Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш
ОЕКУЛИЋ Далмације, Хрватске и Славоније 1446 до 1448. Јанко Хуњади (Оибињанин Јанко), чији је био сестрић, именовао га је баном хрватског краљевства, у неку руку као свога заменика. Хуњади му је подвргао славонске банове Фридрика и Улрика Цељскога и далматинско-хрватског бана. Петра Таловца. Али је због тога дошло до опрека између (О. и Дељских, тако да је кратко његово бановање испуњено непрестаним борбама за власт. 1448 пошао је С. са Хуњадијем против Турака и потинуо је у битци на Косову (18—20/10 1448). М. П-г.
СЕКУЛИЋ АЛЕКСАНДАР, сликар (9/2 1877, Велики Бечкерек). Овршио је основну и четири разреда средње школе у месту рођења, затим пет година Више Уметничко - Занатске Школе у Будимпе-
шти, и, напослетку, шест година. Уметни--
чке Академије у Минхену. И по свршеним студијама, цело је време, до 1918, живео у. Минхену. Као ђак уживао је потпору из Остојићеве задужбине. (О. је радио највише актове и композиције, нешто шпортрета и пејсажа. Учествовао је на првој
југословенској изложби и у Великом Беч-·
кереку 1904. Последње време до рата сликао је претходне студије за велике композиције. · За време рата и у прво време после тога (О. су слике скоро све пропале, те се бавио рестаурисањем преосталих. Сада живи у Великом Бечкереку. HB...
СЕКУЛИЋ ИСИДОРА ДР., књижевница.
(16ј2 1877, Мошорин, Бачка). Учила. је вишу женску школу у Новом Саду и српску учитељску школу у Сомбору. Затим je свршила Виши Педатогијум У Будимпешти, па је постављена, за наставницу српске више женске школе у Џанчеву. учитељицу више женске школе (у Шапцу. 1911 постављена је за наставницу женске гимназије у Београду, а 1915 У Окопљу. За време окупације живела. је у Соко Бањи и у Београду, а. 1919 је именована за наставницу у другу женску гимназију. (О. је веома много провела. на, студијама на страни. 1922 је докторирала. у Немачкој, а 1996 била је на раду шри нашем "посланству у Лондону. Често је била, слана и као представница наших женских организација учествовала Ha међународним женским конгресима. :
(О. је у књижевност прво ушла с шреводима и чланцима о страним књижевницима. Иначе пише огледе, књижевне чланке, приказе и приповетке. Пре 'рата. је сарађивала у. свима бољим српско-хрватским часописима, и имала је видног учешћа у југословенском покрету, Capabyјући у Словенском Југу. Засебно је штампала: Сапутници, збирка приповедака (1911), Писма из Норвешке, путописи (1913), Ђакон Богородичине Цркве (1920) и Из прошлости, збирка приповедака
1909 прешла је у Србију, за
(1920). С. је и много преводила, већином с ентлескот и са скандинавских језика. : | B. Петровић. ~
СЕКУЛИЋ ЛАЗА ДР. (5/9 18617, Црепаја, Банат). Гимназију је свршио у Новом (аду, а права у Будимпешти. 1890 изабран је за подсекретара, а 1894 постављен је за секретара патријарашког и народнопрквеног у карловачкој митрополији. 1902 изабрао та, је на то место народно-црквечи Сабор, али је државна власт овај избор поништила. На. овом месту остао је до 1919, када је пенсионисан. Од тада је служио, прво као срески, а затим окружни судија, и најпосле као секретар Касациоког Суда у Новом Саду (до 1927). Уче-
ствовао је у политици, те је био посла-
кик на српском народно-црквеном и на Земаљском Сабору у Загребу (1901—1906, 1910—1913, 1914—1920) и делегат угарске и државне делегације (1911—1913). Главни рад (0. био је посвећен аутономији срипскоправославне народне цркве, те је као секретар народноцрквени и патријарашки знатно утицао на послове око стварања аутономије (Срба у Угарској. Осим мноTHX извештаја, које је штампао за време своје службе, штампао је и знатан број чланака. по разним · ПОЛитичким и KIbHжевним листовима. 1920—1994 био је потпредседник књижевног одељења. Матице Српске. \ ДЕ
СЕЛА КОД СИСКА, село у. Хрватској, област Загреб, срез (Сисак, од (СОиска 6% км ок југозападу. Има 447 становника. и 86 домова, поглаварство општине (5.200 становника), римокатоличку жупу, пучку школу, пошту. Од (О. на југозапад, на левој обали Купе, према Петрињи, село је Брест Покупски (428 становника и 91 дом), негда тврђава против петрињеких Турака. (в. Петриња). Ј. Ин.
СЕЛАК ЈОСИП, равнатељ – Хрватске Ескомптне Банке (25/8 1868, Речица од. Савине, Словеначка). Овршио је трговачку школу. Био је чиновник шумског одељења властелинства, даруварскога. 20 година је био равнатељ властелинства. кутјевачкога, а. од 1914 равнатељ је шумског одељења. Хрватске Ескомптне Банке. Бавио се господарским питањима, а поименце дрвном индустријом. Живео је у лпожешкој жупанији, где се као напредњак и противник Мађара бавио политичком организацијом народа од Куенова доба па до 1914. Написао је неколико драма под псеудонимом Ј. О. Савински, политичку сатиру Министеријални саветник Страсноф,
· Родољуб, и неколико новела. Сарађивао
је у разним новинама и стручним тосподарским листовима; Југословенском Лојду, Шумарском Листу, Зрну, Банкарству (TT. VL : Gq. JI СЕЛАСФОРСКА ЕПАРХИЈА, словенска средњевековна. епархија, југозападно од Охридског Језера. Називала се и деволском епархијом. Помиње се као O. Е. већ
— 106.
|