Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

азбуковачко, колубареко, тамнавско и посавско), 110 парохија са 106 свештеника, и 80 цркви. Манастира у Ш. Е. има пет: Св. Георгије у Боговађи, Ов. Параскева у Петковици, Св. Арханђел Михаило у Радовашници, Св. Ботородица (Ваведење) у Троноши :и Св. Ђогородица, (Мала, Госпођа) у Чокешини, са 9 калуђера, од којих су два архимандрити, 2 игумани, 3 јеромонаси, 1 јерођакон и 1 монах. Р. Грујић. ШАБАЧКА ЗАДРУГА. Основана. је 1888. Централа је Шабад. Капитал је 1,000.000. Фондови 327.189, улози 2,317.511, повериоци 480.288, менице 3,848.960, зајмови на залоге 94.600, дужници 113.433, непокретности 113.280, вредећи папири 197.450, добит 203.846 Дин. Дивиденда 20%. Шредседник је Лазар П. Самуровић. 25

ШАБАЧКА ОКРУЖНА БАНКА, Шабац. Основана је 1912. Капитал је 500.000 Дин. И. С.

ШАБАЧНА ШТЕДИОНИЦА. Основана. је 1880. Централа je Шабац. Капитал je 1,000.000 (10.000 акција по 100 Дин). Фондови | 86.550, улози | 1,315.241, — менице 2,499.230, зајмови на залоге 35.312, дужници 944.725, непокретности отписане, вредећи папири 41.435, добит 133.844 Дин. Дивиденда 10%. Председник је Стипа И. Поповић, а директор Љ. Миловановић. |

ис.

ШАБАЧНКИ ГЛАСНИК, лист за тргови-

ну, домаће и стране новости, економију и.

књижевност. Излазио је у Шапцу два пута недељно 1883—1898. Обновљен је 1911. 7. 7. ШАБАЧКИ ЗАНАТЛИЈА, стручан лист, орган подринских занатлија. Излазио је у Шапцу двапут недељно 1905—1912. 7.0. ШАБОЗО А. (Сћађозеаи), француски публицист. Био је секретар Аристида Бриана. Држао је за време СОветског Рата предавања о Орбима, и издао је неколико песама из косовског циклуса у слободном преводу (Гез Serbes et leur ćpopće natioпаје, 1919), и брошуру: Les Serbes, Croates е“ 5Јоугпез (1919), : М. И.

ШАВНИНК, мала, варошида, среско место у Дробњаку. Подигнут је шездесетих година прошлога века. Лежи на утоку реке Шавника у Буковицу. Река извире испод села Превиша у Дробњажу. То је карсно врело са. током од непуна 2 км. Има доста воде, температура. је 8" (0), и »вата та мукавица«. У време летњих суша, нарочито уз Међудневицду, по неколико пута дневно воде у Шавнику нестане, а после 20—30 минута опет дође. Ту појаву. народ вове мукавица. :3 6. 17.

ШАИН ПЕТАР СИНАН, сликар (1885, Мостар). Овршио је основну школу и четири разреда гимназије у Мостару. Учио је сликарство 1902—1908 у Бечу, 1903 до

“шајки.

ШАЈКАШКА |

1904 у Минхену, краће време у Берлину, па 1905—1906 у Паризу. Овршио је 1912 у Минхену. 1912—1914 био је учитељ цртања у сарајевској реалци. 1918—1921 живео је у Фиренци и Венецији. Поред сликарства код професора Сајца, учио је у“. Минхену и вајарство. Ш. слика већином композиције и пејсаже. Излагао је 1909 у Минхену, 1918 у Амстердаму, 19922 и 1923 у Сарајеву, 2 у Београду на 4 и 5 Југословенској изложби (1914 и 1999). А ЈИ

ШАЈ ФЕРДО, адвокат и политичар (25/10 1839, Затреб — 24/4 1917, Загреб). У Загребу је учио гимназију и правну Академију. После апсодвираних правних наука ступио је у канцеларију познатог адвоката и истакнутог унионисту Крестића као конципијент. У млађим годинама припадао је радикалној струји у тадашњим хрватским политичким приликама, али се доцније дефинитивно – придружио – унионистима. 1889—1906 био је Ш. посланик на Хрватском (Сабору, a био је и делегат на Хрватско-угарском Сабору у Будимпешти. Нарочити интерес посветио је Ш. комуналној загребачкој политици, као градски заступник и дуже времена подначелник града Загреба. Од оца је наследио смисао за музику, те је посветио велику пажњу национализовању хрватске музике. Зато је и активно учествовао код оснивања хр-

· ватског певачког друштва Кола, коме је

више тодина био и председник. М. П-г. ШАЈКА је била велики. дрвени чамац са једром и веслима, оружан са једним или више топова. По величини Ш. су се знатно разликовале. Обично су имале посаду од 30—40 људи, по неким вестима и знатно већу. На предњем крају, кљуну, налазио се обично топ, а на стражњем је био крманош и заповедник. Веслачи, који су такође били наоружани, били су окренути према заповеднику. Ш. су служиле за спречавање прелаза 'Рурцима. преко воде и као помоћ градовима на рекама у Утарској. До И.

ШАЈКАШ, војник, који је служио на

(ада се тако зову становници

Шајкашке, краја између Дунава и Тисе. : Д.

ШАЈНАШНА ~ (некадашњи | шајкалшки батаљон) добила је своје име по шајкашима, војницима некадашње речне, углавном дунавске, флотиле. Од 15 века су у овој служби у знатној мери били СОрби. Као први одликовали су се Орби из Ковина на Дунаву, преко од Смедерева. Они су 1412 добили знатне привилегије, које су им касније (1428 и 1429) потврђиване. Кад је 1439 страдао Ковин од Турака, преселио је краљ Владислав Србе Ковинце на чепељско острво, те су тамо основали 'ново насеље, Орпски или Рад-Ковин. После битке на Мохачу (1526) преселили су се ови Срби у Коморан, ко-

— 975