Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

ЧЕКОВНИ И ВИРМАНОСКИ ПРОМЕТ

био у 1926 (рачунајући ту и промет Поштанске = Штедионице у ~ Београду), 40.575,062.634:15 Дин, а од 1/11 1918 па до 31/19 1996, 164.386,968.947:60 Дин.

ДОЛЕ с:

ЧЕКОВНИ И ВИРМАНСКИ ПРОМЕТ. Чек је писмена упутница на готовину, са којом неко располаже код које банке, а која је платива у готову, чим се презентира, (по виђењу). Ч. В. П. обавља, Поштанска, Штедионица и Поштански Чековни ЗОаводи путем чековних рачуна, који се воде засебно за сваког учесника у том промету, и путем којих се за рачун власника могу вршити уплате и исплате код Поштанске Штедионице, Чековних Завода, свих пошта и других новчаних завода у земљи и на страни, с којима Поштанска, Штедионица има пословних веза. Учесник тога, промета може бити свако фивичко или правно лице, које у смислу закона може слободно располатати својом имовином (приватно лице, трговачка фирма, акциско друштво, власт или надлештво, удружење или завод). Исто лице може себи отворити и више рачуна и код разних чековних завода (у Београду, Загребу, Љубљани и т. д.. Ако је више рачуна код истог завода, називи рачуна морају бити различити, на шр. Извозна Банка, Београд; Извозна Банка, Робно Одељење; Извозна Банка, Американско Одељење и т. д. Најмањи је основни уложак с којим се може диспоновати, 100 Дин и на основу којег се може приступити Ч. В. П. Сваки учесник мора депоновати свој

потпис. Ове поште у земљи, и Заводи са којима, је то уговорено, примају уплате за рачун власника чековног рачуна са уплатним листовима, а врше исплате на основу чековних упутница, оверених од Поштанске Штедионице, односно чековних Завода. Благајна Завода, који води рачун диспонента, исплаћује његове чекове вучене на њу, а Поштанска, Штедионица и Чековни Заводи извршују или посредују вирманисање на све текуће и чековне рачуне код других новчаних завода у земљи и иностранству, са којима су у вези. О свакодневним променама на чековним рачунима власник се извештава изводом, који замењује кореспонденцију. У чековном промету могу се вршити примања, за рачун власника чековних рачуна: на основу његових уплаћених листова, поштанских упутница и вирманских упутница, издатих у његову корист. Висина, имовине чековног рачуна неограничена, је.

Власник чековног рачуна издаје своје диспозиције: 1. Чеком, кад жели да се њему или доносиоцу исплати означена сума у готову. Особа, којој се чек има исплатити, може се индосманом означити и на полеђини чека. На исти начин (ознаком на полеђини) може се упутити износ чека на ма коју адресу чековном или пПоштанском упутницом, или новчаним пис-

— 940 —

„мом, или одобравањем износа ма на који

други чековни рачун. У том се случају чек претвара у налог за исплату. 2. Налогом за исплату, који се, по изречној наредби, извршује чековном упутницом, новчаним писмом, или за нарочите одређене послове (куповина вредносних хартија или девиза, откуп меница домицилираних код Поштанске Штедионице и т. д.) Уплате уплатним листовима може код сваже поште бесплатно вршити свако лице. Ивнос је неограничен. Висина износа, који може власник чековног рачуна диспоновати једним чеком, односно налогом за исплату, неограничена је код диспозиција вирманима, а код диспозиција за исплату у готову (чековном или поштанском упутницом, новчаним писмом) ограничена је у начелу за мала места до 20.000 динара. Власник чековног рачуна може овластити пошту свога места да му поштанске упутнице (сем телеграфских и експресних) не исплаћује у готову, већ да их преноси на његов чековни рачун (за то је потребна пуномоћ); може адресовати – поштанске упутнице и непосредно на свој чековни рачун (на пр: »Поштанској Штедионици, Београд, у корист чековног рачуна број 90.501, Земаљска Банка, Београд); може захтевати, да му се суме доплатних шпоштанских пошиљака и наплаћених поштанских налота, упућују на његов чековни рачун. Власник чековног рачуна може са имовином свога рачуна располатати у свако доба. Поштански чек гласи“ на доносиоца, и по њему се врши исплата у готову на блатајни оног завода, који води чековни рачун диспонента. На, чеку

. је штампана адреса и број чековног ра. чуна, на чији се терет диспозија, врши.

На сваком се чеку мора означити место и датум, кад је издат, и износ суме словима и бројем. Чек мора потписати онај, чији је потпис пријављен и депонован. Да се сума. на коју чек гласи не би могла фалсификовати, мора бити изражена контролним бројевима, који се налазе на десном делу поштанског чека. Чекови, чија сума није изражена и контролним бројевима. не исплаћују се. Сваки поштански чек има купон, на коме диспонент означује, коме је чек издат и на колику суму. Пошто поштански чекови гласе на доносиоца могу без икаквог преноса (индосмана) ићи из руке у руку, и према томе се од подносиоца при исплати не тражи HHкаква, легитимација. Ако се пак жели, да се чек исплати само одређеном лицу, треба то нарочито на полеђини означити. Ове остале диспозиције из чековних рачуна врше се налогом за исплату, а на сваком је налогу штампана адреса и број чековпог рачуна на чији се терет диспозиција извршује. Оваки налог за исплату има три дела: налог, упутницу и купон. У налогу треба означити место и датум кад је издат, износ суме словима, и бројевима.. адресу корисника и, у случају потребе,