Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш
Бољшевичка,
комунистичка, странка, све је више добивала за себе маг
крајње
се радника, војника и сиротиње, обећа вајући успостављање мира и поделу има-
ња. Дајући право већима, (совјетима) вој-
ника, сељака и радника, и у војсци да одлучују о свему, бољшевици су настојали да дезортанизују све дотадашње државно и војно уређење, па да на рушевинама старог и државног и социјалног коретка, оснују сасвим ново друштво и нову државу. Они нису хтели никаква компромиса с» старим уређењем. Одбативали су сваки патриотивам и национализам, и давали су пуно право самоодређења. народима и племенима Русије.
Они су хтели завршити светски буржоаски
рат између народа и држава, да би отво-
_рили комунистичку борбу шролетатријата. nemora света против буржоазије · целог света. Место (С. Р. тпребала је да буде светска. револуција.
Џокрет за потпуно културно и поли. тичко отцепљење Малоруса. (Украјинаца), који је особито Аустрија поматала и пре и тада у Галицији и из ње у Украјини, размануо се тако јако, да је, настојањем лавовеког професора · крушевеког, вано у Кијеву посебно украјинско Наредно Веће (Рада), које је тражило самосталност Украјине.
Акцију бољшевика повео је енертично и безобзирно агитатор Лењин, који се у лето 1917 вратио из емиграције из Швајцарске, и Троцки, који се истакао у рег волуцији 1905. Бољшевици су онда побунили петроградске војнике и раднике, подитли барикаде и заробили чланове владе сем Керенскога, који је“ побегао (6/11 1917):
Привремена, влада Керенскога интернирала је цара и породицу му У Царе "KOM Селу (од марта до августа 1917). Затим с они преведени у Тоболек, у Сибитрији,
а доцније у Јекатеринбутт, где су их бољшевици побили (јула, 1918), кад је трад бис близу пред падом у руке протуреволуционарних чешких тета.
Нова. влада, сазвајта, је Конституанту. МУ. Конституанти су имали већину социјашни револуционари, који! су. били представници сељака, и бринули се за радикално Dpeшење аграрног ·шитања, и поделу земље сељацима. Оставши у мањини у Конституанти Лењин ју је растерао силом (19/1 1918), и увео диктатуру радника и војНика. Већ у лецембру 1917 склопљено је примирје на. руском. фронту, и отпочеди су у Брест-Литовску шреговори 388 мит.
После успеха Ha румунском. ратишту, крајем 1916, покушале су Централне Силе да изазову преговоре о миру и дебату о пељевима, рата, док су оне још у положају победника. Централне Силе учиниле су и формалан предлот за, мир 19/12. 1916. Ta понуда, требала je да покаже добру
вољу влада Централних (Сила за мир пред
OĆHO- | и револушијом.
А о —_ ОВЕТСКИ РАТ
светском јавношћу и пред њиховим влаCTHTHM грађанима, који су већ жељно очекивали крај све већих ратних невоља. и оскудица. "To је требало да поколеба. и истрајност народа Антанте и да унеее забуну и подвојеност у њезине редове. Али су Лојд Џорџ (енглески министар председник од 69 1916) m француски министар Бријан одбили сваки разговор
о миру са победничким Централним Ои-
лама, и Бријан је означио тај предлог као ратни маневар. Већ у јесен 1914 обавевзале су се Нн-
глеска и Француска, да неће склапати сепаратни мир. Том уговору приступили су и. остали тлавни савезници (Орбија. 30/11 1915). :
Вилсон је међутим својом нотом 18/12 1916 такође предложио, да зараћене стране измене мисли о условима. мира. — (0цијалисти левичари одржали су конференцију код Берна у Швајцарској, M то у Цимервалду у септембру 1915 и у Кинталу у априлу 1916, са којих су издали прогласе на радништво, постављајући у њима, протрам: Самоодређење народа и борбу против рата свима средствима, па, Са, овим је покретом био у вези и Лењин. Када је у Русији дошла, Ha, власт револуционарна. влада, совјети
"су тражили, да се у Штокхолму поведу
преговори за споразум, на социјалистичка конференција у лето 1917. али без успеха.
Немачки канцелар Ђетман Холвег истакао је службено као ратни циљ Немачке: Добивање реатних тарантија, да ниједан непријатељ неће више никада моћи заратити против ње. Он је изјавио, да. Немачка. неће вратити статус-кво у Белгији и Пољској. Али, немачки парламенат пгриХватИ: ГИ, гласова. 19/7 1917 резолуцију, којом се изјаспи за споравзуман и трајан мир, без насилног заузимања. територија. Непосредно пре тога демисионирао! је Бетман Холвег. Ипак се немачка. влада није хтела изјаснити против освајања. Међутим су Лењин и Троцки разас 28/11 1917 OOGUKUTUJIMI
те је тамо одржа-
али телеграм владама, IT народима света, позивајући их на, склапање ошитета мира. Бољшевичка влада, стушила, је 9212 1917 у шреговоре са Централним Оилама у Брест-Јитовеку. шредлажући, Да се склопи општи мир, без анексија, и ратне одштете. Бољшевици су очекивали, да ће изазвати и међу HeMдима револуцију, али је тамо дошло само до пнезнатнијих штрајкова. Противно старој тајној дипломацији, бољшевици су водили преговоре јавно и идејама. ту изнесеним, хтели су 'револуционисати и остале земље.
У исто време (8/1 1918) формулисао је амерички председник Вилсон конструктивне циљеве“ рата у 14 тачака, у којима. је тражена евакуација и успостављање евих освојених европских територија и
S у