Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

(oko 1.654.000), па онда, Хрватека-Олаво-

нија (1,260.000), Србија (935.000), Слове- ·

начка (око 615.000), Босна. - Херцетовина. (око 537.000), Далмација“ (око 95.000), a · најмање има Црна Гора (око 14.000).

Када су Јужни Словени дошли у ове

крајеве, наишли су на свињу средозем-

ног типа, (која је овде постојала већ у доба сојеница. Касније се тај тип измешао са европским, који је дошао са“ севера. Укрштавањем тих типова, не зна се када, настале су пасмине, које важе као надшше домаће. Сем тога, сачувале су се и чисте пасмине и једног и другот типа, (Шишка и кршкодолска свиња). Природне прилике, нарочито огромне шумске паше, биле су погодне (., те се становни-: штво почело интенсивније бавити TOM траном, нарочито хришћански елеменат.

Најраширенија домаћа пасмина, је манталица, која је настала у Србији, одакле је онда прешла у Мађарску, а из ове у Славонију. Ванредна шумска паша била, је погодна, за развитак особина мангалице, продукцији масти, а исто је тако култура кукуруза била погодна товљењу манталице. Тако је мангалица. брзо. дотла до светског гласа, као свиња, ва продукцију масти. Нарочито су тласовите биле Милошеве свиње. У северо-западним крајевима ОХО била је стара. домаћа, свиња европског типа, која, је имала сва, 0бележја, примитивне пасмине тога типа. Главни репрезентант истих била је шишка. У Словеначкој је био чисти потомак средоземног типа, а у Туропољу је постала, посебна пасмина, туропољска свиња.

Ове пасмине нису могле задовољавати, због слабог квалитета меса, што вреди и за мангалицу. Месо је њихово било у шрBOM реду подесно га прављење пршуте, али Ce на светским тржиштима, тражила, квалитетна роба. Због тога, а што је извоз свиња из наших крајева увек био важан фактор, ишло се на оплемењивање туђим пасминама, нарочито у западнијим крајевима. У ту сврху су, у другој половини прошлог века, у великом броју импортиране енглеске свиње, које су по свом узгоју. на тласу. Нарочито је то била, јоркширска. пасмина, која је код укршта вања економски задовољавала, али“ због префињености – Није подесна, за наше“ екстенсивне прилике. Манталица се гукрштавала са беркширском пасмином, а обе и са туропољском. Из. укрштавања са беркширском пасмином произашла је и Пфајферова свиња (у околини Осека), ко. Ја данас представља самосталну шасмину. Врло повољне резултате дало је укрштавање немачке оплемењене свиње са нашим пасминама европског типа, те је она, прикладна и за чисти узгој у нашим крајевима. На бившим великим поседима, укрштавали су домаће пасмине и још другим туђим пасминама, као Essex, Sussex, Шпсојп и т. Д. али ова тукрштавања, нису од већег значаја.

свици

Држање свиња у нас је већином још врло. екстенсивно, те већ због тога, требамо отпорније пасмине. Овај начин држања још ће дуто времена, да остане, због 'HOJLATIHHX паша.

Како потрошња масти у корист потро-

шње маслада maja, и како је све већа.

тражња, квалитетног меса на светским. тржиштима, мораће и у нашем (О. настати

преокрет у смеру узгоја. Дакако тај ће

се процес доста споро развијати. (8. Мангалица, Шишка, Туропољска свиња, Кршкодолска,“ Јоркшир, Беркшир свиња.)

Литература: S, Ulmansky, Die

Fleisch- und Milchproduktion im Konigreiche der Serben, Kroaten u, Slovenen [1927], : 6 С. Улнански.

СВИЊСКЕ ~ ПАСМИНЕ. B. Бакоњска, Беркшир, Енглеска, Јоркширска, Кршкодолска, Мангалица, Милошева, 'Туропољска, свиња, Шишка, Шумадиска свиња.

СВИРАЛА, музички инструмент. Прави се од тврђег дрвета: издуби се право дрво, уреже урез код тлаве (са доње стране), на торњој страни пробуше шест рупа и на врху се уреже писак. На (. се добија скала на следећи начин:

Кад се покрију све рупе и дуне добије ве | }

отворе ли се две доње рупе добије се отворе ли се три доње рупе добије се отворе ли се четири доње рупе добије се 6 отвори ли се пет доњих рупа добије се а отвори ди се свих шест рупа добије се Ћ

Кад се дуне тихо чује се од сваког дунутог гласа. доња октава; дуне ли се јако, торња квинта; остави ли се 1, 9 и з рупа отворена, 4 и 5 затворена, па, опет затим 6 рупа отворена, чује се Ђ; покрију ли се све осим две, даје глас ез; покрију ли се све осим Пете, аз; покрије ли се ], 2, 4, 5, а 3 и 6 остави, cis, ON

Шреглед тонова, који је могућ на свирали, следећи је: с. а, сз, e, Ty, ге, су ас, а, О, у.

Go e L m 3, ша ње, dL

пе ХК. М.

СВИТАВСКО ЈЕЗЕРО, језеро у Херцетовини, на Овитавском Блату, око 4'5 км источно од места Ојекосе, односно 8'5 км југоисточно од Габеле. Овалнот је облика. Дугачко је 850 м, а широко 550 м. Дно 0. Ј. је равно, максималне дубине од 4 м,

сали у њему има ока и вирова, дубоких

4—9 м. Лети је температура на површини (О. Ј. 179—189 0, при дну 13%—13-59 (', док је температура околних врела 10:59 до! 11:59. (0. Литература: Ј, У. Шапе“ -u, «EK. Thon, Die westhercegovinische Kryptode-

pression [Pet, Mitt,, 51, 1905). JI. DD.

CBMTIIH. 1. Средњевековна. документа, која, су писана, на дугачком листу перга-

И 190. Ни - ri

: с отвори ли се 'најдоња рупа добије се td, e i

Il. ||.