО. нема. Оснива се државно свиларско надгорништво за Босну = Херцеговину. :
Фортис спомиње 1774 0. на Рабу и Брачу. Али, и ако су у Далмацији сви услови погодни за (0), оно није раширено. ОтаpH дудови сведоче о бољој свиларској прошлости. По Кистеру (1842) у Боки је, било интенсивније (., а у Прчању (Бока) постојала је све до 1894 мала приватна филатура. Шре рата достигла је продукција, (1912) 26.000 кг (цена. 2:58 круна). Нарочито су повољни котари: которски, дубровачки и имотски.
После рата почела је живља акција. Оснива се надзорништво. На имању у Врани установљен је расадник дудова. Продукција је била:
Год. Бр. оп- Бр. од- Раздато — Производња штина гајивача јаја чаура 1919 1 3 1:125 кг 180 кг 1920 2 223 АДА ИУ 1.520. ~. 199] 3 369 НЕ 1.787 А 1:22 18 631 4:07 „, 8.651:7 =. 1923 23 1.230 547 > 16.549. »,
У Црној Гори одавно се одгајивала сви-
лена буба, али никад у већем обиму, и ако су сви услови погодни. Опрема се и ту живља акција, и оснива се државно надворништво за Црну Гору.
Ша више места (у Словеначкој 1867 У Новом Месту, у Ретфали код Осека ит. д.) покушавано је гајење т. зв. дивљих свилопрејки Апћегеа јашашта1 и Philosamia суп па, На Долењском у Оловеначкој тај се велики лептир у храстовим шумама. одомаћио.
Литература: Ј. Хаџи, Свиларство у Хрватској (Народне Новине, 1908); А. Јо-
вановић, Овиларство у Краљевини CXC
(Тежак, 1999). Ј Хаџи.
СВИЊА ДОМАЋА. Под тим називом разумемо све оне пасмине, које су у нашим крајевима или од памтивека или су код нас настале. Ту имамо у првом реду примитивну свињу европскога типа, (5115 europaeus, Ha пр. шишка), па онда. примитивну свињу средоземног типа {sus mediterrancus, Ha IID. KDHIKO/UOMIĆKa, CBHња), па примитивне пасмине, које су настале укрштавањем обеју типова. (на пр. манталица, туропољска, свиња). (В. Овињске пасмине, Свињарство.) СУ
СВИЊАР,. B. Давор.
СВИЊАРСТВО је у покрајинама ОХО одавно већ заузимало важно место у пољопривреди. Нарочито је било на гласу у јутоисточним крајевима. Данас има у наmoj држави преко 6,000.000 комада свиња. Од тога броја највише има Војводина.
— 98 — по