Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

· коњицу је предводио Ч. и допринео је са својим одредом, те су Турци опколили Црногорце и Граховљане у Челинском Потоку и посекли 70 глава. (Међу овима, су погинули Јоко |Јован] брат владике Рада, синовац владичин Стеван и још неколико Петровића.) Ч. је био храбар и јуначан човек и та победа над Црноторцима још му је више разнела славу. Од овога боја до 1840 Ч. није излазио у Дробњак. Te тодине изашао је да купи арач. Крајем јула, главари дробњачки и сеоски кнезови, њих 12 на броју, одржали су један тајни састанак, по једнима у манастиру Подмалинско, а по другима у кули Чупића, на Добријем Селима, и ту се договорили да убију Ч. Ту своју одлуку саопштили су писмом, које је понео на Цетиње Мушо Церовић, владици Раду, а друтим су позвали у помоћ Морачане и Дробњачке Ускоке, који су увек били против Турака. Бладика се томе обрадовао и обећао је Дробњацима помоћ у војсци и оружју. У исто доба Владика је замолио и морачке главаре, од којих је био најважнији војвода Мина Радовић, да скупе војске и помогну Дробњацима, да 9. смакну. Око Крестова-дне Ч. се крене из Липника са својом пратњом. Имао је око 500 коњаника и нешто мало послуге. Успут је чинио разна насиља. Дробњаци су били решили, да Ч. доведу до Мљетичка, села близу ускочких дробњачких села, на домаж Мораче, и да ту изврше напад на Турке. Турци су били сви на коњима, били су добро наоружани, а, Дробњаци су

већином имали шешане и по коју малу -

пушку. Ч. је пристао да иде на, Мљетичак, и с пратњом се кренуо с Пошћења. 9292/9 и истога дана рано стигао на Мљетичак. У непосредној свити Ч. били су Амет Баук, Елез Ђечевић и Оџа Мушовић из Никшиha, a од Дробњака били су кнез Амза, војвода Шујо и Филип Жупић. Новица Церовић, један од главних завереника, још с Пошћења се вратио у Тушињу, с налотом, да прикупи Ускоке и приведе Морачане, и да на дати знал нападне Турке. Дан за напад био је утврђен 23/9 (по старом). Ч. се прибојавао Дробњака, па је сам са Аметом Бауком, кнезом Амзом и војводом Шујом, којима је много веровао, одређивао људе на стражу. Ca Турцима око самота шатора Ч. били су одређени

Мијо Годијељ, с Годијеља, Димитрије Ко-

вијанић, с Пошћења, и“ Милић Томић, с Превиша, три најбоље нишанџије у племену, с наређењем, да. они, чим нападну Ускоци 'и Морачани и почне се бој, убију Ч. За старешину страже под планином, према, Тушињи, био је одређен војвода Шујо са налогом, да одржава везу са Новицом и Ускоцима и Морачанима, које је предводио војвода Мина Радовић, (и који су се већ били прикупили у Тушињи. Утврђено је било, да се Турци нападну пред зору. После извесних неспоразума између Дробњака и Морачана око водства,

ЧЕПКЕНЛИЈА

војска се кренула, и на један сат пред зору нашала је Турке. Турци су се узбунили и помели. Ч. је викнуо: Ђрњаша ми (тако му се коњ звао), и у том је пао, потођен од пушака из његове најближе околине. Дробњаци и војска су се измешали и стали. полусањиве Турке ТРазгонити и. убијати. Том приликом погинуо je 81 Турчин. Њине су главе однете у Тушињу и Морачу, а Ч. главу однели су на Цетиње владици Раду Мирко Алексић, Новица Церовић и још неколико Ускока. Омрт Ч. опевао је Иван Мажуранић у чувеном спеву Омрт Оманл-ате Ченгића. Ч. је био средњег раста, широких преију и леђа, црвен у лицу и пегав; имао је црвену косу и браду, коју. је наокругло подшишавао; имао је врло оштар поглед. Имао је три жене, и с њима седам синова, од којих су му били чувени Мухамед-бег и ДервитИ-бег (Дедата) доцнији паша, Литература: Гласник Земаљског Музеја за Босну и Херцеговину, 9; Биографија Новице Церовића од сина му проте Милутина, у рукопису; Чупићева. Годиш-

њица, 36. (С. Томић. ЧЕПИН, cemo у Славонији, област осечка, срез Осек; железничка – стани-

ца на прузи Осек—Чепин—Ђаково—Стриживојна—Врпоље, од Овека 10 км к југозападу. Има 3.141 становника, пошту, телеграф и телефон, општинско поглаварство, римокатоличку жупу и православну парохију, пучку школу, паромлин и млин на, ваљке. Ј. M-hn.

ЧЕПИЋСНО ЈЕЗЕРО, језеро у источној Истри, северно-северозападно од Пломиња. Неправилног је и доста дугуљастог облика. Пружа се од запада на исток. Дугачко је 3:8 км“, широко 2 км, а заузима површину од 5'4 км. Ч. Ј. се образовало у кречњаку, дубоко је 4 м, тлибовито, а ниво му је на апсолутној висини од 24 м. Водом та храни Бољуншчица, која извире на Ћићарији, али нема видљивог отока. Стварно са западног краја Ч. Ј. отиче река Раша, чија. је долина, врло широка и баровита, већим делом покривена ливадом, а пад је веома мали. Некада је Ч. Ј. делимично губило своју воду кроз поноре, одакле је она отицала у Џломињску Драгу, где је још очувано корито јачег потока. Сада је главни понор зачепљен, а, мањи нису довољни да изазову велика колебања у нивоу језера, и Ч; Ј. више никада не пресуши.

Литература: ХМ, Кгеђ5, Ре На пзе] Istrien, Landeskundliche Studie {Penck's Geogr, Mitteilungen, IX/2, 1907), JI. B.

UETIHEH, врета копорана. Носи се на Косову. H. 9.

ЧЕПКЕНЛИЈА, аљетак мушки а и женски, у кога су рукави од рамењаче потпуно отворени и висе као две равне плоче, чија је спољна страна богато везена.

H. 9.

— 043.