Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

ЧЕРЕВИЋ

ЧЕРЕВИЋ, ~ трговиште у ~ Олавонији, област (Срем, срез Илок; подно Фрушке Горе, на Дунаву (86 м). Има 2.150 становника, паробродску станицу, пошту и те-

леграф, општинско поглаварство, римока-.

толичку жупу, православну парохију, пучку школу, шумску управу властеоства грофа. Сћовек-а (2.600 ха), рудник лигнита (1929: 6.638 #), талионицу »Уније« беочинских творница цемента, каменолом за жрњеве. — У римско доба било је код Ч. место МИН, У средњем веку био је ту самостан и знатан град, којем је у првој половини 16 века власник био Val, Torok, J. M-u.

_UEPHH JOCHINT ДР., диригент (29/8 1867, Коменда). Учио је основну школу у Загорју на Сави, гимназију у ЈБубљани, Университет (најпре право, затим музику) у Бечу. У исто доба посећивао је и Консерваторијум (Волкмер. за оргуље, Роб. Фукс ва композицију, Јос. Шалк за клавир) и промовисан је за доктора философије. Ч. је служио на школи Глазбене Матице у Љубљани (1896—1898) и увео је симфониске концерте и камерну MYyзику. 1898 вратио се у Беч, где је постао органиста при дворској жупној цркви Ов. Аугустина, а био је у исто доба и хоровођа 6 певачких друштава. 1900—1902 био је хоровођа жупне цркве у Брајгенсе (Беч), у исто доба помоћник у библиотеци и архиви Консерваторијума. 1902 постао је диригент дворске жупне ждркве (Св. Михајла у Бечу и диригент позоришта Фолксопер (МојКворег), Од 1905 био је диритент 6 пука, 1906—1908 живео је У Пешти, од 1908 био је диригент 91 пешадиског пука у Прагу, све до рата. За време рата био је у Босни и на фронту на Пијави. 1910 постао је диригент љубљанске опере, а још исте године организовао је војничку музику у ЈБубљани. 1920 почео је приређивати симфониске концерте. Ч. је објавио студију о П. Трубару и песмарицу Глазбене Матице. J 5

ЧЕРИНА ВЛАДИМИР, књижевник (1892, Оплит). Учио је гимназију у Оплиту, Затребу и Сушаку. Не свршивши науке ушао је, као један од најактивнијих чланова, у коло националистичке омладине, која се јавила у доба балканског рата. У очи ултиматума Аустро-Угарске Србији пребегао је из Загреба у Венецију. За време рата живео је у Италији, Швајцарској и Паризу (до 1919). — Ч. је издао брошуру Ђеоград без маске (1911), збирку песама, Распеће (1919), студију Јанко Полић-Камов (1913), покренуо је националистички часопис Вихор (1914), а поред тога је сарадник различних наших часописа.

Литература: Д. Прохаска, Преглед савремене – хрватско-српеке књижевности (1991, 355).

B. B.

ЧЕРНИЦА, женски аљетак од цре чоје, кроја као у јелека, украшен пуцадима: око грудног отвора. Носи се у Конављима..

: Žž i : #. -9.

ЧЕРНОМЕН (сада Чирмен на Марици), византиска варош. Ту је била велика битка између Срба и Турака, 26/9 1371, у којој су Орби били потучени и где су, уз многе друге, погинули краљ Вукашин и брат му деспот Угљеша. После те победе почело је турско подвлашћивање Јужних

Словена. BB. И, ЧЕРЊАЈЕВ МИХАЈЛО ГРИГОРЈЕВИЋ, ђенерал (1828 — 1895). Ч. је био руски

официр. Свршио је Николајевску Ђенералштабну Академију у Петрограду 1853. Ратовао је на Криму и Кавказу. 1857 одре- . ђен је био на службу у самосталан орен-

буршки корпус, и до 1862 био је начел-

ник штаба тог корпуса. 1862 командовао

је западно-сибирским одредом са вадат-

ком, да веже оренбуршку и степну си-

бирску линију. У томе је успео и заузео

је Ташкент 1865. 1865—1866 био је гене-

рал-тубернатор Туркестанске Области. 1875

поднео је оставку, и као члан панславен-

ске партије, дошао је у Орбију, где је

25/7 1876 постављен за главног команданта

српске ' Армије на Морави. У току рата . 1876 на њега су била пренесена права вр-

ховног команданта целе српске војске. По-

сле пораза код Алексинца, Ч. се вратио у

Русију, где је продужио панславистичку

гкцију у Русији и ван ње, и био одре- · ben на службу у руски Главни Ђенерал-· штаб. 1882 био је одређен за генерала. губернатора и команданта трупа "Туркестанске Области, но 1884 смењен је са те

дужности, и одређен за члана Војног Caвета. Како је преко штампе нападао руску државну политику у Азији, нарочито у питању закасписке железнице, био је 1986 искључен из Војног Савета. — Сем политичког и војничког рада, издавао је Ч. (заједно са Фадејевим) журнал Руски Мир. PP. B:

UEPTMPEBMR, dEPTMJIEBMHR, MHETH-· РЕВИЋ, ЧЕТИР. B. Tpa6onBay.

ЧЕСИМЛИЈА, човек, који узима нешто на кесим-чесим т. ј. на деони ужитак од власника предмета. Обично се узимају краве и овце под кесим, а Ч. даје власнику прво и треће јуне или једну до две овде.

Кесим је увек у природи, не у новцу. (0)

ЧЕСКОСЛОВЕНСКА - ЈУГОСЛАВЕНСКА ЛИГА. Основана. је 1922, ради бољег упознавања ова два народа. Дотадашња. југославенска друштва у Чехословачкој претворена су у одборе Јтиге, чије је средиште у Прагу. Осим у Прагу Лига има одборе у“ Бенешову, Братислави, Брну, Чешким Буђејовицама, Оломоуцу, Пагрдубицама, Плаењу и ПШшибраму. За првог председника изабран је министар пољо-

040 —