Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

СВЕТСКИ PAT |

држава, враћање Елзаса, и Лорена Француској, сигуран излаз. Србије на море, аутономија народа Аустро-Угарске и 'Тугрске, установљење слободне пољске државе са прилазом на море, слобода трговачке пловидбе кроз. Дарданеле, опште удружење народа за. одбрану независности свих народа, укидање тајне дипломације и тајних уговора.

Централне (биле успеле су да склопе сепаратан мир са Украјином, којој бољшевици нису признавали право да самостално склапа међународне уговоре (9ј2 1918). По том миру није било ни анексија ни ратне одштете.

Троцки је међутим. 10/9 1918 изјавио, да, неће да формално склапа мир, а, сматра рат завршеним и наређује демобилизацију. На то су Немци продрли у небрањену земљу и запленили огромне масе ратног и железничког материјала. Тала је 'Троцки

пристао на обнову преговора за мир, # у

Брест-Литовску је прихватио, углавном, кемачке услове (3/3 1918). У 14 чланака.

тота уговора одрекла се Русија свих шра-“

ва на нове државе: Пољску, Литву. Курландску. Естонску, Ливонску и Финску и на острво Аланд. Турској је повратила.

источну Анатолију и уступила Батум и“

Карс. Обе су се стране одрекле ратне одштете.

Међутим је у Украјини избио грађански

рат великих размера између бољшевика. и умерених социјалиста. Великоруски бољшевици послали су својим једномишљеницима војску у помоћ, и освојили су Кијев. Централне Силе пошле су. привидно у. помоћ централној Ради (влади) и поселе cy Украјину са Кијевом, Одесу и Харков. — Централне Оиле су обећале и загарантсвале новим државама, ПЏољекој и бал-

тичким земљама, самосталност, али је He-

мачка. приправила, све, да ове државе веже за себе војнички, економски, а. негде и переоналном унијом. .

To заокружење и оног малот још CJIO-

бодног дела Румуније приморало је ову.

после неког устевања, да пристане на, мит са Централним Силама у Букурешту (7/5 1918). Тим миром завршен је рат Централних Сила на источном фронту.

Румунија се до 98/2 1918 била уплела у рат са бољшевичком Русијом због Бесарабије, коју је отргла од Русије и успела да је одржи. Румунија је после рата добила од великих сила, формално. признање анексије Бесарабије.

Када су Централне “Силе побеђене, састали су се у Версају представници савезних и удружених главних сила. (У једињених Држава, Ентлеске, Француске, Ита-

лије и Јашана) и савезних и удружених сила т. ј. свих “осталих држава, које су ратовале на страни Антанте. У Версају је састављен уговор о миру са Немачком и потписан баш на тодишњицу ЛЂидовданског атентата у истој оној дворани огле-

међу Немачке и Данске.

дала, у којој је проглашено немачко царство 1874. “У првом делу уговора стоје одредбе о

оснивању. Друштва Народа. Друштво Наг

рода. треба, да, чува. мир, да ограничи оружаљње и да све спорове међу државама, решава. мирним путем, да се успостави Изборни Суд и да се установи међународно право о раду. Чланови Друштва Народа јесу савезне силе и оне државе, које они позову да приступе.

Француска, је добила Елзас и Лорен, Пољска, готово целе провинције Познањ-

· ску и Западну Пруску и један део Поме-

ранске (Померна). Делта Висле и Гданско (Данциг) дошле су као слободна држава под“ Друштво: Народа. Све немачке коло-

· није потпале су под Друштво Народа, које

води над њима туторство и даје их на управу. Кијаучау је добио Јапан. Подру-

чје Саре стављено је под власт Друштва Нарола. После 15 година становништво ће гласати, којој ће држави припасти. Сарски угљенокопи су припали Француској.

У Горњој Шлеској одлучили су се гласа њем поједини крајеви за Немачку или Пољску. За Шлезвиг је одређено, да. се народним гласањем установи граница изТим гласањима. дебила је Пољска око % горње Шлеске, а. Данска подручје северно од Фленсбурга.

Немачка је шризнала нове државе: Немачку | Аустрију, Чехословачку, Пољску, Естонску, Летонску и Литву, Финску и Украјину. - Брестлитовски Уговор је поништен. :

„Немачка. војска није смела у будуће имати више од 100.000 људи. Ратна морнарица. може држати само до 15.000 људи.

Ратна. ваздушна флота и градња. подморница забрањена, је Немачкој сасвим. Забрањена. је у: Немачкој и општа војна. обавеза. У војску се узимају само плаћени добровољци. Забрањује се војна обука преко удружења или школа. Ратни мате-

ријал и машине за његову фабрикацију морала. је Немачка. предали ли уништити.

Ова. утврђења. на левој и у зони до 50 км

ка десној обали Рајне морала је уништити. Разоружање Немачке надгире Међуса-

“ везничка Комисија. 'Пој комисији предала.

je Немачка, између осталога, близу пет милиона. пушака, педесет хиљада топова, тринаест хиљада аероплана, двеста хиљада железничких вагона.

(Савезници су требали оптужити пред једним специјалним. судом бившег немачког цара, због повреде међународног моpama и светиње уговора, и замолити низоземеку владу Да га изда. Немачка. је била обавезна издати ратне злочинце, који су се огрешили о ратне законе к обичаје, да 'им суде страни војни судови.

Савезници су изјавили и Немачка је

"признала, да је она узрок рату H да за то

мора, надокнадити сву штету. Установљена. је Репарациона, Комисија, у. којој су: заступљене: Хи едињене Државе, PON