Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш
ОВРЧИН
тоци: Пајешка и Козјанска Река, које
теку према северозашаду, и сутичу око
1'5 км узводно и југоисточно од села Витановца. Одатле река тече под именом Турије, чија је долина управљена. шреMa, северозашаду и слепа све до понора
Душке. Ту се вода (О. 'Т. губи у 4—5 м
широкој и 8 м високој пећини, а после подземног тока од 800 м, понова избија, више села, Шериша, из омање пећине, односно из пространог вира, који зову Врелом. После бујних киша или натлог т0пљења, снега, бујица сноси сено из Витановачког Поља у Дупку, и зачети је, те на томе мочарном шољу настане поводањ, који траје све док вода не провали запушену пећину. Од ШПериша почиње
нормална долина, којом река тече, вију-.
тавим током, претежно на запад, од Округлице на запад-северозапад, а од Оврљита на север-северовашад и север. Именом 0. 7. назива се од ушћа Манојличке Реке, око 1'5 км југозашадно од Гушевца. Горњи део долине (Q. TT. од прилике до Окрутлице, издубен је у кретадејском терену, претежно кречњаку, а средњи део, до Нишеваца у лакустриским седиментима. Код Нишеваца О. 7. излази из Оврљишке Котлине и пробија се кроз стеновиту, 15 км дугачку и кањону сличну клисуру. све до улаза, у, кКњажевачки Басен. Али већ од северозапшаднот краја Богданице почне у своме току скретати према североистоку, у доста великим окукама, а у Књажевачком Басену тече према истоку, најпосле према. североистоку. Отав (О. 'T. ca Трго"вишким Тимоком је нешто ниже од Nba жевца, 05 км североисточно од железничке станице. (О. Т. је врло богат притокама: има их преко 50. У ОСврљишкој Котлини извиру из многобројних извора, који се јављају на додиру кречњака са непропустљивим глинцима, и пешчарима. Од њих су важније: Грезинска, Беда, Река, Калница и Шравачка. Реда са леве стране, а са десне: Жлнска, Мамутица, Изворска, Вишевска и Манојличка Река. Знатније речице карсног типа су: Преконошка, Рибарска, Црњољевичка и Гуљанска, које су много краће и са мањом количином воде од првих. Дужина. тока 'C. T. je 637 км, а површина слива 719:9 KM. . ј Литература: Ј. Цвијић, Карст, геотрафска монографија, (1895); 4J. Цвијић, Шећине и подземна хидрографија, у Источној Србији (Глас, 46, 1895); М. Ј. Ботићевић, Оврљишка Котлина (Гласник Српског Географског Друштва, 8/4. 1914). : П. Вујевић. СВРЧИН, село у јужном крају Косова Поља, североисточно од Урошевца, где је у средњем веку био истоимени град и дворац Немањића, недалеко од дворца Шауни. У дворцу (., на државном сабору, агрхиепископ Данило свечано је 8/9 1331 крунисао за краља Стевана, Душана. У (О. је била црква Ов. Јована Крститеља. Под
· Паун - Поља,
Турцима је (С. толико разорен, да му је место немогуће тачно одредити, а под његовим се именом одржало бедно арнаутско село, које има 79 становника (1921). Мисли се да сама престоница. (. није била у истоименом данашњем селу, већ у селу Сарајишту, на западној страни чије име упућује на дворове. BP:
СЕБАР (СЕБРИ). Тако су се у српској држави 14 и 15 века означивали сви они сталежи насељења, који нису припадали ни властели ни клиру. Даље су међу QC. нарочито долазили слободни сељаци, меропси, Власи и отроци. То је име било познато и код Руса, код ЈЛитаваца, а и код Грка. МИ. КЕ.
СЕБАСТИЈАНОВИЋ ФРАЊО АЛЕНСИЈЕ, пригодни латински песник (1/10 1741, Пожега — 929/11 1799, Загреб). Науке је свршио у Загребу и у Болоњи. Џесмом, коју је 1780 спевао поводом смрти Марије Терезије, стекао је чланство римске песничке академије Атсафа с називом“ Соппаеца Тари. Лепе су његове еклоге. У свима се његовим песмама види добро познавање римских класика. Целокупно издање његових песама изашло је у Будиму 1805. 5 ТУ
СЕБИШАНОВИЋ, ЂУРА (19/9 1852. Винковци — 92/8. 1890, Раковац). Овршио је српску. основну школу и гимназију у Винковцима. 1875 свршио је Университет (природне науке) у Бечу. После. тога
"био је наставник реалке у Раковцу (крај
Карловца), ~ од 1879 професор. Од 1880 био је посланик српског православног црквеног Сабора. у Карловцима. 1882 постао је директор реалке у Земуну. 1887 постављен је у Вараждину за професора, “а после кратке пенсије 1890 опет у Раковцу. Писао је популарне списе (у издању Друштва Св. Јеронима у Загребу) и мање написе у новинама (Вараждински БВијесник и Народне Новине). Научне радове и вести (око 15) публиковао је у школским извештајима, Гласнику Хрватског Природословног Друштва у Загребу и у Хрватском Учитељу. Један је прилог 60танички (Осврт на неке особине вараждинских конифера, Гласник, 3), а. остали су зоолошки, добрим делом ихтиолошки (народна номенклатура) и орниТОЛОШКИ. Литература: Некролог у Гласнику Хрватског Природословног Друштва, ~,
18992. ЈУ.
СЕВЕР AHTOH, медаљар (14/G 1586, Шенчур, код Крања). Учио је 1904 Умет-
· но-Обртничку Школу у ЈБубљани, 1904 до
1905 Државну Обртничку Школу у Грацу, 1905—1906 — приватну сликарску школу професора Стреблова у Бечу, 1907—1912 специјалну школу за израду медаља професора Маршала. Сада је професор средње техничке школе у Љубљани. Главна
e
= 10 — и O |O