Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

ЧУТУРИЛО

ЧУТУРИЛО СТЕВО. (29/6 1846, Дабар, Лика). Основну школу свршио је у Дабру, нижу реалку и учитељску школу у Петрињи. 1871 положио је испит за трађанске школе из језика и историје у Загребу. Био је учитељ y Дабру, Раковцу, Оточцу, управитељ грађанске школе У Карлобагу. Враћен у Оточац, изабран је овде за посланика у српском народноцрквеном сабору 1874, и том је приликом дао оставку на државну службу. 1875 у чети“ Француза Барбије-а, учествовао je у Херцеговачком устанку и дописивао је у Заставу и у Граничар, Болестан, отишао је у Херцег Нови, где је 1876 постао професор. у српској поморској Школи на Орбини. Крајем 1876 позван је на Цетиње за уредника Гласа Црногорца, постао. је затим школски инспектор и организовао je целокупну црногорску | Haставу. Био је учитељ престолонаследника Данила три године. 1882 дошао је у (Орбију, где је постављен за учитеља у селу Бањи, али је радио у средњим школама, у Богословији и у Министарству Просвете. 1898 постао је надзорник народних школа у нишком округу, затим управитељ грађанске школе у Београду. 1899—1901 био је краљевски посланик у скупштини, а 1904 је пенсионисан. Од 1904 био је наставник и директор у приватним гимназијама. После рата био је директор студентскота дома Гајрета у Београду. — Ч је писао мноте уџбенике и методичке списе, особито за основне школе. Његов Буквар доживео је врло много издања.

М. Шевић.

ЧУЧЕРЈЕ. 8. Сесвете, 1.

ЧУЧИЋ ВУЧИНИЋ СИМЕОН. ДР. (14/2 1784, Шећно, Хрватска — 28/1 1828, Загреб). У Шешти је постао доктор философије (1806), после чега је одмах именован у Академији у Загребу за професора грчког, језика, (1807), а онда за професора. философије (1808), али је, поред тлавне струке, предавао историју, математику и физику. Као свештеник крижевачке унијатске дијецезе шостао је 1812 префект грчкокатоличког семинара у Загребу. — Ч. је био латински и хрватски песник пригодничар. У Бечу је издао два своја философска дела: РћИоворМа списе ејађогађа (1815) nw Mathesis (1816), B. B.

ЧУЧУГЕ, село у ваљевској Тамнави, на обема, странама реке Уба, северно од Баг JbeBa. Отановништво је досељено из суседне Подгорине и Колубаре, ватим из Азбуковице, Отарог Влаха, и из даљих области наше Краљевине. Бави се потлавито сточарством и земљорадњом, а скоро сваки сељак има, свој каменолом и кречану. У селу има остатака од старе цркве. 7.

Бој код Чучуга 3 и 4/4 1806. За време опсаде Шашда, почетком 1806, 60сански Турци прелазили су Дрину, у

— 970 —

циљу пљачке и застрашавања. – Мачве. Концем марта прешао је и Мехмед -капетан Видаић из Босне, и кренуо на Совљак и Глоговац, а из ОСоко-града је Осман-Џора, по заповести Хаџи-Сали бега, кренуо у ваљевску нахију. Уз пут, У Свилеуви, попале они кућу и стаје Луке Лазаревића H пођу даље ваљевским путем. Лука, Лазаревић и Жика Дабић, кад су сазнали за то, крену из логора код Шашца за њим, и стигнувши га заметну бој.

Бојиште сачињава, долина, речице Уба, у непосредној близини села Чучуга, равница оивичена. брежуљцима. — У боју су учествовали са турске стране ОсманЏора са 5.800 људи, пешака и коњаника, а са српске стране Јука, Лазаревић, Живко Дабић, Јаков Ненадовић и Цинцар Јанко (који су стигли од Забрежја, где су набављали муницију), са око 2.000 људи пешака и нешто коњаника. Турци су се улогорили у селу Чучугама, He OMeкујући боја. План Орба је био, да ноћу, изненадним нападом са три стране, разбију Турке и одузму им пљачку. — Пред ноћ 3/4 априла, Срби су се распоредили за напад и то: Лука и Дабић према десном турском крилу, на десној обали Уба, југоисточно од села Чучута, Васа Велимировић и Цинцар Јанко према центру, с обе стране реке, у долини источно од села, а, Јаков према левом крилу турском, северозападно од села. Око 2 сата, Срби су напали са три стране Турке, и ови се, потпуно ~ изненађени, – распрште, _ неки су се подавили у вировима Уба, а један Neo ce прибио уз брежуљак, очекујући

дан. Борба је трајала до сванућа, а чим је почело свањивати, Срби су се прику-

пили на једном брежуљку у винограду, на брзу руку израдили од прошћа, шанац и посели га за одбрану. Турци су тада напали са великом жестином на шанац, али сваки њихов јуриш био је одбивен. После трећег јуриша, Турци се и сами ушанче, и почну борбу ватреним оружјем. Околни сељаци, кад су чули борбу, почну се скупљати, да помогну устаницима, а Петар Молер и Милован Грбовић стигну од Кличевца (Ваљевског), и са сељацима околних села изврше напад на Турке од села Докмира. Тада је погинуо ОсманЏора и Турци почну бежати. Срби су их гонили до под сам Соко-град. Губитци Турака били су 2.800 потинулих, сва пљачка, оружје и одело а код устаника су били незнатни. Резултати боја, били су: Устаници су ослободили ваљевску. нахију пљачке, извојевали и материјалну и моралну победу. Турци, и ако знатно. јачи, претрпели су вначајан пораз. Последице овог боја биле су: западни крај Орбије био је миран од турских напала за читав месец и више дана, а опсада Шалца потпуније је извршена.

В. Белић.