Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

вао у Прибоју Орпску Читаоницу и Ооко,

био је повереник Народне Одбране, слао је сеоске дечаке у пољопривредну школу. у Шапцу и Привреднику у Затреб, и организовао је читав поверени му рејон тако прецизно, да је Гаврилу Принципу, када је доцније тим крајем преносио оружје, изтледало све мистично. Осим рада у народу, Ч. је био и врло активан члан Српског Учитељског Удружења, и писао. је врло добре педагошке чланке у органу тога удружења, Српској Школи. Борио се речју и пером за побољшање положаја српских учитеља. Бавио се и проучавањем насеља наших крајева, те му је један опсежан рад штампан у издањима Српске Академије. Цео његов рад имао је један циљ, _ na послужи делу ослобођења, свога народа, ослобођења. политичког, економског и духовног. За свој рад Ч. је, као члан Младе Босне, оптужен и осуђен, као један од тлавних саучесника у завери против аустро-угарског престолонаследника. У оптужници је као Ч. преступ наведен чак и његов научни рад у Орпској Академији Наука. Осуђен на вешала, Ч. је, са још двојицом осуђених на смрт по видовданском атентату, 3/2 1915 изјутра умро као јунак.

Литература: Српско Коло (1929); Тежачки Покрет (4/2 1922). :

М. Миленовић.

ЧУВАР ЗДРАВЉА, хигијенски часопис. Основали су га Др. Добривоје Гер. Поповић и Др. Хранислав М. Јоксимовић фебруара 1921. Они су му власници, уредници и главни сарадници. До сад је штампано 184 бројева на 1 табаку. Часопис је посвећен социјалном хигијенском васпитању. Излази три“ пута месечно. PIG.

"ЧУДОТВОРНЕ ИКОНЕ. У средњем веку а и много доцније, поштоване су и на-

бављане и код Срба, разне чудотворне ико- ·

не, а. нарочито иконе Мајке Божје. Тако се зна, да је у Београду већ 1073 била чудотворна икона, Ов. Богородице, коју је, по традицији, насликао Ов. Лука. С том иконом изашао је пред Мађаре византиски командант Београда, када им је град предавао. Она ве помиње и доцније. као велика светиња, за време српских краљева, Драгутина и Милутина, деспота Стевана, Јавзаревића, све до пада Београда, 1521 У турске руке. У 17 веку налазила, се она у српској цркви у Печују, где се причало, да, Богородица. на тој икони проплаче увек, када ће наићи какве беде на, народ. У ризници карловачке митрополије чувала се у 18 веку марамица, којом је владика пакрачки Атанасије брисао сузе са те

иконе пред Ракоцијеву буну. Из Печуја.

је она кришом однесена у цркву Св. Стефана у Бечу, где је и данас. Тамо се прича, да је проплажала и пред вељики Светски Рат. — Осим те најстарије чудотворне иконе, помињу се још: Нерукотворна Чудотворица Црногорска, у манастиру

ЧУМА.

Матејичу код Куманова, Чудотворна, Гралдачка код“ Чачка, Ботородица Милостива . код Струмице и Тројеручица у Скопљу, Пећи и Хиландару. У 18 веку била је у великом поштовању и Винчанска Мајка Божја, о коју су се отимали (Оремски Карловци и манастир Bean. Р.-Г.

ЧУЛИНОВИЋ. ЈУРАЈ (Слтогбо или Greбогјо 5ећауопе), сликар (између 7/12 1433

и 7/19 1436, Скрадин — 6/12 1504, Шибе-

ник). Оликање је почео учити вероватно код сплитског сликара Дујма Вушковића, јер је 28/3 1456 већ као упућен сликар ступио у атеље падованског сликара Франческа Окварчоне. У ШЏадови je био три и по године, па, се вратио у Шибеник, где се око 1563 оженио Јеленом, кћери архитекта шибеничке катедрале 'Торђа Орсина. — UC. заступа онај нарочити падовански антикварно-хуманистички смер у сликарству, који је установио његов учитељ Окварчоне (У5диџагстопе), Главна су му дела: велики полиштих с Богородицом и разним свецима (Лондон, Национална. Галерија), Св. Бернардин (Падова, Мивео Атошало), слике четири свеца у падованској катедрали, слика Богородице (Турин, Берлин, Лондон, Париз) и портрет некот мушкарца (Париз). Из архивских се података, види да је Ч. сликао још и неке слике у Шибенику, које се нису сачувале. : Литература: П. Колендић, Оликар Јурај Чулиновић у Шибенику (1920, ту је наведена сва литература). 4. JI.

ЧУМА (НУГА, МОРИЈА) је, према представљању нашег народа, опасно демонско биће, у облику крупне и снажне жене, са дугом замршеном црном косом, великих црних очију; има четири прста на рукама, без ноката, а ноге су јој као у кове. Ч. има, мното, а станују далеко на крај света, у своме царству, где је мало чија нога коракнула. Ч. имају мужеве, са којима рађају децу. Живе задружним животом по селима, као и други људи, само што у њиховом крају нико ни с ким не разговара, него свако ћути. Када Бог одреди да Ч. мори свет, онда тамо крене једна, која је ва то нарочито одређена, да врши службу помора. Џри њеном одласку настане у седу силна дрека, ревање и јаукање, што се растаје од својих, које више никада неће видети. Ч. иде у помор гола, са српом у руци, или са торбом, пуном стрела, о рамену, којима коси односно стреља старо и младо, мушко и женско. Обично излази ноћу и навраћа у оне куће, где влада велика нечистоћа. Поред торбе са. стрелама виси јој о врату кеса, и у њој књига, у којој се налазе пописана имена свих, које треба да помори. На уласку у кућу првота, који је у њеном списку, дирне протом испод носа, и он мора да кихне. Кихне ли три пута, а да му нико не каже »на здравље«, он је готов, и нема му спаса.

— 907 =