Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

O Ара

i: |

А

,бетских курсева и т. д.

иначе није садржао ничега конкретног,

сем општих фраза. Рад удружења манифестовао се на конгресима, који су се после држали сваке године у Београду. Од постанка ОЈОУ издавао. је, латиницом, часопис Препород. 1923 удружење се (разделило, због препирања око азбуке. 1924 није излазио ни лист нити се шта радило. — У почетку је било у савезу 26

– разних удружења из целе земље. 1925 има

их око 30. Фебруара 1925 Савез је обновљен, са новим правилима, 'која су конкретнија 'но (у почетку. Циљ је опет: рад

на народном јединству, али су у прави-.

лима истакнути и извесни послови: отварање народних књижница и читаоница, издавање листова за народ и омладину, приређивање састанака, држање аналфа“= Б. М.

САВЕЗ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ УДРУЖЕЊА ГЛАЗБЕНИНКА основан је 1921 на конгресу

у Загребу, са тлавним тајништвом у Бео-· траду. Чланови савева, су она главбеничка,

удружења, која, Cy основана по норма

· тивним правилима, од конгреса примље-

ним. задатак, Савеза, је, да ради на раз-

· витку наше музике и. музичког живота.

К. ОМ.

САВЕЗ ЛОВАЧКИХ ДРУШТАВА ЗА ВОЈВОДИНУ (са седиштем у Новом Саду)

“основао је Мр. Јода Дивилд“ из Орбобрана, 1922, и тада је изабран за првог се-.

кретара и уредника савезног органа Ло-

вачког Гласника. Први је председник то-

та Савеза Јован Лажић, заменик тградоначелника Новог Сада. (О. је са врло лепим успехом прикупио војвођанске ловце

у своје коло, те данас броји 5.000 чланова,

из 225 ловачких удружења. Циљ (С. је што боље организовати и ловачки васпи-

тати ловце, подизати ловишта, сузбијати

криволовество, утицати на развој ловачког законодавства, HT. JL ION.

САВЕЗ НОВЧАНИХ ЗАВОДА M OCHMHТУРАВАЈУЋИХ ДРУШТАВА основан је 1919 у Загребу. Њему припадају већина, кредитних установа, из Хрватске, Славоније, Босне и Херцеговине, Далмације и Словеначке. Новчани заводи из Србије основали су још 1921 своје удружење банака, а од шре 9—3 године постоји и

удружење војвођанских банака. Циљ ().

је да штити професионалне интересе кре-

дитних установа, да, у име целине, чини

фесор Университета.

· представке државним властима, да. своје

чланове заступа и у њихово име говори на привредним контресима, и у опште да

одаје мишљења и изјаве у име банака.

Председник. С. је Др. Ернест Милер, проС _ САВЕЗ СЛОВЕНСКИХ ЛЕКАРА је идеЈа, која је поникла у Џаризу (у августу

1900. Тада, је био тамо ХПШ међународни лекарски “ конгрес, ' и лекари-Оловени су

сазвали једну посебну конференцију, на

__ жојој. је била покренута идеја ООЛ. Срп-

= 7 одвиа XPB, IMB. ДРУШТАВА У ЗАГРЕБУ

ски делегат је био Др. Војислав Суботић.

Покушај није успео. ПС

САВЕЗ ТРЕЋЕГА РЕДА СВЕТОГ ФРАЊЕ има задатак, да све трећоретце и трећоредице (CB. Фрање Асишкога, што живе у свету, у држави ОХО, опупи и приправи на заједничко верско и шросветно деловање код католика. (О. је основан у Загребу 1912, али му је рад и развитак застао за време Светског Рата. 1921 су стара правила СОавеза наново прегледана, исправљена и одобрена од свих фрањевачких тредодржавника. Од тада, је (О. почео живље деловати, нарочито на, реорганизовању појединих трећоредских задрута. 1929 (0. је приредио у Загребу свечану матинеју, као закључак седамстоте тодишњице оснивања Трећета Реда. Исте тодине (. је организовао у Вараждину свој Т еухаристички конгрес, коме је присуствовало преко 60.000 душа, и који је дао повода осталим еухаристичким конгресима, (у Загребу 1923, у Осеку 1994). 1994 GQ. је одржао на Треату свој ШП еухаристички конгрес, са преко 70.000 душа. Данас се у О. налази преко 80.000 трећоредаца и трећоредица, (у Хрватској и Олавонији 15.000, у Босни и. Херцеговини 58.000, у Далмацији 10.000). С. је издао, неколико књига, а месечно издаје“ Гласник Ов. Фрање. У Загребу има Народну. Књижару, а у Илоку подружницу Haродне Књижаре. КОДА

САВЕЗ ХРВАТСКИХ ПЕВАЧКИХ ДРУШТАВА. У ЗАГРЕБУ. После пада. алсолутизма, почео се у Хрватској будити интерес ва уметничку музику и песму. Још 1658 основано је у Карловцу певачко друштво Фдора, четири године доцније Коло у Загребу, а затим су оснивана многа друта, певачка удружења. На потицај Кола, приликом отварања хрватског Овеучилишта, састала, су се, осим сазивача, пе-

'вачка друштва: Даница из Оиска, Лира

из Велике Горице, Олавуј из Петриње, Сокол из Глине, Тамбурица из 'Ђурђевца, Зора из Карловца и Звоно из Крижеваца, ma су 20/10 1874 закључили, да оснују СПД, који је имао задатак 'да подупире певачка друштва, да оснива нова, да се

“брине за зборне складбе, и да надвире ' рад појединих друштава. Савез је морао

да суделује код народних свечаности, да приређује певачке славе у појединим кра– јевима, да шири музички осећај и да јача. народну свест. Осим тога, по намери осниBada, песма је имала да буде спона или веза, која ће зближавати или спајати све делове хрватског народа и једном их ујединити. Зачетник идеје (О. и тлавни организатор био је тајник Кола, Др. Ђуро Контак. 16 и 17/5 1875, приликом посвете

“Данице, било је у Сиску дванаест пева-

чких друштава, која су прихватила, шредложена. правила и основали ОХШД. У одбор су изабрани: Др. Иван Захар као

председник, Милан Крешић као потпред-