Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш
4
и војсци у краљевој дневној заповести и у. службеном Војном Листу.
Тражено је даље да се српска влада, обавеже: 1. Да ће спречити сваку публиг
кацију, која подстиче на мржњу и презир
монархије, и која има општу тенденцију против њезиног територијалног интегритета. 2. Да ће одмах распустити Народну Одбрану и друга друштва, која врше пропатанду против Аустро-Угарске, и да не ће допустити да се она обнове под другим именом. 3. Да ће из јавне наставе, како из наставног персонала, тако и из учила, уклонити све, што може служити 'за шро-
· патанду против Аустро-Утарске. 4. Да ће
уклонити из војне службе и из администрације све официре и чиновнике, који су се огрешили пропагандом против монархије, и чија ће имена, и дела саопштити царско-краљевска. влада. 5. Да ће при-
“ мити у Србији сарадњу органа царског
краљевске владе за угушење субверсивног покрета против територијалног интегритета монархије. 6. Да ће повести судску истрагу против учесника завере од 28/6, који се налазе на српској територији, и да ће у истрази учествовати делегирани органи, пареко-краљевске владе. 7 Да одмах затвори Воју Танкосића и Милана Цигановића, који су компромитовани (резултатима сарајевске истраге. 8.
Да спречи помоћ српских власти у за-
брањеној трговини оружјем и експлозивима преко границе; да одпусти и строго казни пограничне ортане из Шапца и Лознице, који су помогли атентаторима, при прелазу. 9. Да даде парско-краљевској влади објашњења о непријатељским изјавама, српских високих функционера, против Аустро-Угарске после 28/6. 10. Да, неодложно обавести – царско - краљевску владу о мерама, подузгетим по предњим тачкама.
Рок за одговор на ултиматум остављен је до суботе 25/7 у 5 сати после подне. Посланику је наређено, да, усмено дода, да ће после рока од 48 сати по предаји ноте, опићи из Београда, ако не добије одтовор српске владе о пристанку без резерве.
Орпска, влада прихватила, је све услове, сем учествовања аустриских повереника
_y истрази по атентату и у угушивању
субвереивног покрета, јер би тиме био повређен Устав. Ову последњу сарадњу хтела, је допустити онакву, каква би одговарала, начелима, међународнот права, и казненом поступку као и добрим суседним односима. На крају је изјављивала, српска. влада, ало Аустро-Угарска не буде задовољна, овим одтовором, да, Србија. пристаје на одлуку међународног суда у Хагу или великих сила, које ду учествовале“ у. изради Декларације српске владе од 18-31 марта 1909. : ;
Одговор српске владе задовољавао. је захтеве аустро-угарског ултиматума, колико је год то у опште могла учинити
7
СВЕТСКИ РАТ
влада једне независне државе. Чак и цар Виљем II који је стално подстицао АустроУгарску на рат, сматрао је, да тај одговор задовољава. Ипак је Аустро-Утарска објавила Србији рат 928/7 1914.
Силе Антанте посредовале су искрено
ои енергично за мирно решење спора, али
узалуд, Немачка је чинила шритисак. на Русију, да се не меша у борбу између Аустро - Утарске и Србије. Русија није могла мирно гледати ову завојевачку политику Аустро-Угарске на Балкану, којом би био уништен са толико жртава стечени руски престиж на Ближем Истоку. Русија је мобилисала, Немачка јој је на то објавила, 1/8 рат, а. два. дана додније (3/8) и њезиној савезници Француској. Исти дан настало је ратно стање и између Немачке и' Белтије, јер ова није хтела пропустити преко свога територија. немачку војску. Због повреде међународно признате неутралности белгиског територија, огласила, је онда Енглеска, Не-
· мачкој 4/8 рат.
Џочетком августа следиле су ратне 06јаве зараћених сила, те је тако настало убрзо ратно стање између Русије, Француске, Енглеске, Србије, Црне Горе, Белтије, Египта с једне, и Централних Сила: Немачке и Аустро-Утарске с друге стране.
Немачка се надала да ће брзим. замахом уништити француску војску, као 1570, па да ће затим исто то учинити и са руском војском, и тиме створити повољне услове за бра победнички мир. Али се преварила у рачуну. Нови рат је добио досад невиђени облик и опсег. Копачна победа није се могла више добити једним великим напором, него трајним напињањем свих моралних и материјал вих сила народа. У рату је учествовало током времена око 60 милиона, војника. Победу је могла добити само она страна,
„која, је могла најдуже издржати: Рат “се
водио огромним техничким и хемиским средствима, на, вемљи и под земљом, на, меру и под морем и у ваздуху. Немци су , били сувише охоли на своју војну спрему, и сувише уверени у своју победу. Нису много водили рачуна о моралном схватању света. Ратним циљем и потребом оправдавали су многа варварска, средства, уништавања. : |
Антанта, је организовала, борбу не само сружјем него и штампом. Док су се Централне Силе спочетка показале моћне у оружју, заостале су далеко за Антантом у борби штампом. Пре победе антантиних војсковођа, над Немачком на бојном пољу, извојеване су победе храља, новина. Лорда, Нортклифа и Антантине штампе (новине Тајмс и др. руско Новоје Времја, даље Рајтерова. телеграфека – атенција, | париски Тан и мноти француски, амерички и 'друпи Листови).
Методе Централних Сила, да интернирају и узимљу таоце од сумњивих Haродности из своје државе и. из освојеног
ONO +