Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш
ЧЕМЕРНИЦА
источно од Варцар-Важуфа. Највећи висови су: Бачва (1.153 ~), Велика Чемерница (1.339 м), Мала Чемерница (1.333 м), кота 1.999 M, Задина (1.181 м). Југозашадним
крајем пролази друм. Бања Лука—Кула—.
Варцар-Вакуф и Јајце.
2. Река у Србији, лева притока Западне Мораве. Извире под Сувобором (802 м) и Бабином Главом (802 м), улива се 4'5 км источно-југоисточно од Чачка. Дужина је
43:3 км, а површина слива 5934 км“. ИВ.
ЧЕМЕРНИЦА, превој између Мучња и Јавора, на старој граници Орбије и Турске. Ч. је висока 1.370 м. Преко њега је прелазио пут од Јавора преко Кадине Стене за Катиће и даље ка Пожези.
Бојкод Чемернице 23/8.1876. Орпске предстраже пред турским положајима на Јавору повремено су смењиване, па је тако 20/8 1876 Чачанска бригада сменила Ужичку бригаду, која је упућена на одмор у Ивањицу. Мехмед Али-паша, дознавши за ову смену, хтео је да искористи при„лику, па је 21/8 напао српске предстраже и протерао их са положаја. Услед овога наређено је команданту Ужичке бригаде ПО класе, да из Ивањице крене друмом ка Јавору и заустави, а по могућности и протера, Турке. Мајор Илић је кренуо бритаду и стигао је 22/8 у Катиће, где је саставио план, да дочека Турке у северном делу Чемерничког поља, источно од Бе„лега. Бојиште представља потпуно планински терен на самој граници између Мучња и Јавора. У инжињериском смислу било је оно припремљено само једним редутом на превоју Чемернице са српске, и окопима на Васиљевом и Јанковом Врху на Јавору са турске стране. Орби су учествовали са, 1 батаљоном ] класе, 5 батаљона Ш класе и 1 бригадном батеријом. Турци су имали 8 табора низама и редифа. Протеравши српске предстраже и избацивши их из шанца на Чемерници, Турци нису посели шанад, већ су се повукли и задржали у торњем делу Чемерничког Поља,
23/8 у зору мајор Илић је распоредио своју бригаду тако, да је Ариљски батаљон 1 класе посео редут на Чемерници, а лево и десно од редута биле су остале трупе, оставивши по један батаљон Чачанске бритаде на Мучњу и код Катића. Један вод упућен је да извиди, где су се Турци зауставили, и наређено му је, да, кад наиђе на Турке, отвори ватру и одмах се повуче на десно крило, остављајући Турцима да нападају фронт бригаде.
Извиднички вод кренуо је око 6 сати ујутру у правцу Кадине Стене, где је био стари Карађорђев шанац. После првих метака, Турци су, занесени дотадањим успесима, а користећи се маглом, дрско и одважно наступали од Лисине ка фронту бригаде. Њихове густе колоне примећене су тек на 200 корака од фронта. Одмах је батерија отворила картечну ватру, а бата-
— 942 —
љони П класе Ариљски и Златиборски извршили су јуриш. Помогнути пушчаном ватром осталих батаљона, ова два батаљона успела су, да потисну Турке, али су турска појачања надирала на крилима. Српски батаљони, наоружани предњачама борили су се против Турака, са остратушаMa (Оиндеровим) очајнички. На обема странама било је знатних губитака. Турски су напади од подне почели малаксавати. Мајор Илић је тада кренуо целим борбеним поретком и полако наступао, наредив и батаљонима са Мучња и од Катића да одмах дођу. Око подне стигао је до Лисине, тде се зауставио, да сачека батаљоне Чачанске бригаде и прикупи људе. Турци су се повлачили корак по корак, и концентрисали су се на избрешцима око Кадине Стене и Зечевог Брда, у циљу да спрече срп-
. ско наступање ка њиховом левом крилу.
Око 2 сата, када је батерија променила положај и пласирала се код Карађорђевог шанца, а трупе се биле прикупиле и дошли свежи батаљони, мајор Илић је, оситуравши своје десно крило, ставио свеже батаљоне у средину борбеног поредка, и целом снатом предузео напад на турске положаје. Борба је трајала дубоко у ноћ, а кад је српско десно крило зашло у позадину турског положаја, Турци су напустили Укоченицу и повукли се на Јавор. Овим | је бој на Чемерници био завршен, али мајор Илић је и следећег дана 24/8 продужио напад на Јаворске положаје, где је око 10 сати и погинуо.
Губитци су у овом боју били на. обе
стране велики, али нема се података KO-
ЛИКИ.
Резултати боја били су: Протеривање Турака са територије Србије, ослобођење праваца ка Ариљу и Ивањици и пораст пољуљаног морала код Јаворских трупа. Последице овог боја биле су: Турци су увидели немогућност надирања овим правцем, и од тада до краја рата нису више предузимали офансиву тим правцем.
Литература: Капетан Стојановић, Смрт мајора Михаила Илића (Потпора, 1896); пуковник Рад. Милетић, Командовање са примерима из наших ратова (1898); ђенерал Ив. Павловић, Грађа за историју Српеко-турског рата 1876 (1910).
; В. Белић.
ЧЕМЕРНО, планина у (Србији, између речица: – Лучке - Грајићеке - горњег _ тока Рисовца - Толишнице - изворишта. Белице, 135 км о источно-североисточно од Ивањице (на Моравици). Највећи висови. од севера, на југ и исток су: Борова Отрана (1.979 м), кота 1.332, Наочари (1.356 M), Омрчак (1.649 м), Кошутица. O ко >
ЧЕНГИЋ СМАИЛ-АГА, муселим гатачки, пивеки и дробњачки (1778, Јелашца, Загорје — 23/9 1840, погинуо на Мљетичку, у Дробњаку). Породица Ч. била. је једна од најстаријих породица. у Херцеговини. У боју на Граховцу (1836) турску