Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

установљењу потпуне сенсмолошке службе. Тада је установљен и ееисмолошки одсек, а рад'у њему поверен је Ј. Михајловићу. Пре тога 1904—1905 Метеоролошка Опсерваторија у Београду прикупљала је податке о земљотресима. од својих станица, и имала, је један сеисмограф, који је радио 1905—1907. Када је 1909 подигнута на Ташмајдану зграда за сеисмолошку станицу и установљен Сеисмолошки Завод за, макросеисмичку и микро-

“сеисмичку службу, под управом професо-

ра Ј. Михајловића, сав 'рад је пренесен онамо. До сада су објављени систематски каталози потреса у Србији, са картама, 38. 1905—1908 и билтени за 1921—19924.

Сеисмолошка. проучавања код нас врше će у геолошком и математичко-физичком правцу. За оба правца рада установљене су и сеисмолошке станице са инструментима. . А. Мохоровичић je уредио шпрвокласну сеисмолошку станицу у Метеоролошком Обсерваторију у Загребу (1905), чија су регистрирања била у оно доба једна од најбољих. Та установа је 1923 претворена у Геофизички Завод, чији је управник. раније био Ђ. 'Трухелка, а. сада, је Ст. Шкреб.

У Љубљани је постојала, сеисмолошка. станица, 1902—1919, под управом профеcopa А. Ђелара. Рад је доцније 0бустављен, до почетка, 1925, када је обновљен, старањем професора. A. Гавадција, У Горју, под Триглавом, постоји од 1994 приватна сеисмолошка, станица, А. Белара, као саставни део службене мреже сеисмолоших станица.

У Сарајеву постоји код eb O a oj Завода сеисмолошка, станица, чији је шеф Ј. Поповић, шрофесор. Станице П реда постоје у Мостару, Травнику и Сињу.

Сеисмолошка. · проучавања. Ha математичко-физичкој основи први је код нас отпочео А. Мохоровичић. Нарочите успехе постигао је у истраживању блиских земљотреса. Доцније је он саставио најпоузданије ходографе и за далеке потресе, који се сада употребљавају у међукародној сеисмолошкој служби. У томе је правцу наставио рад његов син, СО. Мохоровичић. Он је израчунао брзине ела стичних таласа, у разним дубинама земље и потврдио је постојање велике пласе дисконтинуитета у дубини око 60 км. Резултате загребачке школе потврдили су доцније и страни научници, а код нас у једној расправици А. Гилић.

Проучавање сеизмичких појава, на гео-

лошкој и физичкој основи први је отпочео Ј. Михајловић. У неколико расеправа одредио је сеисмогене линије на обалама Мраморнога Мора, у околини Јухора, у Бачкој и у околини Мостара. Осим тога, увео је и математично обележје вемљотресних серија (активитет).

Донекле систематски прикупљени податци о потресима Yy Словеначкој (Крањ'CROJ, ORO Штајерској) и У Далмаг.

СЕКЕЉ

цији објављени cy. 1897—1915 y Sitzungsberichte d, kais, Akademie der Wissenзсћа еп, под редакцијом Сеисмичке Комисије. За Босну и Херцеговину податци о земљотресима до 1903 публиковани су у Бечу, а за 1904—1919 у издању Метеоролошког Завода у (Сарајеву, док су за Војводину штампани (у издању будимпеTuTaHcRor Magyar Kir. Orszagos MeteoroIogiai 6s Foldmagnessćgi Intezet sa 1900 до 1907.

Даље публиковање дефинитивних сеисмолошких каталога. за целу територију наше Краљевине, подељено је у две секције. Микросеисмичке каталоге | издаје Геофизички Завод у Загребу, а мажросенемичке публикује (Сеизмолошки Завод У Београду. П. Вујевић.

СЕЈИЗИ. Мензуланске коње, којима су некада путовали татари и којима су сурукџије преносили пошту, хранили су у мензуланама и за пут спремали 0. То су били коњушари, који су у прво време били слуге мензулџија и кириџи-баша, 3 затим, кад су мензулане организоване као државне установе, државни служитељи. 0. су путовали и са татарима, водећи резервне коње за замену оних, који би под теретом пали на путу од умора, а, преновили су и пошту у место сурукџија, или заједно са, њима. ИЛИ.

СЕКАЧ ЈОЖЕФ, мађарски књижевник, преводилац ~ српских народних | песама (2/2. 1809, Орошхаза, Мађарска — 29/7 1876, Будимпешта). Био је, вероватно, словачког порекла. Овршио је философију и протестантску теологију, па је ступио као васпитач у кућу богате српске племићеке породице Николића, каснијих барона од Рудне, по женидби трођака кнезу Милошу. Оа својим питомцима провео је С. две тодине у Сремским Карловцима, две у Пешти и једну у Еперјешу. У Карловцима је, на трошак. митрополита Отратимировића, учио српски, % у исто време учио је и старопрчки од карловачког Грка. Никоса. Већ у Оремским Карловцима 3аволео је српске народне песме, почео их преводити и објављивати у часопису Ка-

mar Музеум, а 1836 издао је књиту пре-

ведених наших јуначких и женских песама. 1835 пошао. је у Немачку на студије, па се, пропутовавши скоро целу западну Европу, вратио опет Николићима. Затим је постао лутерански пастор у Шешти за Немце и Оловаке, а, после оснивања и мађарске лутеранске општине, њен свештеник. Пред крај живота, ивабран је за суперинтенданта. С. је уживао велик углед код Мађара. Овојим савесним преводима, стекао је међу њима много пријатеља, нашој народној поезији. Оршпска народна шоевија је утицала Ha Maђаре, да још интенсивније приону прикупљању свога, народног блата. В. И.

СЕКЕЉ ИВАН (5гекеју), Бановић (екула наших народних песама. Био је бан

== 106 =