Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

СВЕТОКИ РАТ

подручја. да сумарно и егземпларно Ka-

жњавају бомбардовањем и уништавањем

градове и насеља, где би се појавили франктирери (као у Белгији) или комите (као на Балкану), да не штеде ни старе уметнине, својину целог културног света, (као чувену катедралу У Ремсу), да се служе ратним средствима, која су интернационално забрањена, распрекавајућим лум-лум зрнима, отровним и упаљивим тавовима, а особито објављени рат подморница, које су потапале и ратне и шутничке бродове, искористила је пропаганда. Антанте да узбуни цео свет против. Централних (Сила.

Преко очекивања. Немачке, Јашан се хридружио Антанти (у августу 1914). Централним · Силама приступила је Турека. (у новембру 1914) си објавила је свети рат.

Италија је изјавила. да је He веже са везни уговор на рат. јер Аустро-Угарска. вије била нападнута. Енглеска. је претила. поморским везама Италије, па се Италија одлучила. против Централних (Хила, склопила је с' Енлтеском и Француском 96/4 1915 Лондонски Споразум и огласила. Атустро-Утарској рат (23/5 1915).

Бугарска, је одбила. све понуде Антанте, која јој је пудила велики део Македоније, споразумела. се са 'Турском и АустроУтарском и заратила на Србију (14/10 1915). Шриступањем Бугарске на страну Централних (Сила омогућен је mama Ha Србију, а по потреби и на Румунију, са, лва фронта, омогућено. је уништење (Орбије, · ослобођење аустриског фронта. Ha Балкану и, после окупације Орбије, створена. је веза целокупног територија Централних (Сила.

Енглеска и Француска послале су нешто војске Y прчки Солун, али не на време, да би могла. спречити пропаст Србије.

Португалија Je приступила – Антанти 1916. Уједињене Североамеричке Државе прогласиле су у почетку рата неутрал ност. Током рата ангашовани су међутим огромни амерички капитали у земљама Антанте: у муницији, у оружју и у зајмовима. Кад је Пемачка почела безобанирпо са подморницама. потапали и неутрал не трговачке бродове, овластио је конирес председника Вилсона, те он објави Немачкој рат (5/4 1917). У Румунији је краљ Карол открио, да има већ 30 година. савез са Аустријом и с Немачком. После њетове смрти (октобра. 1914), одлучио се њетов наследник Фердинанд (+ 1997) за Антанту, и ушао је у рат (у августу 1916). Дипломацији Аптанте пошло је за руком да увуче још многе државе у рат на својој страни: Кину, Кубу, Бразилију, Боливију. мале средњоамеричке државе, Уругвај. Грчку (јуна 1917), Сијам и Перу. Тако

су најважнија. подручја дошла под шри-

вредну контролу Антанте. 'Током рата испале су из Антантине трупе: Русија и Румунија, и склопиле су сепаратан миј.

Како пред објаву рата тако и за време рата царска је Русија бранила интересе Србије и: Југословена. У Русији је владало велико незадовољство збот корупције, због одсуства. трађанских слобода, због Samyштене војне спреме и ратних неуспеха. Војници су често слати на фронт без оружја. Министру рата Сухомлинову пребацивала. се издаја. На цара Николу П био je кобан утицај. мистичне парице Александре (Алисе), реакционарне KaMaтиле и варалице калуђера. Распућина, док овога 'не уби кнез Јусупов (у депембру 1916). Опозиција. је тражила, да се, по начелу самоуправе, организују сви редови народа, 'и да те самоуправне организације помогну снабдевање војске. Цар Никола није послушао савете председника думе Роздјанка (умро 1994 у нашој држави) и других присташа реформе, и није хтео довести владу, која би била одговорна Думи ти имала њезино поверење. Племићеска и грађанска. опозиција спровела је државни удар. Изгладнела. отолела и зимом мучена петроградска. сиротиња и војници подигли су у Петрограду буну. Револуционари су брзо постали тосподари шрестонице. Царева наредба ла се са војском с фронта побуна угуши, није се мотла. извршити. Цару је. стигло изасланство Думе, коме је он потписао оставку на. престо, 'за себе и за свога 14-тодитањет сина Алексија у корист свога. јединот брата Михаила (15/8 1917). Михаило међутим није хтео примити круну, док о томе не одлучи уставотворна. скупштина. Власт је онда шреувео један извршни одбор Думе.

На чело провизорне владе дошао је“ кнез Лвов, са конституционалним демократима, и са вођом социјалиста. Керенским. Социјалистичке струје су међутим све више. јачале, особито крајњи левичари, бољшевици, под. водством Лењина. и Троцког. Ова социјална опозиција. истиснула је са власти, у новом устанку радника и војника. либералну. прађанску

опозицију, која је хтела наставити рат.

Извршни одбор (совјет) радника. и BOJPERA приграбио је, поред владе, велики утицај. Конгрес радника. и“ војника. уста-

нови, да су циљеви (рата: мир без ане-

кеија ш рапне одштете, и самоодређење народа. Керенски постаде министар рата, и са реорганизованом војском подуве крајем јуна 1917 успешну офансиву У Галицији, али је руска војска доцније ITOтисну та.

Овај руски пораз ојачао је још више

бољшевичке револуционаре. Представник

трађанске демократије морао је уступити JI председништво ~ министарства – Керенском, који је у исто време био и министар војни. Главна команда војске одузета, је. ЂБрусилову и предата Корнилову. Корнилов је безуспешно покушао да уведе“ своју диктатуру.

Ћ — 14 —