Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

(79 1775, Св. Андрија, код Будима 1845, манастир Беочин). Закалуђерио се у манастиру Грабовцу 1793, и жао. јеромонах свршио је Богословију у Карловцима. Одликовао се музичким даром, те је већ 1797 постао први професор дрквеног појања на карловачкој Богословији, и добио је задатак, да музички обради чувено Крстићево појање. Он је то учинио, али му је појање изашло преотегнуто и за, ондашње појмове, те та је доцније скратио Јеротеј Мутибарић, каснији епископ далматински. LI

ЧУПИЋ (НУРТОВИЋ) НИНОЛА, народни добротвор (1836, Шабац — 31/1 1870, Оран, Африка). Презиме Чупић узео је по мајци, рођеној кћери. војводе · Стојана, Чупића. Основну школу учио је у Шапцу, а после је дотерао до капетанског чина. – Патећи од туберкулозе ишао је у АфриRy, ради блаже климе. (ФОвојим тестаментом · од 81. 1870 цело имање оставио је на издавање научних и моралних књита. По његовој жељи образован је одбор од 12 лица, који управља његовом вадужбином. Она, износи данас 80.000 дикара сталног фонда. Овој рад почео је Одбор 1874, 2 од 1875 до данас издао је из тог фонда: 35 књига, Годишњица, научног алманаха са врло много одличних прилога, понајвише из српске народне историје политичке и књижевне, и. 31 другу књигу. В. списак издања у ГодишњициИ, 34, 1921. ~

ЧУПИЋ (ДОБРИЛОВИЋ) СТОЈАН, звој-.

вода првог устанка. Родом је био из Џиве, па је као млад доведен у Србију, у. Црнобарски Салаш, у Мачви. Ту га је запазио неки СОтрахињ Чупић из Ноћајског Оаладша, па та је посинио ; отуда му име Чупић. У младости се бавио трговиECM. али је за првот устанка прешао у борце. 'Изалпао је брзо на глас ради своје храбрости, и одликовао се у више бојева, нарочито на Мишару и Салашу. Народна песма, Вишњићева често та, слави, а, вам народ даје му име »Змај од Ноћаја«. 1818 до: 1815 био је у емиграцији, а кад је избио други устапак, прешао је у Србију, да, поново учествује у борбама, Али ту је био предат Турцима од својих кметова. Турци су та оковали и уморили у. зворничком граду 1815. ВП.

ЧУРЛИЋ АТАНАСИЈЕ, архимандрит и викар бококотореки, црквени писал, (18/7 1508, Сремски. Карловци — 15/1 1885, Задар). ОСвршивши богословију у ЖКарловцима, оженио се па је неко. време учитељевао. Остао је рано удовац, и епископ далматински Јосиф Рајачић примио та је к себи и „закалуђерио. 1843. постао је атрхимандрит манастира Крке у Далмацији, затим је неко. време био професор. задар= ске Богословије ши председник Консисторије, а. од 1866—18792 заступник епископов у Боки Которској. — Радио је и на

2 _ PLOT IV

T(DRKBeHOjJ KHMOJReBHOCTH, 1080 Je OpHrHналне чланке у Далматинском Магазину и другим часописима, и преводио је са руског из области етике и права. 1858 штампан је у Задру, као посебна књига. његов превод: Совершеное ученије свјашченато писанија о взаимних должностех. в разних домашних отношенијах, а. 1865. такође у Задру, књижица: О монашеству епископа. : :| DO NO

ЧУРУГ, место у Бачкој, поред Тисе. Има, 10.184 становника (1910), од којих Срба: 7.211, Мађара 2.730, Јевреја, 208; православних 7.226, католика 2.601. Први пут се У. спомиње. 1238. Око, 1440 био је у поседу деспота. Ђурђа, Бранковића. За турског тпосподства припадао је Ч. тителској нахији. 1554 имао. је један, а 1590.12 пореских домова. После ослобођења, од Турака при образовању Војне Границе уређен је као шанац. У то доба Ч. је био српско насеље и имао је 108 пошисана, дома, (1720). После развојачења, потиске границе припао је U. камералном, односно каснијем крунском округу. У d. је највећа и једна од најлепших српских цркава. ИЕ Литература: 8. Теофановић, Шравославна, српска, парохија у Чуругу 1908. т. (1909). = 4 II.

ЧУТУНОВИЋ HOHCTAHTMH, инжињер (4ј6 1872, Земун). Студирао је технику у Бечу. Уз практички рад у својству шретаоца, на техничком пољу (нарочито у Осеку код нивелације трада, цестоградње, граbetba, канализадије, регулаторне основе), ради као предавач и публициста, пишући расправе социјално - економске. _ Пошуларизатор је науке енергетике. Он је градски технички саветник у (Осеку, члан управе разних предузећа, почасни председник Удружења Трговаца и Индустријалаца, у Осеку. i : C.:/.

ЧУТУРА (буклија, пљоска) је округао пљоснати суд за течност, од прилике 10 до .40' саптиметара у пречнику, од дрвета. иши печене глине, горе у средини с уским отвором а доле с кратким ножицама. Дрвена Ч, прави се на стружници, а земљана редовно простом руком. Већином је искићена и обешена о узицу или ремен. Служи нарочито на плуту и код рада ван куће. СЕ

У Оловеначкој-се Ч. употребљава. само у Белој Крајини, тде су је донели досељеници и суседи из Хрватске, Ч. је била некада у тесној вези са, народним животом, пратила, је човека од рођења, до омрти. U. су израђивали сеоски мајстори помоћу

„нарочитих справа .(стружница).. Од. оста-

лих (Словенаца, употребљава, се у HOTOM смислу као U. T, BB. »барилац« или »путрх«, који се израђује од растовог или смрековог. дрвета. Израђује се на исти начин, као што се израђују дрвени. судови (бачве) т. ј. састављен је из малих дута. Б.

— 969 —