Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

И које належу кречњаци доњег тријаса, са,

изузетком нижих брежуљака, састављених од терцијерних лашораца, пешчара и креч

њака. Дно СО. П. покривено је дилувијал-

вим и алувијалним материјалом, поглавито шљунком. О. П. се пружа од Двоpa на северу до Војковића на југу, и од Осека и Блажуја на западу до (Сарајева. на истоку. Али је западни део СО. П. много кространији од источног, јер је овде 'Требевићем, Џалежом (1.084 м) и Богтошевицом (670 м) одељено на два доста узана, рукава, од којих у северном лежи Сарајево. Западни део (О. П. има лучан облик, засвођен ка западу и дугачак око 14 км, а широк MO 6 км, док му/ је од Сарајева до Блажуја ширина око 12 км.

С. П. лежи на апсолутној висини од 454 M до 540 м, и заузима површину од 62'5 км“. Због богатства рекама, С. П. је веома плодно. На њему успевају све врсте жита, од којих се нарочито гаје јечам, овас и шшеница, а поред њих жкукурув. Велики простор (О. П. засађен је кром“ пиром, два и по пута мањи маунастим биљем, нарочито пасуљем, а још мањи баштенским и индустриским биљем, од којих се највише таје дуван и лан. Од воћа највише успевају шљива и јабука, а врло велика, површина. је под ливадама, На западном крају поља, на подножју Игмана, налазе се врела реке Босне, а. 3'3 км источно-североисточно од њих извире, на левој обали Железнице, сумпоровита, топлица, знаменитот купатила Илиџе. Кроз С. П. пролазе друм и железничка пурута, Босански Брод—Оарајево— Мостар, же лезничка, пруга, Сарајево—Међеђа—Сталаћ и Увац, друм СОарајево—Тошићи—уУ лотПлужине— Невесиње и Гацко, и неколико друтих колсеких и пешачких путева.

(0. П. је и доста тусто насељено. На њему, у 8.200 домова, живи око 60.400 станевника, што одговара густини од 966 на 1 км“, али од тога броја живи у самом Сарајеву, 51.920 становника.

Литература: Џоп Стјепо и В. 'Ћрифковић, Сарајевске околина. 1. Сарајевско Поље (Насеља Српских Земаља, 5, 1908).

П. Вујевић.

САРАЈЛИЈА MBO (Маруновић – Иван, Вила Маруно, Нурибег Илвировић, Мали Ненад, Чика o. песник (1876, Сарајево — 1/6 1914, Загреб). Свршио је трговачку, техничку и учитељску школу у Сарајеву, скоро увек радећи као столарски помоћкик. После свршених наука отишао је у Задар, где је изучио штампарство, сарађујући у Хрватској Круни Дон Иве Продана и Пучком Гласу, што су га за народ

здавали Ј. Андровић, П. (О. Јаковљевић и ĐĐ. Марушић. За ране младости почео је сарађивати у разне омладинске, а додкије-и у друге књижевне листове са, успелим песмама, а особито босанским севдалинкама. Њетове бројне севдалинке и данас се чују по разним зборовима, а највише од путујућих друштава, а да, се

САРАНДАПОР

не зна њихов 'аутор. Омрт га је затекла, у Загребу, као пшословођу Хрватске Ограже. 2. ЈЕ.

САРАКОВИЋ ИЛИЈА (Загаса), црквени достојанственик (почетак 14 века — друта половина 14 века, Дубровник). Од старе је властеоске породице. Џостао је свећеником ma дубровачким каноником, #& затим је дошао на пашински двор, тада, у Авињону. Премда од дутог времена Дубровчанин, није смео“ бити агрциоискуш дубровачки, 1349 постављен је од“ паше“ на то место, на коме је играо видну улогу у тадашњему политичком животу Дубровника. (О. је 1349 ухватио везу с угарским краљем Људевитом Великим, те је највише допринео. да је“1358 угарски краљ тражио, да Млеци њему оставе и Дубровкик. (О. је стекао и наклоност цара Душана и учинио та пријатељем Дубровника. Чини се да се 1360 одрекао арцибискупске власти, задржавши само стару титулу, и да је умро после 1373. 0

САРАНДАПОР, манастир код pune Ilaланке, испод Осоговених Планина. Саборна. црква. посвећена, је српеком шустињаку Јоакиму Осоговском, који је живео у 11 веку. Несумњиво је на истом месту постојао манастир још у 11—12 веку. У житију овога, сведа. вели се, да је, за. владе цара Манојла. Комнина (1143—1180) свештеник Теофан, поставши – удовац, основао манастир у част Ов. Јоакима. Пошто је постао први игуман овога манастира, он је сазидао и цркву светоме оцу, у коју је положио његово тело. Бугарски цар Калојован (1196—1907) походио је овај манастир. Изгледа, да је краљ Милутин обнављао манастир. Можда је он педигао цркву, која је посвећена Богородици. Када, је краљ Стеван Дечански 1330 пошао ка 'Ћустендилу, задржао се у ('., и ту се, на гробу Ов. Јоакима, помолио Богу за победу српског оружја.

Изгледа да је саборну цркву обновио српски властелин Константин | Драга. Када се турски султан Мухамед Ш кретао

ва војском против Босне 1463, посетио Je.

O. 1404 Mao je consilium rogatorum y JIyбровнику 50 перпера милостиње (О. 1585 страдао је (О. јако од земљотреса, и тада је пећека патријаршија молила, уског цара, за милостињу овоме манастиру, чија, је припрата склона, паду. 1586 долави- ли су у Русију коласиски митрополит Висарион и игуман (. Гервасије по милостињу, ради обнављања земљотресом разореног манастира. 1656 спомиње Q. његове 'тробове хаџи Калфа. 1686 долазио је у О. шатријарх Арсеније, и нашао је ту

· ботату црквену опрему и сребрне сасуде.

У половини 18 века СО. је опустео; тада су се изгубиле мошти великота броја, светитеља, које су се ту налазиле. Тек средином 19 века (О. се почео подизати. Ктитор је био Отефан Бегмекчија из Криве Паланке (1845).

COM IJ