Народна милиција

пуковник, МИЛОРАД СТОЈКОВИЋ

„

Пријава је писмени акт, којим се надлежна установа оба-

вештава о покушаном или извршеном кривичном делу или прекршају. Пријављивање се увек врши писмено, а само у хитним

случајевима усмено (телефоном) или телеграмом, али се најкасније у року од 24 сата накнадно доставља и писмена пријава. Ако је припадник НМ код надлежног органа У записник дао изјаву, онда се писмена пријава не подноси, али се о датој записничкој изјави накнадо извештава претпостављени старешина. Свака пријава треба да пружи одговор на позната питања криминално-техничког плана: ко, са киме, шта, чиме, где, када, како и зашто. Одговори на ова питања опишу се у пријави и наведу све друге чињенице и околности дела и осумњиченика, на такав начин да се из пријаве може извести непосредан закључак које је лице извршиоц дела.

Нетачни и непотпуни подаци пријаве изазивају потребу накнадних извиђања и одношење допунских пријава, што је на штету извиђајне службе.

Кратак садржај изјава и података добивених од сведока

и других лица уписују се у пријаву без улепшавања, додавања, измене речи и израза итд.

Ради примера изнећемо шта треба свака пријава да садржи: 1. САЗНАЊЕ ЗА КРИВИЧНО ДЕЛО .

У уводу сваке пријаве, ако се за кривичну радњу није сазнало службеним и другим путем, напише се име и презиме пријавитеља, затим се наведе име и презиме (ако је познато) онога који је извршио кривично дело. Поред овога у пријави треба истакнути и то: коме је пријавитељ поднео пријаву: станици, патроли или припаднику HM.

Ако су станица НМ или припадник НМ вршили извибај по налогу државних органа, или је на основу личних опажања започет извиђај, онда и те околности треба у пријави изнети.

2. ОСУМЊИЧЕНИК

У колико је овај познат напише се име и презиме (и очево име) осумњиченика са свима личним подацима (тенералијама). Напомињемо да поред тога треба увек написати и име и девојачко презиме мајке.

3. ОПИС КРИВИЧНЕ РАДЊЕ

Кривична радња се опише на следећи начин:

а) наведе се место где се кривично дело догодило,

6) означи се време извршења кривичног дела са назначењем дана, месеца, године, часа и минута,

в) опишу се средства и начини извршења кривичног дела на начин како је то увиђајем, односно извиђајем утврђено.

4. ДОКАЗИ

а). Наведу се сведоци, са њиховим именима и презименима и генералијама, да се у свако време може утврдити њихов идентитет и затим испише. кратак садржај њихових изјава и мишљења, у оној формулацији како су их стварно дали.

Скрећемо пажњу да припадник HM не може записнички узимати изјаве од сведока и других лица без нарочитог овлашћења. Кратак садржај изјава ових лица уписују се у личну

· бележницу и код разраде се уноси У пријаву и то онако како

ŽIKA SIMONOVIĆ, načelnik Krim. odeljenja Ministarstva unutrašnjih poslova FNRJ

пп рилзавал

су их стварно дала та лица. Од сваког сведока треба захтевати да изјави од куда му је познато оно што је сведочио.

6) резултати увиђања односно извиђања: пронлаазак пред“ мета кривичног дела, разних трагова, трагова крви, жртве кривичног дела итд.

в) резултат претреса куће, просторије или лица.

5. ПРЕДМЕТИ КРИВИЧНОГ ДЕЛА

У пријави се означе сви пронађени предмети кривичног дела који служе за доказ кривице и кривичне одговорности.

Пронађени предмети се морају подробно описати, да се у свако доба могу пронаћи и сигурно препознати као и да се не би могли заменити. Ови предмети прилажу се и шаљу заједно са пријавом. Ако је ово немогуће онда се пријави прилаже потврда 0 њиховој предаји на чување другим лицима.

8. ИМЕНА ПРИПАДНИКА HM

На крају пријаве наведу се имена и презимена припадника НМ, који су вршили увиђај, односно извиђај.

7. ПРИЛОЗИ

Као прилог пријаве прикључују се сви писмени подаци прибављени у увиђају, односно извиђају, као: записници 0 претресу, изјаве сведока (у колико их буде било), скице, фотографије и др.

Пријава треба да је конкретна, кратка и јасна.

Свака пријава израђује се као почетни акт и у горњем левом углу испод штамбиља исписује се кратак садржај пријаве. Пријава се заводи у деловодник, а копија се чува У архиви.

Сматрамо да неће бити излишно, ако и на следеће скренемо пажњу:

Пријава се пише на народном језику. По могућности треба је писати писаћом машином, у недостатку машине пише се руком са мастилом. Код рукописа величина слова и растојање између редова, треба да је тако да се може читати и при слабој светлости.

Треба имати на уму, ако се пријава пише нејасно и нечитким рукописом, да могу настати штетне последице у даљој истрази, ради чега ће потписник одговарати. Напомињемо да у писању пријаве треба избегавати употребу речи и израза и уопште свега онога што нема везе са кривичним делом и околностима под којима је извршено. Скраћивање појединих речи и натписа дозвољено је онда ако је. скраћивање изричито предвиђено прописима или наређењима. Употреба скраћеница дозвољава се и за назив установа и надлештва, ако се тај назив више пута понавља кроз пријаву. У том случају ради сигурног распознавања назив се исписује први пут пуним текстом а поред њега се у загради ставља скраћеница.

Пријаву потписује командир станице, а одређено лице које заступа потписује се са: заступа командира станице.

Лице које потписује пријаву сноси пуну одговорност за последице које произилазе.

На крају споменућемо и прописе о употреби телефона и телеграфа.

Употреба телефона дозвољена је за пријаве које нису поверљиве природе и када нема могућности откривања службене тајне. Службени разговори телефоном морају бити кратки и јасни.

Подношење пријава употребом телеграма допуштено је у хитним и изузетним случајевима, што регулишу надлежне претпостављене старешине.

KRIMINALISTIKA

od B. M. Bavera 1 A. 1. Vinberga i — PRIKAZ —

Pre kratkog vremena izašla je iz štampe u prevođu „Kriminalistika“, delo sovjetskih naučnika — kriminalista B. M. Šavera i A. I. Vinberga.

Pojava ovog naučnog dela pretstavlja veliku dobit za našu stručnu kriminalističku literaturu, u kojoj ne postoji ni jedno đelo, koje je kriminalistiku zahvatilo u njenom celokupnom obimu.

„Kriminalistika“ je podeljiena na dva dela: opšti i posebni,

aa a ia n ia 257 O 1504 svakog od njih. Oba dela razdeljeni su na glave.

U uvodu đela je izloženo šta se izučava u „Kriminalistici“ po kojoj metodi je obrađen materijal u njoj; po kome sistemu је on sređen i najzad je dat kratak pregled istorijskog razvoja kri“ minalistike uopšte, a napose sovjetske.

Na početku je, kao što se iz ovoga vidi, ukazano na 5уе от što može da doprinese razjašnjenju suštine „Kriminalistike“ i da, na taj način, olakša njeno proučavanje i razumevanje.

ЈИ А ан VA; 990 LJU