Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

_ план.

Француска, Италија, Јашан, Белгија и Ср

бија. Она установљава могућност и висину немачких плаћања. и надзире их. Давања су у новцу и природи. Висина, ре-

парационе суме установљена је 192] на. 132 милијарде златних марака, да се пла- ·

те у 30 година. Од давања у природи одређено јео милиона тона угља месечно. Немачка мора дати свима савезним и удруженим силама, у својим царинама право највишег повлашћења. ШЏриватна. имања немачких поданика у савезним и удруженим државама пала су под секвестар у корист државе, у којој су. Лаба, Одра, Мемел, Дунав и Рајна шроглашене “су као интернационалне „реке, и стављене су под управу међународних комисија. За сигурност, да, ће“ Немачка, извршити уговор, одређено је, na немачко подручје на левој обали Рајне буле 15 година војвички поседнуто. АЕ, немачког отплаћивања уређен. је доцније према плану америчког стручњака Довеса – (Довесов

Ca Аустријом је склопљен Сен-Жерменски Мир. са Мађарском 'Трианонски, са, Бугарском НШејењи, а са, Турском Ловански. Веољ. Поповић.

Операције наше војске. Кад су прекинути дипломатски односи између Србије и Аустро-Угарске, Србија је (26/7 наредила мобилизацију пелокушне своје војске, а Аустро-Утарска је већ раније (23/7 1914) била наредила делимичну мобилизацију, рачунајући да ће сукоб бити локализован и да ће ратовати само против Србије. Тада је мобилисан 4, 7, 8, 9, 13, 14 и 15 корпус, а кад је Немачка, отласила Русији: рат (31/7 1914), мобилисана, је и цела аустро-угарска. војска.

Србија je мобилисала 10 пешадиских дивизија 1 и П позива и једну коњичку дивизију, укупно 180.000 људи са 500 оруђа, и трупе Ш. позива са око 100 до 150.000 љули. (Са, свима осталим способним бордима учествовало је у рату свега око 350—400.000 људи. Аустро-Утарска је мобилисала 16 корпуса, од којих према Србији 7 корпуса, укупно око 250.000' људи са, око 1.200 оруђа.

Мобилизација српске војске била је још у миру ПНЕ до детаља, али је, због дислокације трупа после балканских Daтова, и због непотпуне материјалне спреме, била веома, отежана. Ипак је изведена, по прорачуну, 7. сви борачки делови мобилисани су за 4—6 дана, а неборачки

делови и "штабови за 6—19 дана. Мобили-

зација Аустро-Утарске војске извршена је по плану, разрађеном до детаља; благодарећи добро развијеној железничкој мрежи, могле су се већ 30/7 почети да прево80 кадровске трупе“ на мобилизациска места.

Одмах по завршетку. мобилизације | п0чета. је концентрација војске, и -у Србији је завршена. 10/8, делом превозом трупа железницом, делом пешке. Аустро- угарска.

| ђеловац — Лазаревац

Мајстер Потјорек),

"СВЕТОКИ РАТ

војска завршила је концентрацију 14/8, искључиво превозом железницом. Распоред српске војске по завршетку. · концентрације био је: Врховна Команда, —- Врховни Командант Њ. Кр. В. Шрестоленаследник Александар, начелник штаба војвода Радомир Путник, помоћник на челника. штаба, ђенерал Живојин Мишић у Крагујевцу. Ј Армија (Ђенерал IL. Бојовић) главном снагом од 3 дивизије на простору · Раља—Паланка— Топола. и деташманима од 1 пешадиске дивизије код Пожаревца и једне, пешадијом ојачане коњичке дивизије код Омедерева. ШП Атмија (Ђенерал Ст. Степановић) тлавном снатом од 3 дивизије на простору Арани деташманом од т дивизије код Београда. 11 Армија (ђенерал П. Јуришић- Штурм) главном снатом 'од 1 дивизије код Ваљева и деташмакима, здруженим одредима, код Обреновца, Шапца. Љешнице и Лознице. Ужичка војска“ (ђенерал М. Божановић), тлавном снатом од 1 дивизије код Ужица и деташманима, здруженим одредима, код Бајине Баште, Мокре Горе и Прибоја. Распоред аустро-угарске војске по Ba вршетку концентрашије требао је да буде: П Армија (Ђенерал Бем-Ермоли) са 7 корпусом на Дунаву, од Базјаша до Панчева, са 4 и 9 корпусом на Сави, од Земуна до Митровице. У Армија (ђенерал Франк) са, 8 и 13 корпусом и 1 брдском бригадом на. Дрини од Бијељине до Зворника. УЈ Армија (фелдцајгмајстер Потјорек) са 15 корпусом на фронту Власеница—БВишеград, а, са 16 корпусом на фронту Горажла—Фоча, и према Црној Гори. Стратегиска. резерва. од 1 пешадиске дивизије, у Сарајеву. Али 4/8 ушла је у рат против АустроУгарске Русија, а 5/8 и Црна Гора. Због тога, је аустро-утарека војска морала бити другојаче употребљена, те је наређено, да се формира Балканска, војека, (фелдцајгу коју су ушле У и УГ Армија: Ti Армија је остала на фронту према Србији до 18/8, када се имала превести на фронт према Русији, а МГ је Армија делом својим заштићивала монар-

·хију према Црној Гори. Распоред“ снага

до 18/8 није мењан, а после тога је у саставу Балканске војске остало, сем Ми МТ Армије, % 7 дивизије (14 пешалиска: бригада), Дунавска флотила, Шетроварадинска посада (6 угарских ландшту рмских батаљона), тешка артилерија. (на Бежаниској Коси). а тако исто и ландштурм ска одељења у Банату, 8 и 14 брдека бритада у Херцеговини и Боки Которској и јадранска. флота.

· Џочетни операциски план српске војске био је: 1 Армија има да брани долину Велике Мораве; 1 Армија има да штити правце са, Саве и Дрине ка Ваљеву; П Ар мија, као маневарска, има да дејствује у бок тлавне аустро-угарске снаге, која би ca Дунава предузела наступање шротив E српске „Армије, односно. са Саве про-

у == SC