Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

– САНТОВО

Ђургаса, између Једрена и Царитрада. Између Црног Мора и Дунава граница. је требала ићи од Мангалије до изнад Рашове на Дунаву (6). Кнеза Бугарске требао је слободно бирати народ, а потврЂивати та Порта, са шристанком сила. Ниједан члан владајућих династија велшиких сила није могао бити биран. УвоЂење новог режима и надзор над њетовим радом требали су бити поверени за две тодине једном руском комесару (7). Tiypска, војска није могла више бити у Бугарској, а руска је требала држати поседнуту земљу док се не образује доMaha народна војска (8). Трибут Бугарске Порти имале су одредити Русија, Турска. и други кабинети споразумно (9). Порта, је могла одређеним путевима транспортевати преко Бугарске регуларну војеку и муницију у своје друге покрајине, исто TAKO пошту, линију (10). Муслимански и други поседници мотли су задржати своје поседе у Бутарској, и ако би се иселили (11).

Све дунавске тврђаве требале су се порушити. На Дунаву није смело бити ни тврђава ни ратних бродова у водама Румунске, Србије и Бугарске, осим полицајних и паринских (12). Порта. је преузела дужност, 'да успостави шловност рукава Сулине (13).

»Одмах ће се увести у Босни и Херцетовини европске пропозиције, саопштене отоманским пуномоћницима у првој седници Цариградске Конференције, са. модификацијама. које ће споразумно одредати Висока Порта, руска и аустро-угарска, 'влада. Неће се тражити заостатци ITO"реза, а текући приходи тих провинција до првог марта 1880 биће употребљени једино за обештећење породица избеглица. и становника, који су били жртве последњих догађаја, без разлике на расу и веру, као и на локалне потребе земље. Сума. која ће ићи централној влади тодишње после тога рока, утврдиће се доцније спепијалним споразумом између Турске Русије и Аустро-Утарске« (14).

Порта, се обавезала савесно примењивати на Криту органички правилник од 1868 и сличан увести у Епиру, Тесалији и другим крајевима (15). Порта, се оба везала, увести реформе у јерменским шпровинцијама и заштитити их од Курда и Черкеза. (16). Порта, је дала општу. амнестију (17).

Шорта је осуђена, на ратну одштету у свему 1.410 милиона рубаља, али већи део тога (1.100 мил.) замењивала је Русија за територијалне уступке: санџак Тулчу, који Русија. може заменити за, део Бесарабије, који јој је узет 1856, до рукава Сулине. Даље, Ардахан, Каре Батум и др. (19). –

Руским свештеницима и хаџијама дата. су једнака права као и друлима. Шре-

, ђалињи споразуми о пртовини, јурисдикцији и положају руских поданика ју Тур

и одржавати телеграфску .

ској задржали су своју вредност (23). Босфор и Дарданели остали су отворени у рату и миру трговачким бродовима неутралних држава, који саобраћају са руским лукама, (24).

Остали чланови (25—29) одређују евакуацију турског територија, амнестију компромитованих у рату, ослобођење ратних заробљеника. свих зараћених држава: и ратификацију. В-љ. Поповић.

САНТОВО, место у бачкој жупанији, у Мађарској. У С. је 28/2 1899 преко 1.000 римокатоличких Шокаца прешло у православље, ради сукоба са мађарским црквеBOM представницима, који су настајали, да. их шпомађаре. За покрштене (СОантовчане подигнута је, прилозима Срба из карловачке митрополије, црква и школа, а први парох новоорганизоване парохије био. је

Pp.

: Никола, Мидић. P.

CAHIJAH HOBOITA3APCHH. B. Pac (Pa-

ошка) у Додатку.

САОБРАЋАЈ ПУТНИКА И ТУРИСТА. B. Туризам. ,

САОБРАЋАЈНА БАНКА, Београд. Основана је 1906, као Дуванџиска Банка. Капитал (10.000 акција по 100 Дин) 1,000.000. Резерве 9298.966, улози 450.606, благајна 230.705, менице 998.135, фабрика, кожа. Чукарица, 355.386, · непокретности _ 306.770, вредносне хартије 411.140 Дин. Предеседник је Периша Стефановић, а директор

„JI. Стефановић. 1. G.

_ САПНА, река у Босни, лева притока Дрине. Извире на Мајевици, између Рожањске Косе (887 м), Отодице (916 м) и Томанића. Косе (739 м). Са. изворишта тече углавном према североистоку, после тока од 5 км скрене на исток-југоисток, а од села Сапне на југоисток, јако вијутајући. Од Краљевића се долина (О. почне проширавати, и према ушћу је све шира,

а река све више вијуга., и чини све веће

окуке. Код Цетковаца. СО. учини! лакат, и управи ток на југ, а. од Јардана, тече ка, истоку. Ушће (С. у Дрину је око 7 км низводно од Зворника, а југовашадно од села. Брасине, у. Јадру. Већа шритока (С. је Кременаш. Дужина (О. тока је 33'5 км. а. површина слива 1534 км“. На своме току (0. тера, десетак воденица. EIS CAPAJ [Sarrail, Maurice, Paul, Emmanuel), дивизиски ђенерал француске војске (6/4 1856. Каркасон, Француска). Ступио је у војничку школу 923/10 1875, па је произведен за пешадиског потпоручника 1/10 1877, за капетана 30/11 1887, за пуковника 1905, за бригадног ђенерала, 253 1908, 38 дивизиског ђенерала. 27/8 1911. Овршио је Ратну Академију (1883 до 1885). Командовао је водом, четом. ба-

· таљоном и пуком у пешадији. Био је

војни командант Бурбонске палате. инспектор пешадије (Ошескецг де ајапфегје) у Министарству Војном. 1911—1913'

= 46