Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

П

ће она икада бити израђена и издана. А већ поготову нико није веровао, да ће већ у децембру исте године рукопис за прве свеске бити дат у штампу. Израза неверице и сумње и пакосних шала на мој рачун и на рачун Н. Е. било је, и онда и још дуго времена после тога, доста.

Када се 14 марта 1925 тод. појавила прза свеска Н. КЕ. сви су били разочарани: једни због тога, што је она у опште изашла, % други, који су је са радошћу очекивали, због тога, што су од ње друго и више очекивали, — али шта друго и шта више, то ни они сами нису знали. Ипак је у први мах било и похвалних гласова, — истина преко воље и кроз зубе, али их је ипак било.

Међутим, што је предузеће даље и брже одмицало, а свеске се, у сразмерно кратким роковима, низале једна за другом, повољни одзиви бивали су све ређи и све бојажљивији, а неповољне одене све чешће и све енергичније. То је сасвим природно. Шре свега, многе је на таке оцене покретала завист на успеху. Затим је Н. Е. дала згоднога повода, да се пречишћавају разни лични рачуни. Док се мислило, да Н. E. неће успети, и да ће се уредник и сарадници обрукати, могло се и Ђутати, али када је постало вероватно, да је излажење Н. Е. осигурано, онда је, за неко време, настала права хајка на НИ: Е. на њеног уредника и на поједине њене сараднике. –

У тим нападајима није било много принципске и стварне критике; они су већином били на личној подлози. Отрадао сам наравно највише ја, па онда поједини сарадници. Тако је било критика, у којима је звамерано само чланцима једног јединог сарадника, и закључак, да Н. Е. не ваља, извођен је онда на основу тога, што је у неколико чланака једнога писца тобоже нађено неколико нетачности. Шо себи се разуме, да ту није била у питању тежња да се помогне ствари и да се даде озбиљна критика, него потреба писца критике да са једним сарадником Н.Е. пречишћава своје личне рачуне.

Колико се у томе правцу код нас може далеко ићи најбоље показује овај пример. У једном великом листу изашао је опширан приказ првих десетак свезака. H. КЕ. У приказу су оштро нападнути чланци шесторице сарадника, а баш тих шест сарадника Н. Е. били су чланови једног одбора, који је дао неповољан суд о једној књизи писца те критике!

Или, замислите овај тежак случај. Један Црногорац, рођен испод брда Врмоша, претплаћен је на И. Е. и одушевљен је'њоме. Кад је добио 4 свеску, он тражи у њој Врмош, али њега нема. Љут због тога он враћа, Н. Е., отказује претплату и у племенитом и оправданом тневу кликће као соко: Кад не треба Народној Енциклопедији Врмош, не треба ни мени Народна Енциклопедија! Што тај човек не види даље од подножја Врмоша мене не чуди, али ме чуди, да је изјаву тога, доброг Црногорца и његов фрапантни доказ да Н. . не ваља, могао донети, као објективан, п то једини, пример недостатака Н. Е. у једној неписменој белешци чак и Летопис Матице Српске!

Кад су тако пролазили поједини сарадници Н. Е., може се мислити како сам тек морао проћи ја, као уредник. Ја сам многе људе задужио својим писањем и радом, и због тога ја могу увек сигурно рачунати, да ће се наћи фаланга добрих пријатеља, који ће ударити на све што ја радим. А: Н. НЕ. резоновали су они, није обична, ствар. Ту су, мисле они, у питању велика слава и силне паре. И због тога је систематска и енертична кампања противу мене и Н. Е. вођена са много страна, а особито од стране једног пунонадежног младог тосподина, који се, као што сам после сазнао, и сам носио мишљу, да изда оваку Н. BH.

Морам још нешто истаћи, што је особито карактеристично готово за све оцене и белешке о Н. Е. У свима тим оценама није нигде ни једном речено, да има и добрих ствари у Н. Е.

Да признам, да сам ја неспособан за уредника оваког једног монументалног дела, да признам, ако хоћете, да сам и у опште ограничен, — али ваљада су 20 академика, и 65 професора Университета способни да напишу бар неколико добрих чланака за Н. Е. По многим приказима, на Н. Е. изгледа међутим, да чак ни то није случај, и да у Н. Е., међу 12.000 чланака, нема баш ни једног јединог доброт.