Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

· начин на који се жели налог извршити.

Диспонована сума. мора бити означена и контролним бројевима као и код чека. Ако корисник налога, нема чековног рачуна, и ако пошта означена у адреси врши чековни промет, диспонент попуњава према налогу и чековну упутницу. У рубрику о »Исплатни Њуслови« шишу се услови за исплату ако би их било. У случају да корисник диспозиције има чековни рачун, прецртавају се у тексту упутнице речи »исплатити шошта«, тако да остане текст »вирманисати Штедионица у Београду (односно Загребу, Љубљани или CapajeBy)«. Вирман се наређује У сваком случају оном заводу, који води чековни рачун диепонента. Ако диспонент не означи начин, на који жели да се диспозиција изврши, Поштанска Штедионица (односно Чековни Заводи) извршује то на најпотоднији и најјевтинији начин. Кад власник чековног рачуна жели, да се редовно у оброцима исплаћује извесна свота на извесну адресу (на пр. сваког месеца, сваког првог у тромесечју и т. д.), издаје трајан налот за, исплату, који важи до опозива. Оваки поштански чек и налог за исплату могу се опозвати док исплата није извршена. Потраживања по чековним рачунима застаревају за 30 тодина. Рекламације се моту вршити у року од 3 године; по истеку тог рока јеметво Поштанске Штедионице и Чековног Завода престаје. Од плаћања фискалних такеса ослобођена су: све представке у пословима са Поштанском Штедионицом и

Чековним Заводима, саопштења и наред-“

бе издате чеком и налогом за исплату, диспоновања Поштанске Штедионице и Чековних Завода, пријаве за ступање у Ч. В. П. и питања странака и одговори на ЊИХ. Д. Димитријевић.

ЧЕНКОВНО ПРАВО. Правни се одношаји чека кодифицирају тек у новије доба. Кодификација обухвата: 1. битне саставке чека; 2. налеђу (жиро); 3. предочење на исплату и исплату чека; 4. права и обвезе суделоватеља. у чековном послу; 5. регрес због неисплате; 6. застару регресне тужбе; 7. амортизацију чека; 8. лажни и фалсификовани чек; 9. казне за издање, отуђење или исплату становитих неваљалих чекова. — Неки подесни прописи менич-

нота закона могу се напросто протегнути“

на чек. Тако прописи: о делатној способHCCTH потписника чека, о разлици у назнакама, своте, о формалној и материјалној легитимацији имаоца чека, о врсти новца за исплату, о нотификацији, о опсегу ретреса, о дупликату и копији, о протесту, о времену и месту презентације, о шправима кредитора, о приговорима дужниKOBHM, O иноземном законодавству. У

· Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини

нема. специјалнога закона о правним. одношајима, чека. Просуђују се по трговачком, респективе општем грађанском законику.

ЧЕМЕРНИЦА.

У Хрватској, Олавонији, Војводини и МеЂумурју важи законски члан 57 од 1908 Хрватско-Угарскога Сабора. У Словеначкој и Далмацији важи закон од 3/4 1906, створен у Царевинском Већу. Литература: Ј. Врбанић, Чековно право (1910); HE. Чимић, Чековно право (1923); Е. ОСладовић, Чековно право (1996). : М. С.

ЧЕЛЕНКА. Ч. од сребра па позлаћену, носили. су некад мушки на капама. Женске су носиле Ч. убрађивајући њима гла- · ву, као врсту украсне игле. H. a.

ЧЕЛИНАЦ, планина у Црној Гори, 6 км. североисточно од Његуша, односно 9 км северно-северозападно од Цетиња. Висока је 1.318 м. Западним крајем води друм Данилов трад—Чево—Котор и Цетиње.

: o 1]. B.

ЧЕЛИЧНА НОСА, планина у Босни, између река: (Санице-Сане-Дабра, источно од Прмећ-Планине, 13 км јужно-југозашадно од Санског Моста. Највиши су висови: Руда, (777 м), Метла (743 м), кота 857 м. Јутоисточним подножјем пролази железничка. пруга Приједор—СОрнетица— Книн и Јајце.

HI. B.

ЧЕЛОВИЦА, _ планина y ~ Македонији, између река Темнице и Велике, 7 км источно-североисточно од Кичева, висока | преко 1.100 м. Јужним подножјем пролази колеки пут Прилеп—Кичево— Дебар.

JI. BP:

UEJIOTIEH, cemo у. срезу жеглиговском. округа кумановског. На. вису више |. била је 16/4 :1905 чувена борба између наших чета и турске војске, коју. су предводили реформни официри) а којој су притекли у помоћ Арнаути из свих околних села. Захвативши сва три врха челопечког виса наши четници су нанели тешке тубитке Турцима и Арнаутима, Док су сами имали свега два мртва. У тој борби – погинуо је потпоручник ~ Петар Тодоровић. — 21/1 1906 на истоме је вису, такође у борби с турском војском, војвода Василије Трбић изгубио скоро целу: своју чету (22 четника). M. M.

MEMEPHA, mamaHHHa у Босни, између река Љубине и Мисоче, притока Босне, о км источно од места Омрековице (на Ставњици и железничкој прузи ВарешПодлугови). Највиши висови су: Чемерна (1.466 м), кота 1.375 м, Бијевад (1.291 M), Врхови (1.186 м). Југоисточним подножјем пролази железничка пруга (ОемизовацИванчићи. JI DB.

ЧЕМЕРНИН, планина у Орбији, 17 KM источно-југоисточно од Момине Клисуре: (Јужна Морава). Највиши висови су: Врло Присоје (1.666 м), Кушљин Гроб (1.621 M), Боровик (1.542 м). ПЦ. В.

ЧЕМЕРНИЦА. 1. Планина у Босни, између реке Врбаса, и Уне, 17 км северо-.

— 946