Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

ОБДЛАЧЕК

(О. је марљиво радио и на књижевном

пољу. У Црквеном Гласбенику објавио је.

низ чланака, међу осталим, о музици источњачких земаља и њезином додиру са, коралом, затим о музици западноазиских народа. У марибореском богословеком листу Бодитељу и у љубљанском белетристичном листу Дом ин (Овет објавио је QC. више студија о клинописним споменицима и. другим старозаветним питањима. У Махничевом Римском Католиху писао је 1893—1894 о Штраус-у и Ренан-у. С. је пропутовао Палестину, Француску и балканске земље. Као надбискуп обновио је дијецезу и установио у Горици лечачко семениште са тимназијом. Ф. Ковачић.

СЕДЛАЧЕК ХУГО, књижевник (29/8 1880, Вуковар). У Осеку је свршио реал-

ну гимназију, а У ниверситет (математичку.

трупу) у Загребу. Као наставник служио је на средњим школама у Загребу, O26муну и Карловцу, где је сада директор државне реалне гимназије. — (С. је приповедач и драматичар. Његове новеле расејане су у часописима, највише у Савременику и у фељтону Народних Новина. Друштво Хрватских књижевника. издало је збирку његових новела, под насловом Олује (1913). Написао је актовке: Посљедњи чин, Соп јиосо, Мепиз, Живе сабласти, и две драме: Крв (3 чина) и Гром! (3 чина). Књижевни му је псевдооним Адам Костелић. (О. је у Карловцу председник Просветнога одбора, који je уредио | читаоницу, књижницу, – аналфабетске течајеве, предавања и дилетантеске позоришне представе. Б.

СЕДМИЦА, недељни лист за науку и забаву. Излазио је у Новом Саду 1852 до 1858, у власништву Др. Данила Медаковића. ЈА JI.

СЕДМОЧИСЛЕНИЦИ се зову словенски апостоли, CB. Ћирил и Методије и пет њихових ученика: Климент, Наум, Горазд, Ангелар и Сава. Климент и Наум су проповедали око Охридског и Преспанског Језера, Ангелдар је радио прво у Београду, а затим у Шреславу, где је и умро у кући властелина, Чеслава. Горазд и Caва вршили су мисионарску дужност у централним и западним српским · областима, а уз Горазда је проповедао и ЈЛаврентије, негде у југозападним српским и албанским областима између Окадра и Охрида. О. су били и књижевни радници и просветитељи балканских (Словена. Празновање (. на 17/7 установио је охридски архиепископ Димитрије Хоматгијан, У првој половини 13 века. Хоматијан је појачао нарочито и култ Ов. Климента и Наума. Од тота доба почели су дизати и храмове на, њихово име и сликати иконе (0. Тако су у цркви манастира, Ов. Наума, на, јужној обали Охридског Језера, фреCRO насликани (О. Међу њима је само (Ов. Наум у монашком оделу, а сви остали су

насликани као архијереји. Написана им је и заједничка служба. Она је повната у грчком издању од 1741 у Москопољу. Посебну службу има, сем Св. Ћирила и Методија, само OB. Климент. PP. O

СЕДРАНИЋ, · cemo y Далмацији, област Сплит, срез Книн, општина и пошта Дрниш, од Дрниша 8 км (правац) к југу. Има 600 становника. У околини је лежај првокласног боксита (60% алуминијева оксида, а само 1% кремена). Ј. М-н.

СЕЖАНА, село у талијанској Словеначкој. Има 1.176 становника, (1910). С. се помиње први пут 1086, а постала је важнија у почетку 18 века, када је кроз њу саграђен главни пут из Беча за Трст. Пре 1918 била је седиште окружног поглаварства и суда. Данас има вицепрефектуру., суд, порески уред, железничку станицу, и представља географски и економски центар горичког Краса. 4. M.

СЕИСМОЛОГИЈА. Осим неких бележака, о појединим потресима и новинарских описа, код нас се СО. почела најпре развијати у Хрватској, после силног потреса у Загребу 9/11 1580, затим у (Орбији, после врло снажног потреса у Моравској Долини, око Овилајинца 8/4 1898, a у Оловеначкој после силног потреса у Љубљани 14-15/4 1895. :

После загребачког земљотреса састављен је 1882, под окриљем Југославенске Академије Знаности и Умјетности, одбор. за прикупљање података и проучавање по-

треса у Хрватској и Олавонији. Редак-

цију је предузео професор М. Кишпатић. Он је вршио цео посао и издао је 24 Потресна извјешћа 1883—1906, у Раду, где има података и о потресима у Босни и Далмацији. | Поред тога, Кишпатић је обрадио и старије податке о потресима, уколико их је могао пронаћи, а одредио је трусне линије за Хрватску и Славонију. 1906 преузео је систематско прикупљање података о потресима у Хрватској и Славонији затребачки Метеоролошки Обеерваториј, под управом А. Мохоровичића. Он је издао сакупљени материјал за 1906—1909 у Годишњим извјешћима, тога, завода.

У Београду је, поводом свилајначког потреса, образован одбор за проучавање и прикупљање података о земљотресима, у Орбији, на позив Ј. Жујовића, управника Геолошког Завода Велике Школе. Одбор је био састављен од чланова, Српског Геолошког Друштва. Прикупљене шодатже о потресима у Србији средили су и објавили у Споменику П. (С. Павловић за 1893 и Вл. К. Петковић за 1894 и 1895. После потреса у Врањској Котлини 414 1904, проширена је организација ва. проучавање и прикупљање података о потресима у Орбији на свако село. Рад на тој организацији отпочео је почетком 1906 у Геолошком Заводу Университета, после

одлуке Оавета, философског факултета, о