Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

ЧУМИЋ

Прича се да Ч. иде и завешена белом марамом па, било да нађе човека у пољу или га, сретне на путу, приступи 'му и рече: Ја сам Ч., већ хајде да ме носиш (и спомене где хоће), и овај је упрти на кркаче ш HOси је без муке (јер није нимало тешка), сигуран, дани њему ни његовој кући неће ништа, зла учинити. На човека неће да узјаши пре него се пода њу стави нешто зелено, па макар то била и мала гранчица, што се зове кугино седло. Ч. гдешто иде, па дозива по имену: Шеро, Като, Илија, Маро и т. д., и тешко. оном, ко јој се одазове. ~ = Р :

Кад Ч. мори, није добро помињати јој правога имена, него јој треба казати: Кума, тетка. Не смеју се увече оставити неопрани судови, јер она дође ноћу у кућу па тледа, јесу ли судови добро опрани, па. ако нису, дође и изгребе и отрује све посуђе. Ч. се, кажу, највише боји ватре и паса. ;

У неким крајевима се верује, да је Ч. родила. Ов. Субота, па се због тога, веле, и јавља радо суботњацима, и са њима лепо живи. Суботњака, кажу, Ч. у опште и не може да устрели, па ма колико је он наљутио. Кад има какву жељу, она то у сну поручи по неком суботњаку, на пр., да јој се на одређеном месту спреми и остави корито са водом, сапуном и чешљем. Не учини ли јој се по вољи, наљути се, па лупа и ломи све, што по кући нађе. Често помори у оној кући сву животињу, овце, товеда и свиње, па отиде љутита. Кад јој се учини и спреми. све, како је желела, она. се умије, па се итра. Шри томе игрању из несташлука узме па тађа кроз таван орасима и лешницима. децу и одраслије, од чега се ипак неће ником никакво теже зло догодити, сем што му остане белега онде, где та је ударила. Треба само замолити: Немој, тето, нисам ти ништа учинио (-ла), па ће се ражалити и оставиће кућу и чељад у њој на миру.

:Ч. може да се одстрани и пресели из једнога, места, у друго, а то опет обично обављају суботњаци. Кад има, да се то сврши, узме, се. увече торба, у коју се спреми. потача, непечено пиле, буклија ракије, кресиво и труд, па се однесе далеко ван села, и окачи се о какву дивљу крушку. Кад се врате, млађи суботњак донесе од своје куће корито, па старији у њ закуца један нов ексер и попну та на таван. Поред корита метну бакрач са водом, сапун и чешаљ, па се скину и легну. Кад дође Ч., она уђе у корито и цочне да се купа, при чему. јој. се закаче косе..за ексер, и. она стане да виче суботњаке. да је откаче. Он приђе, откачи. је, и уједно јој запрети, да одмах сели одатле, у друго село, велећи јој, да су јој спремили торбу са потачом, пилетом, ракијом, трудом и кресивом и окачили је о дивљу крушку на њиховој међи. Ч. послуша, отиде и више се у то село не враћа. У месту, где нема суботњака,.“ тај посао врше обично

две невине девојке, које морају имати црне косе и црне очи. Прост евет верује, да Ч. више бије плаву и смеђу чељад него црномањасту. Ове потоње мори, кад је много наљуте и кад су прљави. Исто тако се верује, да више бије децу и стару чељад, него момке и девојке и чељад средњих година.

Противно горњем причању и веровању, у неким нашим крајевима представља про-. сти. свет Ч. као шарено свињче, које је слободно и устрелити, али међутим нека се добро пази онај, који се тога подухвати, а не устрели је одмах, јер ће онога тренутка погинути и он и сва његова стока.

П. Булат. ЧУМИЋ АЋИМ, политичар (1836, Трешњевица, крагујевачки округ — 97/7 1901,

Кусатак, смедеревски округ). Олушао је државне науке у Хајделбергу и Паризу. По

„повратку у Србију, био је професор гим-

назије и служио је у судској струци. 1865 постављен је за професора жказненога права на Великој Школи. У уставном одбору од 1868 истакао се Ч. својом речитошћу и предлогом, да се влада стави под надзор, не Народне Скупштине, него једнога доживотнога Савета, 1871 изабран је за предеедника Београдске општине, али је убрзо збачен од намесничке владе, према којој је стајао у отвореној оповицији. По томе је био адвокат у Београду, 1873/74 министар Унутрашњих Дела у консервативном Мариновићевом министарству, и свој долазак на власт обележио је једним расписом, у коме је обећао потпуну слободу штампе. 1874/75 био је председник министарства и министар Унутрашњих Дела. Чумићево министарство није се могло одржати, јер није уживало поверење“ новоизабране скупштине, Koja je била састављена махом од либерала. После силаска с власти, Ч. је постављен за члана Касационог Суда, 1878 оптужен је за учешће у тополској буни и осуђен је на смрт, али је помилован на 10 тодина заточења. Из затвора је изишао 1880, када. ву напредњаци дошли на владу. До 1890 био је комесар код друштва за експлоатапију државних железница у Паризу, а тада, је пенсионисан. После свога изласка из затвора није се хтео више бавити поJIUHTHKOM, али“ се интересовао за ствари националпе пропаганде, Много је учинио за уређење Коларчева фонда. Био је чувен адвокат и беседник. Литература: Годишњак Српске Краљевске Академије, 15. С. Јовановић.

ЧУПИНО БРДО, планина у Јужној Орбији, између река: Шчиње - ДубровицеКозјег Дола, 11 км источно од Трговишта. (Ha Пчињи). Највећи висови од севера на југ су: Уши (1.669 м), Чупино Ђрдо (1.670 м), Ретке Ђуке (1.487 м).

: : : I."P.

ЧУПИЋ ДИОНИСИЈЕ, беочински итуман и реформатор српског црквеног појања

~

— 968 —