Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

САВЕЗ ЈУГОСЛ. ПЕВ. ДРУШТАВА У АМЕРИЦИ

чивчиски, кметовски, колонатски и стадлни надничарски односи. Веће поседе да не могу земљу. Насељавање (колонизација) да се врши на задружној основи. Да се унапреди земљорадња ~ побољшавањем ·земљишта, развијањем рударског рада и шрибављањем капитала. Побољшатли народно здравље и стручну спрему земљорадника. Ширење пољопривредног знања Фразноврстим начинима. Радити систематски Ha подизању взадружнот духа. Земљораднички кредит извести на најширој основи. Зђвести пољску полицију. Обезбедити сељака у несрећи на задружној основи с помоћу државе. Подизати шуме, али онемогућити њихову приватну. експлоатацију. Контрола државе над рудницима и њено учешће у експлоатацији. Водена соната ошште је добро. заштитити сељачку

имовину од штете ловом. Риболов на за-

дружној основи. Подизање заната и индустрије, који служе пољопривреди на за дружној основи. Радник да престане бити 'најамник и да буде учесник у добити. Хитијенско уређење радионица. Трговину на корист друштва да врше по могућетву задруге, самоуправна тела и држава. Опољна. политика да обезбеди извоз сувишних сировина и увоз предмета, потребних широким масама. Подизати аграрву индустрију. Хипотекарни кредит да, организују самоуправна тела и држава. а лични да се створи на задружној основи. ОСпречити лихварење. Држава да издаје новчанице. Оаобраћај да подиже држава, а одржавају самоуправна тела. Што бољи саобраћај свих врста. Бродарство и железнице у државним рукама. Омогућити и селима поштански, телеграфски и телефонски · саобраћај. Завести шрогресивну порезу и њом нарочито оптеретити ратне и поратне Њбогаташе. Укинути градске трошарине.

У 1М одељку програм (О. 8. говори о

ублажавању ратних недаћа обновом 'по- ·

страдалих привредних птрана и предузећа, подмирењем свих приватних потреба, накнадом ратне штете, добро одмереном шотпором инвалида и подизањем и васпитањем ратне сирочади.

У првој половини марта. 1921 словеначки земљорадници иступили су из заједнице са 3. (О. и ушли 96/3. у другу Пашићеву владу, а почетком (1928 одвојила, се, под водством Михаила. Ашврамо-

Buha, једна труша из 9. (О. изишла само-.

стално Ha, изборе 'и покренула, свој орган Село. Али је та трупа убрзо обуставила, рад. , Ha изборима за Конституанту 8. Q. имао је 39 посланика, на изборима од 18/8 1928 — 9. На изборима 1925 -— 4. а. 1927 =. Ј. Продановић.

САВЕЗ ЈУГОСЛАВЕНСКИХ ПЕВАЧКИХ ДРУШТАВА У АМЕРИЦИ (седиште у Јоћлаееоуп Ра). Наше навеобине у Сједи· њеним Државама раштркане су и при-

имати они који не обрађују ·

· вачких друштава,

лично малобројне. Први корак њихову ортанизовању било је оснивање локалних потпорних друштава, која су се касније окушила у Једноте, Заједнице и Савезе. У оваквим месним организацијама брзо се осетила, потреба веће друштвености, и у ту сврху се, по узору Немаца, Чеха и

Руса, почеле уз та друштва оснивати пе-.

вачке и драмске секције. Од постојећих певачких друштава најстарије је хрватско шевачко друштво Зора у Чикагу, основано 1902. За њим су следила друга друштва, од којих су нека престала постојати, а. друга се још држе и нова се стварају. Од ових је једно удружење (основано 1995) шоставило себи чисто уметнички задатак. Сва друга певачка удружења. служе подизању националне свести, и утолико су за наш народ у опште веома. корисна.

У Сједињеним Државама постоји 65 пеи то 32 словеначка. 24 хрватска, 8 српских и југословенских. У свему је један женски, 23 мешовита и 41 мушки хор, а укупно има 1.466 певача, и певачица. Већи део ових удружења. ортанизован је у ОЈПД у Америци, који је основан 1915 у Џонстауну (Пенсилванија). Од 1921 тлавни је председник Caвеза, за наш културни живот у Америци заслужни, Иван Младинео, тајник Хошвозјау Спсје-а у Њу-Јорку. = 4. Добронић.

САВЕЗ „ЈУГОСЛОВЕНСКИХ _– ПЧЕЛАРСКИХ ДРУШТАВА основан је у Беотраду 1921. Циљ му је заједничка. акција свих пчелара у држави на ширењу и јачању рационалног пчеларства и на заштити пчеларских интереса. Савез чине

друштва: – Орпско | Пчеларско Друштво (Београд), Вуковарско IL Д. (Вуковар-·

Срем), Централно П. Д. и Централна. Пче-

ларска Задруга (Загреб), Хрватско - Славонско П. Д. (Осек), Чебеларско Друштво за Словенију (Љубљана), Средишње II. Д. за Босну и Херцеговину (Сарајево), Југословенска. Пчеларска Задруга за Далмадију (Дубровник) и Орцпека Пчеларска Задруга (Рума). Остала MI. JL. и шодружине у држави (има их преко 100) улазе у састав једног од ових тлавних друштава. Савез сваке године држи свој конгрес. Повремено издаје свој орган: Пчеларски Преглед. i B. M.

· CABE3 JyFOCJIOBEHCHMX CPEJFOШКОЛСКИХ УДРУЖЕЊА основан je на конгресу средњошколаца. у Цељу 1919, a дефинитивно је организован на конгресу у Вараждину 1920. Циљ му је био фор-

,мулисан: »СЈОУ стоји на становишту шот-

пуног културног народног и државног јединства, Југословена«, а, најтлавнија, тачка, програма му је да »суделује у практичном раду око подизања и ширења просвете и југословенске мисли« (чл. ба), и да. »ради на увођењу заједничке азбуке, латинице, и једног књижевног наречја:

србохрватске · екавштине«. Цео програм ~