Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш
су му дела: Прешерен (1909), плакета ва трећи свесоколеки слет у Љубљани (1914), плакете Пролеће, Лето, Јесен, Зима, (1910), портрет генерала Мајстера у облику медаље (1919). С. је излагао 1913 у Ђезу, а 1999 y Београду. : ФС
СЕВЕР БОЖИДАР (1894, Хум, у Међу- |
мурју). Врло се рано истакао као ватрен националиста, те је као такав одмах на почетку Светског Рата оптужен ради велеиздаје и шпијунаже у корист (Орбије, осуђен на смрт, а затим на робију. После 15 меседа послан је, као политички сумњив, на фронт. После слома аустриске монархије послат је од Народног Већа у Љубљани.у Прекомурје, да ради за нашу националну ствар, али је убрго од мађарских власти ухашшен, те послан у Ђур, где је осуђен на смрт, али је успео да се спасе бегетвом у Чехословачку. Исте године (1919) постављен је за среског начелника у Доњој Лендави, те је његовом заслутом добило ово место и крај убрзо Ham национални карактер. 1922 ухватиле су га. мађарске власти на самој граници, те га одвеле у војни затвор у Будимпешту, где је мучен скоро две тодине, док најпоеле није, на енергично заузимање наше јавности, дипломације и ЈЛите Народа, ослобођен и пуштен у домовину. Сада, је на служби у Призрену. . Hi
СЕВЕРИН, cemo у Хрватској, · област Осек, срез Беловар. Има, 1.074 становника. у 230 домова, поглаварство општине (8.413 становника), православну парохију, пучку школу, пошту и телефон. Железничка, је станица на прузи Беловар (15 км)—(. —Гарешница (40 км). У (О. била је 1734 до 1743 столица хрватско-северинске православне епархије. __J. M-%W.
СЕВЕРИН НА НУПИ, село у Хрватској, у Приморско-крајишкој Области, у врбовском срезу, од Врбовекога (железничка. станица) 13% км к североистоку; на десној. обали реке Купе, где до ње долази Лујгинска цеста. Има 100 становника, поглаварство општине (3.278 становника), пучку школу, пошту. Околина (О. је карсна, али има густе шуме црногорице, бјелогорице и обилно ситноторице. Има и красних ексемплара лише, а надалеко се разбујала, пашрат. Од културних раслина најважнија је винова лога. Има пуно малих поникава, које народ зове јеверивама. Има и шпиља, али ниједна, није знаменита. Š
C. je негда припадао кнезовима Франка панима, све до њихове пропасти. 20/4 1682 краљ Леополд даровао та је пуковнику Ивану Фрањи Оршићу, за заслуге стечене шри гушењу буне »турских савезника« Петра Зринског и Фрање Франкапана. Породица, барона, доцније трофова, Оршића држала је QC. до 1823, када ra, je гроф Карло Оршић продао племићу Амброзу Враницани-Добриновићу. Садашњи
СЕДЕЈ
двор довршио је Иван Оршић 1803. Поред турских упада, поглавито у 16 веку, знатан је догађај у историји (О. 1776, кад је Марија Терезија основала северинску жупанију, с подручјем од Купе до мора и са градом Реком, али већ ју је цар Јосиф II 1786 укинуо.
Литература: Д. Хирц, Околица, северинска, (Виенац, 1881, 37, 38, 39, 40); Р. Лопашић, Око Купе и Коране (1895, 249—957). _J. Модестин.
СЕВЕРИНСКА ЕПАРХИЈА. Б. Хрватско-северинска. епархија.
СЕВЕРИНСКА ЖУПАНИЈА. 5. Река, 1.
“ СЕВНИЦА, варошица у Оловеначкој, на Сави. Има 1.017 становника. (О. има фабрику за израду потковица, са, индустријом дрвета. Седиште је среског суда, и железничка је станица, | 4. M.
CEFECTMHA. 8. Сисак.
СЕГЕТ, село у Далмацији, област и срез Оплит, општина и пошта Трогир, уз морску обалу, где се од приморске цесте одваја загорека цеста у Шибеник, вијутајући јужном“ и источном страном торе Влашке (443 м). Има 1.999: становника, римокатоличку жупу. Становници се баве тајењем мендула (бадема). У околини има, извренота трађевнога камена и мрамора.
Ј. ИН.
СЕДЕЈ ФРАЊО ДР., надбискуп у Го-
рици (10/10 1854, Церкно, Горичка). Ги-
'мназију и богословске науке свршио је
у Горици. 26/8 1877 је заређен за свештеника. Већ као ђак врло се занимао за. музику и скупљање народних песама. Чувени Ваидошлп de Courtenay Добио је од (О. мното грађе за своје језичне студије, а Др. К. Штрекељ узео је у своју збирку, словеначких народних песама, песме, које је (О. скупио. Као свештеник служио је 0. кратко време у духовној пастви у свом родном селу и на Шебрељама, а онда га је надбискуп Голмајер послао на више науже у Беч, где је 1883 постао доктор богословије. Потом се вратио у Горицу и постао је професор богословије на торичкој теолошкој школи. Крајем 1889 вратио се у Беч, где је постао равнатељ института Augustineum за више свештеничко образовање. 1898 позвао та је кардинал Мисија опет у Горицу и именовао та каноником, о уједно је био традски парох и професор богословије. 1906. именован је (О. за надбискуша (у Поришци.“ У почетку Оветског Рата (1914) аустриска. влада хтела је О. интернирати, јер није присуствовао свечаном одласку војске на, ратиште. О. је онда морао оставити Горицу, те је отишао у своје родно. место, тде је вршио послове обичног свештеника. Кад је почео рат са Италијом, отишао је О. у самостан Отичну у Крањској. После слома. монархије вратио се у Го-. рицу, и ту је искусио сву горчину нових
тосподара над горичким Оловенцима.
— 108 —
7