Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

САЂО

да та чува и уређује. О. пришада, велика. заслуга, што је помагао: будити свест и вољу за народне заводе, напосе за. Музеј.

Литература: В. Јагић, Мијо Сабљар

(Некролог, Позор, 1865, 34, 35, 37, 40). : В. Новак. САБО ЂУРО ДР. (5лађо) (4/9. 1875, Homска). Лимназију је учио Ту Загребу (1884 JO 1899), а Университет у Бечу (1992—1896),

тде је полио испит за, средњештколеског ·

наставника. Као професор служио. је нади.

мназијама у Сењу, Осењу, Беловару и За гребу (1896—1901). 1910 специјализовао се у Бечу, Прагу и Нирнбергу за средњевековну археологију, те је постао секретар земаљског шовереништва, за чување споменика у Хрватској и Славонији (1911 до 1990). Ту је много привредио у пословима, које је то повереништво градило. 1990—1996 био је ушравитељ Музеја ва. Уметност и Уметнички Обрт у Загребу и исте тодине пенсионисан. Сарађивао је у многим стручним и. литерарним часописима. Највише је учинио ва испитивање средњевековних – градова, (у Хрватској, и показао је здрави и критички смисао за занемарену ~ средњевековну _ археологију. Његов рад дао је позитивних, добрих резултата. Расправе су му: Шри бенедиктинске опатије у жупанији пожешкој (Вјесник, Хрватског Археолошког Друштва, 9), Добра кућа (Вјесник Хрватског Археолошког Друштва, 10), Шрилози за. повијест _ пожешпке жушантије (Вјесник Хрватског Археолошког Друштва, 10), Тегга Дођопећ (Вјесник Хрватског | Археолошког _ Друтштва, 12), Средовјечни градови у Хрватској и Славонији (1917), Монстранце и кадионице у. нашим црквама. (1922), Калежи у нашим црквама, (1922), О олтарима, (у нашим црквама (1923), Загребачке грађе“ вине ХУЏШ столећа, (1995). 8. Новак.

– САБО ЈОСИФ (Јогзег Злађо), професор минералогије и теологије на. Университету у Шешти. Путовао је три пута кров Србију (1878, 1874, 1875), ради скупљања трахитоидних стена, са којима се нарочито бавио, и од којих је неке шриказао у белешци: Маруагогзлар 68 Зегбја пеЋапу jolleges vulkani kozelenek mikroskopi Фапиштапутаза (Зашисници Мађарског Геодошког Друштва, 1876). ЈИ ЖЕ.

САБОЛОВИЋ МАРТИН, загребачки исусовац у другој половини 18 века, затим световни свештеник, професор и катихета, у загребачкој гимназији, шритодни латински песник. Штампао је више латинских ода у похвалу или спомен угледних тадашњих људи: за Николу Шкрлца. (5КегЈест) 1782, ва бана. Ивана, Брдедија, 1790 ит. од. | ТО

САБОР АРХИЈЕРЕЈСКИ. [В. Свети архијерејски Оабор.

САБОР ЦРКВЕНИ, највише црквено самоушравно. представништво, под председништвом српског патријарха, и 'уредбо-

давна власт у пословима спољашње црквене управе у српској православној пркви Краљевине ОХО. Делокруг његов биће одређен прввеним. уставом, који још није донешен. ~ p.-

CABOPH LIPHBEHO-HAPO/IHM. B. Cpmски црквено-народни сабори.

САБОРНИ КАПТОЛИ, удружења светских свештеника заједничком животу IO становитим правилима. Ова удружења су особито подржавали салцбуршки надоискупи, нарочито Нберхадр П. Оваке каштоле налазимо у Госпој Овети, у Ђрежама (два), у Великовцу, код Св. Андрије

"у Лабудској Долини, у Секови у Штајеркој. На челу овим удружењима био је

препошт. Ф. К-ћ.

САВА, једна од највећих наших река; она целим током тече кроз државу. Њене

саставнице су: Горењска и Бохињска (Са-

ва. Шрва је лева саставница и извире на североисточној страни Манхарта (2.678 M), под именом Надиже, на висини од 1.250 м. После кратког тока шонире, ша се понова појави, и даље, углавном, тече шрема истоку-јутоистоку. Друга је десна. саставница. Она извире из стеновите пећине на јужном подножју Триглава, испод Џершице (1.761 M) и коте 1.663 м, на висини од 837 м. Одатле се, слапом од 60 м висине, стропоштава. у корито, па као Савица тече према ЂБохињском Језеру, 8 даље ка истоку, северу и понова ка истоку. Обе ове реке образују кратке уздужне долине алписког карактера, саставе се

више Радовљице, на висини од 419 M, и x

одатле почиње ток Q. 0. тече до Љубљане претежно шрема југоистоку, CG просечним падом од

24 мјкм; долина јој се неколико пута

проширује и сужава, а околни брегови све су нижи. Узводно од ушћа Љубљанице (С. почне тећи према истоку, кроз планински предео, где јој се долина јако сузи. Код Литије учини велику окуку, и управи ток на североисток, од засеока,

Саве (55 км југоисточно од Трбовља) на

југоисток, и у том шравцу. тече све до Затреба, али се од Кршког долина. јако шрошири, и образује пространо Кршко Поље. Од железничке станице Загорје до ушћа, Сутле (О. чини границу између Штајерске и Крањске, а одатле протиче кроз Хрватску. Пад (0. од ЈБубљане до За греба, је 101 мјкм, скоро 2% пута мањи, HO на њеном торњем делу. На своме току кроз Оловеначку (О. прима, са десне стране од већих притока: Сору, чудновату карсну реку Љубљаницу, која неколико пута понире и тече под разним именима, Сапоту, Мирну и Крку, а са леве: Tpжишку Бистрицу, Кокру, Камнишку Бистрицу, ОСавињу и Оутлу.

Код. Загреба, С. улази у огромну Џанонску Низију и стално се држи њеног јуж-

ног обода. Одатле до ушћа речни пад знат- ЋЕ

но је мањи, (. постаје све дивљија, почне

о |

O A paši