Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш
\
за женске.
командовао је дивизијом, 1913—1914 корпусом. Преведен је у резерву 6/4 1918, реактивиран је 92/8 1994. Од 929/11 1994. је високи комесар Француске у Сирији и тлавни командант Армије у Леванту. Учествовао је у колонијалним ратовима у Африци и Тунису.
У Светском Рату је 2/9 1914—5)8 1915 командовао Армијом на Француском фронту (3). 5/8 1915—21/12 1916 командовао. је француском Источном Армијом (на (0О0лунском фронту), а 21/12 1916—14/12 1917 савезничким Армијама на Истоку. Под његовом командом утврђен је Солунски фронт и изведена. је прва офансива, (1916), којом је заузет део српске територије са Битољем. ВБ.
САРАЈЕВО, варош у Босни, с обе стране Миљацке, на источном: крају Сарајевског Поља. Први пут се помиње (. 1415. као Врхбосна. Још у преисториско ти римско доба, било је у Сарајевском Пољу већих насеља. Пред долазак. Турака постојајо је трад Врхбосна у жупи Врхбосни, која се помиње у 10 веку. Турци су били у Врхбосни већ око 1430, и ту су, још шре пада Ђосне, створили веће насеље, које су учинили тлавним местом у освојеној Босни Од почетка 16 века то се насеље вазива, Ђосна-Оерај, Сарајево. O. je mai више подигнуто у времену 1494—1591. Највише су за то учинили: Исак-бег, први турски намесник у Босни, и нарочито Хусреф-бет у првој половини 16 BOка. 1457 Исак-бег је сазидао царску џамију, па текију, млинове, хан Колобају. 1480 MA је "војска. опљачкала, 'Врхбосну. Хусреф- enje сапрадио лепу Бетову џамију и медресу са књижницом према њој, безистан и ташлихан за мутавуије, купатило за мушке и купатило Средином 16 века саграђен је и Бруса бевистан. У другој половини 16 века населили су се у (О. многи Дубровчани. Њихов се прај звао. Лалинлујх.
У сто време населили су се и Јевреји,
који су становали (у засебном. „делу трада,
у Чифушхани.
"Од краја 16 века до средине 19 века столица, босанског везира, често је прелошена. у Бању Луку и Травник. По. је још повољније утицало на развитак С. Од 17 века у С. су се ковали и турски новци. 1687 продро je mo O. Еуген Савојски, за узео та, попалио и оплешио. У 17 и 18 веку често је (0. страдало од куга и колере, ватре, потреса и глади.
Шошто је свладао отпор ЉБосанаца и Херцеговаца. против рефорама, (1951), Омерmama је пренео у (С. столицу босанског везира и учинио (О. политичким седиштем босанског вилајета. Веће слободе учиниле су да је О. почело и културно напредовати: имало је штампарију, библиотеку, читаоницу, српску полулимнаг | зију, руждију; почеле су се издавати но-
вине, основана. је школа за гуметни обрт.
· ОДРАЈЕВО
Поеле—окупације Босне и Херцеговине, C. је постало велика варош, и добијало је све више европски изглед, нарочито кад. је спојено железницом са морем и средњом Европом. Доселили су се многи
странци и донет је страни капитал, отво-.
рена су многа предузећа. — 28/6 1914 извршен је у С. атентат на аустриског престолонаследника, што je изазвало Светски Рат.
У. изгледу данашњега, (О. има много старога. По странама брда су улице са куhaMa за становање, а у равници чарсшија, која се дели на стару и нову. У старој чаршији су мале, кратке и тесне улице, које се зову по занатима, који се 'у њима раде, или су се радили (Ћурчилук, Кујунџилук, Казанџилук). Ниже од ње је модерни део вароши, који се продужио далеко низ Миљацку, која је ретулисана. У новије време (О. се шири према западу, у Сарајевско Поље. Тако је постало предграђе Ново С. С. је гаено и електрично осветљено, има. трамвај. Од старијих грађевина, из турског доба, истичу се: Бегова, Царева и Алипашина. џамија, православна црква. Св. Арханђела, реновиран конак Топал Осман-паше, шравославна. митрополитека. црква, а. од но вијих: Шеријатска судачка школа, градска општина, обласна управа, судска, палата, Народно Позориште, главна пошта, катодичка. катедрала, нова јеврејска, синалога, две тимназије, Музеј, Народна, Банка, касарна Краља Петра. По брдима око града су бројна утврђења из доба, аустриске окупације.
(0. је било до скора политички центар целе Босне и Херцеговине, а сада, је само средиште АЕ али је и даље остало културни Херцетовине, 8 после ослобођења, привукло је и један део Орбије (ужички крај и Санџак). С. је главни саобраћајни чвор у Босни. Одатле. полазе многи путеви и
· железничке пруте: долином Босне за Bo-
сански Брод, преко Ивана и Мостара Ha море, преко Вишеграда и Ужица у Opбију. (С. je највеће индустриско место y „Босни (један део индустрије је у предтрађу Алипалпином Мосту). Има велику железничку __радионицу, лшивару, државну ткаониху Били) пи везионицу, велик парпи млин, фаорику асфалтне ши цементне обе, 14 циглана, фабрике сирћета, рума и ликера, цитар-ташитра, – гајтана, ~ супа, чараша. шамија '' јеменија, ужета, две фабрике каша, штубара и шешира, три фабрике покућанства, фаорику дувана, фијакера и кола, две стругаре, модерну кре_MB/Hiy, фабрику. „сапуна. и свећа, фабрику пкићании за. фесове, кишобрана и сунцобрана, кеса од“ хартије, две (радионице свита, радионицу златних и сребрних ствае ри и више произвођача, падтаноа). Индустријом воћа. баве се »Пехагр«, »Босна« mr >Mm-
_ економски центар Босне и
ANN Зеле о Хи =