Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

Ш

ШАБАЦ, варош у ОСОрбији. Главно је место Подринске Области. Има 11.541 становника. Јежи на реци Оави. Привредно је и трговачко средиште ва Мачву, 'најбогатији и најплоднији крај северне Opбије. Извозно је место за целу Подринсоку Област. Извози: жито, свиње, суве шљиве. Развијени су занати. Седиште је жупана и команданта војног округа. Епархиско је седиште. Има гимназију, првостенени и градски суд, пошту. У српским летописима, зове се и даслон. Ово је вероватно ишчезло у 17 веку.

Литература: К. Костић, Трговачки центри и друмови; Ердељановић и Николић, Трговачки центри и путеви.

: 8. 7.

Утврђење је на Сави. Саграђено је од Турака 1470. Евлија Челебија назива га: Бурурделен. Четвороугао је са 4 округле куле на ћошковима, на античком тлу. Корвин га је отео 1475; 1717—1739 био је вустриски; цар Јосиф га је опседао 1788. Важност овога места за прелаз у Србију доказао је и Светски Рат. ГО.

ШАБАЧНКА ЕПАРХИЈА, православна, црквена област у северозападној Србији. Обухвата крајеве старе мачванске и ваљевске епархије. Мачва, је од 1284 до 1316, заједно са, Сремом и делом Босне око Тузле и Зворника, била под влашћу краља Драгутина. Изгледа да је тада за ту област основана мачванска епархија, која се помиње и

доцније за време краља Милутина. Није

познато, где је тада било седиште епископа. Врло је вероватно, да је она ускоро изгубила епископа, те су суседни епископи, моравички или ариљски, а можда и београдски, вршили духовну јурисдикцију у тим крајевима. Када је, крајем 15 или почетком 16 века, у области Зворника у Босни постала посебна зворничка епархија, пошто су Турци, освојивши дефинитивно Мачву и Шабац (18/7 1521), целу ту област придружили зворничком санџака ту, раширена је и власт зворничког епископа над Мачвом.

Тако је било све до Велике Сеобе под патријархом Арсенијем Ш (1690). У то време укинута је зворничка епархија, а сва њена област између Дрине и Саве подчињена, је старој моравичкој или ариљскоужичкој епархији. Први познати епископ тако удружених епархија био је Глигорије (1714). За његово време пренесено је седиште епископије из Ужица, на јужној пе-

риферији, у централни део области, у Ваљево. Отога се већ 1715 у списку епископоких катедара, јерусалимског патријарха Хрисанта, цела та епархија назива просто ваљевском. За време аустриске окупације северне Орбије (1717—1738), Ba&љевска је епархија била под Аустријом, а њени делови ужичко-ариљске епархије са Зворником, који су остали под Тур-· цима, добили су новог епископа, са седиштем у Ужицу. Назив тога епископа био је ужичко-ариљски и зворнички митрополит. Такав је на пр. био Алексије Андрејевић, који је 1737 са патријархом Дрсенијем ТУ прешао Аустријанцима.

После Београдског Мира 1739 обе су епархије опет спојене у једну, са седиштем у Ваљеву. Тако је остало све до ослобођења Србије и стварања нове српске црквене организације (1831). Тада је ужичко-Ваљевско-зворничка епархија раздељена на три епархије: на ужичку, са седиштем у Чачку (в. Жичка епархија), на ваљевску, која је прозвана шабачком, пошто је седиште епископа дефинитивно премештено у Шабац. и зворничку, чија је област остала под Турцима, и добила посебног епископа, (в. Зворничка епархија). Доцније је неко време, нарочито 1886—1898, стара ваљевска или нова Ш. HE. била без епископа. и придружена београдској епархији.

Седиште ваљевско-ужичких епископа и митрополита први пут је пренешено у Шабац после аустриско-турског рата 1788 до 1790, те се као први шабачки епископ сматра Грк Данило (1793—1809). За њим су се ређали ови епископи: Грк Антим (1802 до 1804), Србин, изабрани али непосвећени епископ Хаџи Мелентије Стефановић (1804 до 1813, 27/8 1824), Грк Данило П (1814 до 1815), Србин Мелентије СимеоновићНикшић (1815—16/6 1816) и Грк Герасим Домнин (1817—1831). После Герасима долазе сами Срби за шабачке епископе: Герасим Ђорђевић (1831—29/3 1839), Максим Савић (1840—18492, 5/1 1844), Сава (1844 до 1847), Мелентије 1848—1854), Михаило Јовановић (1854—1859), Гаврило Поповић (13/11 1860—27/10 1866, 72 1871), Јероним Јовановић (1877—1884, 10/6 1894), Самунло Џантелић (6/5 1884—25/3 1886), Димитрије Павловић (1898—19/8 1905), Сергије Таушановић (1905—1919), Јефрем Бојовић (8/3 1920—17/11 1920) и Михаило Урошевић од 1/1 19929.

Ш. Е. има (1994) 325.014 душа, два протопресвитерата (шабачки и ваљевски), шест намесништва (мачванско, јадарско

— 974 —