Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

ША ЉИВЧИНА

ји. је од. тада постао тлавно место шајкаша. — Пре пада источне Утарске важније станице шајкаша биле су: Земун, Варадин, Сланкамен, Вараждин, Илок, Будим, Ђур, а после Коморан. Даг На челу шајкаша стајали су капетани или обервајде: овима бу били. подређени вајде,. а. овима. тизедуши (десетари). Број majkama кретао се између. 800 и 2.000. У разно доба били су они разно оружани. Главна, им је задаћа била, да бране прелаз. Турцима преко Дунава, те су стварно много сметали Турцима при напредовању и освајању градова, нарочито на Дунаву. За време турског господства у Утарској, шајкаши су учествовали у тотово свима важнијим борбама са Турцима и у врло су, знатној мери помагали сувоземној војсци при протеривању Турака из Угарске. Еуген Савојски увидео је значај шајкаша, те. је повећао њихов број и створио је нове станице на Дунаву и Тиси. Од нарочите су важности од тога доба били Петроварадин и Тител, као излазне тачке ове флотиле. Како су Београдским Миром (1739) постале Дунав и Сава границе између Аустрије и Турске, почело се помишљати на то, да се шајкаши преместе на нову границу, те је то и учињено 1763/64. Тада је узет кут ивмеђу Дунава и Лисе за шајкаше. Првобитно су под шајкашки батаљон спадали: Тител, Лок, "Мошорин, Гардиновци, Вилово и Жабаљ. У ових шест насеља. било је (1763) 400 способних, 194 прекобројних и 703 људи подмлатка, 370 инвалида, 12 свештеника; овим насељима додати су затим: Чуруг, Госпођинци, ОВ. Иван, Горњи и Доњи Ковиљ. 1799 примљене су у шајкашку службу 203 српске породице из Темерина, и насељене су (1800) у Ђурђеву и по околним пустарама. 1801 насељено је 100 српских породица из Чеба на пустару Надаљ, тде су основали насеље истог имена. Од тада па до 1878 састојала се 1Ш. из Горњег и Доњег Ковиља, Гардиноваца, Каћа, Лока, Мошорина, Ковиљског (HB. Ивана, Вилова, Чуруга, Ђурђева, Госпођинада, Жабља и 'Гитела. Тител, Гардиновци, Лок и Вилово чинили су прву чету, Доњи Ковиљ, Горњи Ковиљ и Каћ другу, Госпођинци, Ковиљ ОВ. Иван трећу, Жабаљ четврту, Чуруг пету, а Ђурђево и Надаљ шесту чету. Тител је био главно место шајкашког батаљона. За време мира имала је шајкашка флотила 1.287, а у време рата 1.351 људи. Шајкашки батаљон био је под управом команданта у Петроварадину. 1878 споjena je II. ca бачком границом. Литература: Злеп агау, А“ дипа haj6hadak tortenete {1885); Г. Витковић, Прошлост, установа и споменици yraDpских краљевских шајкаша (Гласник, 67, 1887); Ivany J., A сзајказ terulet 17501872; „A,. Đukić, Ein Ruckblick aut die Geschichte der Osterreich-ungarischen Doпаши оне (1889). Д. Поповић.

_ ШАЉИВЧИНА, лист за шалу. Излазио је једампут недељно у Београду 1891 до 1892. Обновљен је 1899. И И.

"ШАМАЦ. В. Босански Шамац. Славонски Шамац.

ШАМПАЊАЦ. У нашим крајевима производе Ш. слично вино у околини Бакра (Бакарска водица) и у Далмацији под разним називима. На више места се производе, вештачким додавањем угљене киселине, пенушава вина под разним називима. : 0. Ф.

ШАНАЦ се зове део Београда од Варош-Капије поред Палас Хотела па Обилићевим Венцом до иза кафане Руски Цар. Назив потиче отуда, што је том линијом ишао градски, варошки зид од Варош-Капије до иза Руског Цара, па је преко земљишта, на коме је данас Управа Фондова (Државна Хипотекарна Банка) долазио до (Стамбол-Капије.

М. M.

ШАНДА ДРАГОТИН ДР., песник и есејиста (29/10 1881, Рогатец). Овршио. је гимназију у Марибору (1893—1901), а философеке науке (француски и латински) у Бечу. Служио је као суплент и професор у Бечу (1907—31/12 1918) а од 1/2 1919- у

Љубљани. — Ш. је издао збирку класи--

цистичких песама Поезије (1907) и романтичко-класицистичку трагедију по мотиву народне песме Лепа Вида (1915), које 'је критика неповољно оценила. Од веће су вредности Ш. књижевни чланци: Оловар словенских крајевних имен (Дом ин Овет, 1902), Јурчич-Скот (Дом ин (Свет, 1905), Модерна француска лирика, Основне ми-

. сли к бодочи згодовини словенскега слов. ства (Љубљански Звон, 1908).

Литература: Дом ин Овет (1905, 378, 1915, 267, Дебевец); Олован (1907, 350, Вл. Левстик, 1915, 355, Вл. Кнафлич); Ј. Глонар, Љубљански Звон (1915, 426).

: H. PP.

ШАНТЕЛ САША, сликар (15/3 1883, Горица). Учио је гимназију у Горици, Уметно-Обртничку Школу у Бечу, а приватњу графичку школу Брокхофову у Минхену. 1905—1906. био је учитељ цртања Ш гимназије у Бечу, 1906—1907 · учитељске школе у Копру, 1907—1918 гимназије у Пазину, 1918—1920 гимназије у СОушаку, а од 1990 је наставник средње техничке школе у Љубљани. — Ш. ради фигуралне и покрајинске слике, графике у равној техници, илустрације, плакате, фреске, а бави се као композитор и музиком. Главна. су му дела: Илустрације за Вл. Назора приповетку Вели Јоже (1907), за Српске народне песме у издању СОрпске Академије (1914), Мешкове Прављице у издању Дружбе Св. Мохорја (1911) и т. д.

; Ф. С

"ШАНТИЋ АЛЕКСА, песник (27/6 1868, Мостар — 9/2 1924. Мостар). Основну школу свршио је у месту рођења, затим је

— 9740 —

AAA AAA.

sie

yass ek

a iako kikii;

kak ikad

МегУћоца

Bgz ele aa pan iskalio sea ala kaki

aaljacaikasjkai