Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

САРАШЛАЦОРОКА · МИТРОПОЛИЈА

Садашња. саборна црква у О. потпуно је нова; и она је много страдала од стена, које су се одвалиле са висина планинских коса, испод којих се налази црква. Црква је великих размера; има отворен трем на западној и јужној страни. У њој су се, осим моштију (Св. Јоакима. Осотовског, налазиле и мошти Исаије пророка, Ов. Кирита, Св. Јулиге и OB. Илариона. Могленског. : |

Поред саборне цркве налази се мала 'прква, посвећена Рођењу Богородице. Она, је, како изгледа, из 14 века, али је у току векова знатно измењена.

В. Петковић.

В. Осоговија..

САРАНДАПОРСКА МИТРОПОЛИЈА звала се неко време, у првој половини 17 века, ћустендилска. епархија, пошто је у сарандапореком или осоговеком Ma кастиру Св. Јоакима, становао Ђустендилски митрополит. 30/1 1641 известио је војвода, путиваљски у Москву, да је 1640 долазио до Пугивља »из сербескије земље серандапора манастира« митрополит Јосиф са пратњом, и пошто је добио помоћ враћен је натраг. (В. III, emaD-

Š с

хија.)

САРВАШ, село у Славонији, у Осечкој Обџасти, у осечком срезу. Лежи у мочарком крају, недалеко од Драве, где почињу Аљмашке Горице. Станица је на железничкој прузи Осек—Даљ, од Осека 9 км к југоистоку. Има 1.160 становника у 250 домова, општинско поглаварство, римокатоличку жупу, пошту, телеграф и телефон, циглану. Код (О. се нашло преисториских предмете из неолитског и железног (халштатског) доба.

J. M-n.

CAPJIMHA. HHJVUyCTpHCKO консервирање (0. почето је на нашем Јадрану пре четрдесет година. Карло Варханек отпочео је у Комижи, на острву Вису, а за тим и на Корчули, у Трињу на Пељешцу, Макарској и Постирама Ha Брачу. Касније се он бавио и консервирањем јегуља у Чапљини, у Херцеговини. Ово последње претшло је у својину Ива Мрчића, трговца. Око половине свих творница за консервирање (. сада је својина Удеоничког

Друштва. »Сардина« Д. Д. у Сплиту, а. оста 5

ло је делом у рукама наших људи, a. IO лом је својина странаца. :

GO. је специјалитет нашег Јадрана. И алоо

нешто ситнија од других таквих риба, она, је много укуснија, и хранљивија. (Стога, је

јако тражена, а извози се чак у Америку ои Аустралију.

Летњи риболов (О. траје од априла. до. октобра закључно. За ових седам месе-

ца, свакога је месеца просечно двадесет ноћи мрака, а десет месечине. Риба се лови по мрачним ноћима, помоћу вештачке светлости. Рибарске барке, које на кљуну имају јаке ацетиленске ламше, тра-

же рибу (сарделе, скуше и докарде), на.

даљини 2% до 3 километра, од обале,

и воде је копну до на 3—400 м. Тада је опашу мрежом, а затим. дружине (свака мрежа двадесет и пет другова) извлаче мреже на обалу. Има места, тде се мрежа, због незгоднот морског дна, не може извући на копно; стога се мреже на тим местима извлаче на бродове. Ове мреже зову се трате. Оне су израђене са нагрочитим проширењима врећама (гаје). ШЊБима се риба лови у великој количини. Постоји једна врста мрежа, зване војте, којима се лови без вештачке светлости, по месечини. | Овим мрежама, које немају врећа, не могу да се улове велике количине рибе, али је риба бољег изгледа, јер се свака зарије у засебно окно мреже и вади се неповређена.

Средњи летњи риболов у Далмацији може се рачунати на 150.000 буради од по 50—55 кг. Из тога се види, колико. је важна ова привреда на нашем. Јадрану.

За једну обичну кутију С. т. зв. редуцирану четвртину, утроши се око њене прераде око 70 T уља, за пржење, наливање кутије и др. тако да само друштво »Сардина« Д. Д. утроши за годишњи рад око 30. вагона уља, што је значајно и за. одгајивање маслина.

Рад око риболова уређен је на правилној социјалној основи: нема господара. и најамника, већ су једном врстом ортачине сви ~ сарадници заинтересовани, a успех буде што бољи. Свака мрежа, т. зв. трата дели се на 50 делова ловине. Од ових педесет делова власнику мреже и светлила припада једна половина, а оста-

олих 95 делова Дели се између дружине.

која лови рибу.

Дружина се дели у три категорије: у прву спала само један друг, управитељ лова (парум), у другу долазе два свећара. и њихова четири веслача, а у трећу долазе прости рибари радници, који мрежу извлаче из воде. Управитељу лова притада два лвадесетпета дела из заједнице, још један део од господара мреже и брода, више 1 до 2 кг рибе за. ручак. Овећарима припада по 92 дела, а њиховим веслачима по 1% део, и такође по 1 кг рибе из заједнице. за ручак. Рибарима раденицима припада остатак на једнаке делове. Сем ora њима припада и сва она риба, која се ухвати ван гаје (вреће) у хрилима, мреже.

За лов (. потребно је три брода: један главни брод (левут), који носи мрежу, и

„два мања брода. (гајете). који носе светло-

сти. Власници ових бродова добијају CBOје делове из заједнице, и то: левут две двадесетпетине, а. свака гајета једну двадесетпетину. Управитељ лова дужан је одржавати чисто главни брод и вршити мање оправке на мрежи, а свећари су дужни држати чисто. светлила, док су. ве“

: — 48 —