Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш
IP CP NI aj M
лутној висини 340—570 м, а површина My је око 110 км“. На целом овом простору земљиште је састављено претежно од слатководних седимената, чију главну масу чине разнобојни пескови, који се смењују са танким слојевима, песковитих тлина и трошних пешчара, затим шљунак и облуци. Првобитна језерска раван дна С. К. најбоље је одржана у централним деловима, док је на северозападном и занадном крају, где је имала највеће распрострањење, јако шреиначена, „долинама. многобројних потока и река, жоји су се од тога доба у њу усецали.
Главна река, 0. К. је Сврљишки Тимок, чији су изворишни потоци Козјанска и Пајешка. Река. Са северних и јужних страна (. К. прима око 40 потока и поточића, од којих су важнији: Манојличка, Река, Тресија, Преконошка. Река, Калница, и Бела Река. Због хидротрафских и тпе-
трографских услова, (О. К. је пришично |
плодна. Од жита највише је засејано шшпенице и јечма, а још више кукуруза. Маунасто биље таји се мање, највише пасуљ и 0606, а нешто мање земљишта, је засејано кромпиром. Од баштенског биља. нарочито успева купус, паприка, лук и б0стан. Велики су простори под ливадама.
и пашњалима, а, од воћа највише се гаје“
шљива, јабука, '# крушка. — Кроз (О. К. пролазе железничка. шруга (и друм НишСврљит — Књажевац — Зајечар, друмови Ниш — Сврљиг — Тресибаба, — Књажевац, Тресибаба—Дута. Пољана, Сврљиг — Дуга, Пољана—Бабина Глава—Пирот и Бела, Паланка, сем тога воде више колеских и пешачких путева.
0. К. доста. је густо насељена: у 3.210 домова живи око 22.950 становника, што одтовара. тустини 208 на, површину 1 км. Поред варошице (СОврљита (69 домова, 352 становника), највећа, насеља су: Извор (210 домова, 1.961 становних), Драјинац (148 домова, 1.344 становника), Лалинад (186 домова, 1.153 становника), Грбовче (165. домова, 1.150 становника), затим Нишевац, Бурлимо, Луково, Плужина, Шреконога, Гушевац и Периш са 1.060—960
„становника.
Литература: М. Ј. Богићевић, Сврљишка Котлина (Гласник (Српског Географеког Друштва, 3/4. 1914).
JJ. Вујевић,
СВРЉИШКЕ – ПЛАНИНЕ, ~ планине У источној Србији, између река: Нишаве-
Малчанске – Реке - Правачке - торњег тока. |
Оврљишког Лимока-Турије-Осмаковске Реке, јужно од Оврљишке Котлине. Геолошки састав (С. П. је доста једноставан. У нижим партијама преовлађују табличасти, модри, нешто лискуповити шкриљци: више њих леже сиви пешчари, а одозго је дебела серија кретацејских коралских и капротинских 'кречњака. Ови се углавном пружају on запада - северозапада. према, истоку-југоистоку, а то је и општи правац планинског венца. Олојеви махом тпа-
== 1014: —“
ДР
дају врло стрмо према североистоку, гла-
ве су им окренуте ка Сврљишкој Котлини, образујући торостасне одсеке, гдегде неколико километара у дужину. Морфолошкни се у О. П. могу разликовати две упоредне трупе кречњачких венаца, од којих је севернија знатно нижа, ужа и испресецана клисурастим долинама, 'Тимокових приточица, док је јужна знатно компактнија. и представља прави, непре-
·кинут планински масив. Између њих је | прилично пространа уздужна удолина,
чије је дно издубено махом у глиновчтим шкриљцима. У северној труши су: Преконошка Планина (Костолов Камен 895 м, Уљ 942 м), Белоињеки Врх (883 м), Големи Врх (714 м) и Средњи Врх (782 M). На главном венцу су најистакнутији виCCBH, од запада, на исток: Вишеград (1.024 M), ПГрадан (1.070 м) и Лесков Врх (1.064 M), 2 овај се преко преседлине Колхарнице наставља у високи ЏШлеш (1.267 м). Он је шпревојем, источно од Шернатице (1.179 м), одвојен од Гуљанске Планине, Ha којој су највиши врхови Q. MI: кота, 1.273 м, Зелени Врх (1.334 м) и кота 1.277 M. Источно од ње је пространа карсна висораван Рињеске Планине (1.191 до 1.244 M), која се на северној страни вавршава Црним Врхом (1.270 M), Уланцем (1.191 M), Јеловим Врхом или Шетловом Главом (1.040 м), а на источној Модром
_ Стеном (1.161 м). На југоистоку од споме-
куте висоравни истичу се Сулегат (1.159 м), Трабужац (985 м) и Полеми Врх (1.099 M).
Код 'преседлине Промаде венац (. П. се не прекида, него се продужује као низ брда и даље на запад, све до Попове Главе (554 м), односно до долине Јужне Мораве. Он се преко Громаде наставља у Бојтарицу (724 м), Циганске Делове (786 м), Калафат (837 M) и Каменичку Карагулу (781 M).
0. IL су највећим делом толе. Под бујном вегетацијом је удолина између тлав-
,ног и северног венца, која је сва навод“
њена и зелена, и представља. појас. ливада, и шспалпа. за, околна. сврљишка, села, даље, северна страна Гуљанске Планине, крај југозападно од Рињске Планине, а северно од села Крупца. и већи део подножја. — Важнији саобраћајни путеви око (С. П. су друм и железничка тпрута БеоградНиш—Скопље, · Ниш—Сврљиг — ЗајечарНеготин, железничка. пруга Ниш — Бела, Џаланка—Оофија, друм Сврљиг ПеришБела. Паланка, а преко Q. П. води велики број пешачких путева и става.
Литература: M. Богићевић, (Овр-
љишка, Котлина, (Глајеник, Орпског Геопрај-
ског Друштва, 3/4, 1914). | Ш. Вујевић.
СВРЉИШКИ ТИМОК, река у Србији, лева, саставница. Белог Тимока. Извире на источном крају ~ Оврљишких | Планина, између Оулегата (1.152 м), преседлине Баг бине Главе (817 м) и ШЏШајешког Камена, (1.163 м и кота 988 M). Изворишни су по-
ОВРЉИШКИ ТИМОК. |