Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

привреде Др. Милан Хоџа. Лига издаје свој Месечник. ЈЛига је основала у Прагу Штросмајерову Библиотеку и Југославенски Ђачки Колеж. У Краљевини OXIC има Лита, своја седишта у Београду, Љубљани и Марибору. ДЕ ПИ.

ЧЕСМИЧКИ MBAH (Pannonius Janus), ладински елегик (29/8 1432, близу Драве — 30/11 1472, Медведград, код Загреба). Био је нећак Ивана Битеза, који та је, као дечака од 13 година, послао у Италију (Ферара) на науке, где је одлично научио латински и грчки језик. Рано је стекао глас извреног латинског песника и преводиоца с грчког језика на латински. Од 1459 био је бискуп печујски, живео је на двору Матије Корвина. Кад је касније, 'заједно с ујаком и другим неким племићима, склопио заверу, био је прогнат. Њетове песме су добре и по садржају и по облику; нарочито су лепе тужаљке за матером и због пада Босне. Ђ. КЕ.

ЧЕСНИК ИВО ДР, приповедач (4/11 1885, Санабор, у Випавској Долини). Учио је 1893—1896 основну школу у Цолу и (1896—1897) у Випави, затим 1897—1905 тимназију у Љубљани. (О јесени 1905 уписао се као студент славистике, француског језика, историје, уметности и специјалне философије на Университет у Грацу. 1906 до 1910 био је правник у Граду, где је 23/6 1911 промовисан за доктора, права. Ч. је сада адвокат у Новом Месту у Краљњској. — 'Ч. је почео писати у 6 разреду

гимназије у листовима за омладину Вртец.

и Звончек. 1903—1919 објавио je, под псеудонимима Иво Блажић, Гојко, и под својим правим именом, више прича у календарима и Вечерницама Дружбе Светог Мохорја (Блажев Штефан, Огљар Лука, Злата крона, Наши људје, Казен, Томаж Клинар, Патер Гервазиј и др.). 1907 до 1913: писао је цртице и шриповетке У Дом ин Овет (Две огодби, (СОиромакова бајта, Млинар Јанез, Мартин ин Минка, Дедова прављица, Смрекова вејица, На Робу, Мартин Кланчар, Две слики, Чрношолец и др.). Више цртица написао је у Домачем Пријатељу (Мрлич, Стари Сливар, Мартин Прапротник, Грлица, Мачка, Трот, Трије вечери, Два соседа и За земљо), у целовачком Миру (Кмет Порента и Колера) и у органу католичког ђаштва, Зора (Легенда о слепцу, Догодек, Димникар Јамшек, Мадона, Младина). 1911 приредио је, према Јурчичу, народну позоришну игру с певањем Домен, и издао је 1914 оритиналну шалу у два чина, Погодба. 1918 написао је за, Час литерарну студију о СОилвију Пелику.

Литература: Ловренчич, у Дому ин Свету 1914. 239.

И. Пријатељ.

ЧЕСНИЦА је погача од пшенична брашна, која се меси на Божић. Ч. се замешује »јаковном« водом (вода, која је тога јутра

ЧЕТНИЧКА | АКЦИЈА |

захваћена), и тада се у њу меће mapa, или какав белег (за овце, коње, кошнице, плут, и сваку врсту рада). За време ручка домаћин и полаженик (у рукавицама) ломе Ч. Од Ч. добија сваки у кући по комад, па који белег у свом комаду нађе, у томе ће бити срећан идуће године.

В.

ЧЕТВРТАН је, као и понедеоник, добар

дан за сваки посао. Има неких Ч. преко го-

дине, који се изузимају од тога. правила. ·

– Тако на пр. на Бели Четвртак жене не во-

ле да раде тешке послове, чувају се да бастра не бије конопље на струку и да не беле пре времена. На Велики Четвртак опет одлазе жене на реку и пуштају воду мртвима, па затим иду на гробље. На т. зв. Празни Четвртак, т. J. први Ч. по Ускрсу, не раде опет све послове мушкарци. Од тога Ч. па све до Опасовдана у многим местима сељаци не ору ни у један Ч., а остале све послове раде. JB.

ЧЕТВРТАР. је онај, који ужива земљу уз услов да власнику да четвршину прихода. (»прави«). То је обичајни начин трајног закупног одношаја за винограде и воћњаке у Херцеговини и Далмацији.

ЧЕТИРЦИ, село у срезу жеглитовском, округу кумановском, где се сукобила са турском војском прва комитска, чета, која је из Србије прешла. У томе сукобу, 14/5 1904, изгинула је цела та чета од 20 четника и војводе Анђелко Алексић и Крста Михаиловић-Мустаћина. M. M.

ЧЕТНИЧКА АНЦИЈА је један од најзначајнијих покрета у националној борби Орбије за ослобођење. Ч. А. је успела да, у току од године дана, очисти крајеве, које су бутареки терор и пропаганда деценијама, дотле држали. — Бутари су, помоћу свога егзархата, били успели да се увуку и у чисте српске крајеве. Орпски живаљ, руковођен тежњом за ослобођењем OJ турског тосподаретва и грчких владика, почео их је примати као своју једнокрвну браћу, која долазе са геслом: »Олобода Мажедонији!« (Са, тим теслом Бугари су отпочели своју четничку акцију, читаву деценију пре нас, и успели су да, не бирајући средства, развију своју организацију на северу чак до Врање и до Косова, а на. југозашаду чак до албанеке границе. Када“ су се осетили довољно јаки, онда су огласили рат до истребљења не само Турцима, него, и то много јаче, и Србима у тим областима, проглашујући за издајника ~ македонске – слободе ~ свакога, који није у бугарској комитетској организацији. Бугарска је успела, шта више, да Србија, у интересу балканске словенске солидарности, посматра мирно па чак и помаже тај њен рад. Србија се задовољавала, да српску народну свест и ерпски дух у тим крајевима подржава само преко школа, којих је из дана, у дан било све

= 945 — 60