Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш
ОВИШТОВОКИ МИР ·
мента · или хартије ти онда савијена, у родну. = ; 2. Нарочите уредбе о. дотацији право-
славних српских епископа. и свештенства. –
у 18 веку, за обављање црквених функција народу, донашане на српским црквено-народним саборима. 1713, 1722, 1726, 1735, 1744, 1769 и иначе, или од самих
митрополита и епискоша, као и Ол И,
жавних власти. : 3. Читаве књиге писане на дугачком ли-
сту, савијене у ролну и обично чуване у | ИК,
нарочитим футролама.
СВИШТОВСКИ МИР (4/8 1791) између Дустрије и Турске. Опуномоћеници: Мол Herbert Rathkeal, Фрањо Естерхази Галанта. Посредници енглески, пруски, хоmaHnckM: Rob, Murray Keith, de Lucchesini, 8. де НаеКеп, Ратификацију је потписао цар Леополд, премапотписао Кајунип Ритберг. Садржао је 14 чл.: ШПроглашена, је пуна амнестија, нарочито ва, Црну Гору, Босну, Орбију, Влашку и Молдавску (1), статус кво од 9/2 1788. Потврђен је Београдски Мир од 1739 и допунске конвенције (5/11 1739, 95/5 1747), кочвенција од 7/5 1775 о уступању Буковине (2). Обновљен: је сенет од 8/8 1783 0 обавези Порте, да прибави сигурност немачким. трговачким бродовима шротив берберских и других отоманских гусара, сенет од 94ј2 1784 о слободној трговини и пловидби царских и краљевских поданика у подручју Турске и сви други фермани и споразуми (3). Аустрија ce обавезала, да евакуише сва турска подручја у одређеном року (6), поименце Влашку и окупирани део Молдавске (4), а тврђаву Хотим, пошто Порта склопи мир с Русијом (5). Заробљеници су измењени без откупа (7). Драговољни исељеници остављени су на миру, двовласницима. је дозвољено оптирање по вољи (8). 'Трговачки послови и обавезе настављени су онде, где их је рат затекао (9). Обавезано је обострано чување мира, на граници (10). Утврђена је заштита поданика, и трговаца, (11). Порта се обавезала, да обнови и потврди све раније привилегије, које се односе “на исповедање хришћанске католичке вере у отоманском царству, слободе њезиних свештеника и редовника, и издржавања и оправљања цркви, елоболе верске и личне, похађања и заштите светих места у Јерусалиму и на другим местима (12). Поводом овог мира и због нотификације ступања на престо нових
владара уговорено је, да се пошљу с једне.
и друге стране посланици другог ранга. В-љ. Поповић.
СВОБОДА ЈОСИФ, музичар (14/6 1856,
Нимбурт, Чешка — 6/2 1898, Београд).
Консерваторијум је свршио у Прагу, а
тје 1883 постављен је ва учитеља мувике
у Београду. (С. је имао своју музичку школу, у којој је васпитавао омладину.
Ђио је члан Београдског Гудачког Квар-
у
"тета, који је основан 26/9 1889, и чији су
чланови били Фердинанд Ј. Мелхер, Стеван Шрам, Стеван Ст. Мокрањац и Ј. Свобода. Био је капелник академског оркестра, а написао је Теорију музике, Школу за виолину. Радио је за оркестар, хор и клавир. ДЕ M
СВРЉИГ. 1. Варошица у Орбији (у Оврљигу, Нишка Област). Раније се звао Дервен, и чинио је једну општину са селима Жаљевом и Шлљивовиком. (О. је на врло згодном положају, на путу који из Књажевца преко Грамаде води за Ниш, и због тога је и постао варошицом. Среско је место за сврљишки срез. BB. JI.
2. Град у долини Тимока, јужно од Књажевца. Спомиње се 1187, када га је порушио Стеван Немања. 1279, за владе бутарског цара Иванла, писао је у њему јеванђеље чатац Константин. За владе деспота, Стевана у (О. је султан Муса победио Хамзу-бега. 1597 Угри су запалили и опљачкали Q. А ШАХ
Град је на три стране неприступне клисуре, у горњем теснацу Сврљишког Тимока. Хрбат клисуре је опасан зидом. На највишој тачки је округла кула, а у средини четворна конак-кула. К југу се налазе слаби трагови предграђа. (О. је типичан средњевекован градић на месту римског утврђења. BB. С.
СВРЉИШНКА КОТЛИНА, пространа. котлина у источној · Србији, у сливу Сврљишког Тимока. Она је са севера, истока
"и југа оивичена планинама, а према западу је прилично отворена. (. К. је пра-
а
— 100 — ı
вилног елиптичног облика, и претежно се простире од запада на исток, дужином од 40 км. Највећа је ширина око 14 км. На југу је О. К. ограничена Сврљишким Планинама (Модра Стена 1.161 м, Зелени Врх 1.334 м, Шлеш 1.267 м) и њиховим продужењем Куриловом (Калафат 837 M), на западу ниским и заравњеним развођем Тимокових и Моравиних притока, на коме су истакнутији висови: Љути Врх (763 M) и Шупљи' Корун (699 м). Северозападни, северни и источни оквир сачињавају Влајковица (647. м), Ропаљ или Ма · ли Врх (607 M), Богданица (809 м) и пространа зараван Тресибаба (787 M), као развође Сврљишког и“ Трговишког Hмока, а даље ка истоку: Седларица (745 м), Секино Грамађе (827 м), Тумба (994 M) и Пајешки или Равни Камен (1.163 'м). Обод (О. К. је састављен у нижим партијама .од лискуновитих шкриљаца, у вишима од пешчара, преко којих.
леже дебеле наслате кречњака. Морфоло-
шки је важније, што је обод 0. К. на неколико места прекинут усецима и дубоким преседлинама, од којих се нарочито истичу Прамада и Бабина Глава, прва на вападу, између Раила и Бајтарице, друга на истоку, између (Сулегата и Големог Врха са једне, а ПШајешког Камена са друге стране. Дно OC. К. лежи на апсо-