Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш
у запису из Мале Преспе у 9 веку међу епархиским столовима преспанске архиепискошије; а доцније се наизменице назива са оба имена. За време српске вла-
'сти над охридском архиепископијом, 8 и
доцније, 'навивана је QC. КЕ. и деволском. Према повељи цара Василија II om 1018 оба Девола, Велики и Мали, припадала, су костурској епархији. У једном је од њих Св. Климент основао епископију. У првој половини 10 века деволски оепископ био је Марко, Климентов ученик; он се у Климентову житију назива четвртим епископом словенског народа. У области Великога Девола има и данас село Звезда, које је, по свој прилици, оста-
·так словенекога назива за Оеласфор. —
0. Е. је стално остала под охридском агрхиепископијом све до њеног укидања. 1767. Крајем 16. века (С. Е. је спојена са корчанском епархијом, која је основана у 15 веку. У 17 веку корчанска је епархија постала митрополијом са једном (О. или деволском епархијом, а у 18 је веку (О. BH. укинута, и поново стопљена у једну корчанско-селасфореку епархију, са насловом митрополија. ДИ ЈА
СЕЛЕСНОВИЋ MOMUMJIO MP. књижевник (17/4 1890, Крагујевац). Учио је
"основну школу у Београду, средњу у
Штутгарту, 'а философију је свршио на,
-Университету у Минхену, где је и дДокто-
рирао. 9» време рата служио је као добровољац у 8 пуку.-1919 постављен је за суплента у трећој мушкој тимназији У Београду, 1921 изабран је за доцента. философескот факултета у Окопљу, 1995 постао је редован професор поморске Војне Академије у Дубровнику, а од 1927 је лектор српско-хрватског језика на берлинском Университету. — QC. je пиеао научне и књижевне саставе: филолошке, философеске и књижевне чланке и песме
у прози. Сарађивао је у Летопису Ма-
тице Српске, Мисли, Орпеком · Књижевном Гласнику, Просветном ~ Гласнику, Књижевном Југу, · Савременику, Јужној
Србији, Раскреници, Бранкову Колу, Деду, шееглпаНопа]ј Јоигпај ој Епез иу Сегmanisch-romanische Monatsschrift. 1918 и 1919 издавао је у Оксфорду, са Др. Драг. Суботићем, часопис Мисао. Засебно je штампао досада: Га Зегђје дапе 1' оршшол allemande сопкешрогаште (1919) и Снови, поетично-мисаону прозу (1927). |
ВИ. СЕЛЕСНКОВИЋ ТОША, машински инжињер и професор (1856, Београд — 1901,
Крагујевац). Реалку је свршио у Београду, а технички факултет у Карлсруе. 1881 вратио се:у Орбију, и ступио је у Војнотехнички завод. 1892—1895 био је управник трађевинског одељења београдске оп< штине. 1895 изабран je и постављен Ba професора Ha техничком факултету! Ве-
лике Школе. (О. је највише радио у Вој- |
но-техничком заводу у Крагујевцу, где је
СЛИМ
извршио потпуну реорганизацију. Израдио је водовод :и инсталације у Београду, организовао је и установио занатлиску школу у Крагујевцу шри Војно-техничким заводима, пројектовао је барутану Обилићево и све машине за 'њу израдио по својим пројектима, израдио“ је пројекат за фабрику малодимног барута, конструисао је неколико машина, алатљика, ва, израду муниције и т. д. (С. је радио на мнотобројним техничким питањима, експлод тисању водене снаге Дунава и Ибра, и трамвајима, конструисао је и израдио прву водену турбину у Орбији. Он је био покретач и. оснивач Орпског ИнжињерCROP Удружења и први уредник Орпског Техничког Листа. Био је теоретичар, практичар и конструктор првога реда. ки СИ
СЕЛЕЧНКА ПЛАНИНА, планина у Јужној Србији, између река: Мртванке-Црне Реке-Лисичке-Кокренске, источно од Битољско-Прилепске Котлине. (О. П. има кјхисталасто језгро, најчешће састављено од тнајса са великим кристалима турмалина, чији се слојеви пружају углавном правцем север-јут и падају врло стрмо на запад, тдегде окомито. Шреко тгнајса леже танки слојеви микашиста са цирконом и многобројним кристалима) граната. Од ми кашиста су највиши врхови (О. II. — CG. IL je названа по Оелцу, 25 м југоисточно од Прилепа. И СО. П. има правац шружања, слојева, али је Маковском Шреседлином подељена на двоје: на северу је Висока, а. на југу су Чуке, “састављене. од чвршћег кварцевитог микашиста. Највиши висови од севера ка југу, су: Коња ник (1.558 м), Две Отене (1.468 м), Високо (1.472 м), Бобиште (1.267 м), Грамада (1.051 м), Гола Чука (1.336 м), Гарван (1.358 м), Голем Камен (1.059 м). Земљиште (О. II. највећим делом је наго, а мало храстове горе или друге шуме има јужно од Маковске ПШреседлине, између Гарвана, Преслопа и Рајчеве Главе. Лети је сва планина спрљена, а вода. је и у најдубљим јаругама или шпресахнула или тече у сасвим слабим млазевима. Иначе је О. П. прилично разуђена мањим Deчним долинама, а разбијена је у неколико брда и планина са разним именима. Западно од О: Џ. пролазе железничка, пруга и друм Прилеп—Битољ, а сем тога, воде крај планине и преко ње велики број сељачких путева и стаза.
Литература: Ј. Цвијић, Основе за географију и теологију Македоније и Старе Орбије, Ш (1911, 779—781).
JI. Вујевић.
СЕЛИМ ||, турски султан 1789—1807 (2419 1761 — 28/7 1808). Ступио је на владу 7/4 1759, у, сред рата, који је 'Dypска, водиља са Русијом и Аустријом, и успео“ је, захваљујући више спољашњим утицајима, него снази разривене турске царевине, да из те борбе изиђе без тежих тубитака. Поучен искуством, (О. се тврдо
И ——