Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

СЕЛИМБРИЈЕ

„решио, да, по узору савремених европских · владара-рефоруатора, изврши извесне ко-

рените измене у турској управи. У првом реду хтео је да реформира. јаничареку војску, која је одавна постала елеменат недисциплине и непоузданости. 1790 донесена је одлука, да се одузму имања свима оним власницима војних феуда, који нису испунили своје војничке дужности. 'Тако су били кажњени и јаничари београдског пашалука, једно стога, што нису довољно бранили пашалук за време рата 1788—1791. и што се није желело, да на траницама. Аустрије остане тај елеменат недисциплине. Београдски јаничари су се покушали одупрети, али су крајем 1792

били савладани и протерани. Они су Ha-

ставили борое из суседних области, а. највише из Видина, тде су нашли заштите код султановог одметника. Џазван-Оглу. О. је енергије, да своју вољу натури. 1798/94 издао је Орбима у београдском пашалуку неколико знатних повластица, које су биле сличне повластицама. за Архишелашка, Острва. Али су га у реформном раду знатно омели спољашњи догађаји (упад Наполеонов у Египат, 1798), и несолидност и пасивност локалних власти. 3607

рата са Француском, који је трајао ДО.

25/12 1802, Џорта није могла обратити довољно пажње београдском пашалуку, У који су се јаничари не само вратили, нето су узели сву власт у своје руке. Њихов режим изазвао је устанак у Орбији 1804. - Ž Против (О. ped)opaMa избили су покрети и у другим областима: Али-шаше у Јањини, Мехмед-Алије ју Епипту и др. Султан се није увек знао определити за праве мере. У његовој политици 1802—1806 осећа се колебање између наслањања. на,

Русију или на Француску, која се тру-

дила, да та придобије за своје планове. После Наполеонове победе код Аустерлица, (1805) (О. се обрнуо Француској и слушао је њене савете, међу осталим, и у српском питању. По француском савету, Порта је 1806 збацила, влашког и молдавског кнеза као руске експоненте. То је изазвало Русију, да оружјем посредује, и да 14/12 1806 поседне Букурешт. У рату, који је после тога избио, Француска је нудила Турцима, да преко Босне пошаљу своју војску на Дунав, и да, Русима загровзе с те стране, али су Дуртци то одбили. Француско мешање изазвало је Енглеве, да у фебруару 1807 пошаљу

своју флоту под Цариград, која, иначе,

није ништа урадила. И ако је султан том приликом постигао известан успех, незадовољство против њега расло је сваки дан. У свој царевини гледало се са. великим неповерењем на његове француске савезнике и војне реформе. У Босни је избила побуна, јаничара, па после и на другим странама, и најзад у самом Цариграду. 29/5 1807 јаничари, помогну -

извесно време показивао доста.

ти од фанатизоване светине, провалили су у престоницу и свргли (О. После тога, C. је био затворен, а кад је после годину дана учињен покушај да се поново врати, убијен је 98/8 1908. : а В. Ћоровић. СЕЛИМБРИЈЕ „HIMMyH \Selymbrius}, Сплићанин, хуманист, латински песник (— 1496). У једној од својих песама уплео је пророштво, да ће Млечићи загосподарити светом. Био је пријатељ Марка Марулића, који га помиње у својим песмама. : те

СЕЛИЧЕВИЦА, планина у (Србији, између река: Јужне Мораве-Нишаве-КутинеДубока Дола -Барбешке Реке, јужно од Ниша. Састављена је од кристаластих шкриљаца, као и планине даље на југоистоку, те је богата водом, а долине мнотих потока јако су је разудиле. Било С. пружа се углавном од запада-Југозашада. према истоку-североистоку. Највиши висови у томе правцу су: Збориште (734 м), Црно Језеро (800 м), Цветково Јаблоково (831 м), Тумба (872 M), Mama Ибровица. (902 м). С. је највећим делом под гором, а јужно и северозападно подножје je обрађено. Западним подножјем (О. пролазе железничка пруга и друм БеоградНиш—Врање, северним, железничка прута и друм Ниш—Ђела Паланка— Пирот, а југозападним, јужним и источним води колски пут Клисура— Барбеш— Еминова. Кутина—друм Ниш—Бела Паланка. ЊЕ П. ВБ

“ СЕЛИШТЕ · је назив за негдашње, напуштено или расељено, село. Како је у току векова, нарочито за време турске владавине на Балкану било много сеоби и померања, то свако старије село има своје селиште, на коме је раније било. Уз многа села налазе се такође (. из много ранијих времена. У шпонеким крајевима. место назива (О. употребљава се назив: Старо Село. M. M.

СЕЛЦА, село у Далмацији, (у Оплитској Области, у брачком срезу; у источном крају отока Брача. Има 1.644 становника, поглаварство општине (3.517 становника), римокатоличку жупу, пошту, пучку школу, обртну клесарску школу, Прву Дал-. матинску Клесарску Задругу, Општинску Штедионицу. Ј. М-н.

СЕЛЦЕ, село у Хрватској, у Шриморско-крајишкој Области, у цриквеничком срезу; уз приморску цесту Сушак—(ењ, од Цриквенице 2 KM к југоистоку. Лука на Јадранском Мору у паробродској вези са свим лукама од Сушака до Обровца. "Има 1.334 становника, општинско поглаварство, римокатоличку жупу, пучку шко'лу и домаћинску школу, пошту и телеграф. C. je морско купалиште и климат-

'| CRO место. Тамо је дечје опоравилиште

(Дечји Дом општине града Загреба и: Аме-

; LU ДЕ Oe