Народна милиција

'U pojedinim glavama opštega dela „Kriminalistike“ razrađena ви opšta pravila, koja mogu da se primene pri istraživanju krivičnih dela ma koje vrste (krivična registracija, tragovi, ispitivanje isprava, sudska fotografija, itd.).

'U uvodu posebnoga dela obrazložena je korisnost primene 12

vesnih taktičkih i tehničkih načina i metoda pri isleđivanju pojedinih vrsta krivičnih dela, a radi njihovog uspešnog rasvetljavanja, otkrivanja i pronalaženja krivaca. Tu je dato objašnjenje i o tome kojim se putem došlo do utvrđivanja tih načina i metoda. U pojedinim glavama posebnoga dela „Kriminalistike“ izučavaju se pojedine vrste krivičnih dela u pogledu načina njihovog izvršenja, eventualnih sretstava upotrebljenih za tu svrhu, a zatim su određeni i načini i metode, kojima se treba služiti da bi se svako konkretno delo razjasnilo, da bi se utvrdio i pronašao krivac, da bi se otkrili motivi dela, itd. Ukratko, tu se označavaju najcelishodnije taktičke i tehničke metode, koje će s obzirom na specifične osobenosti krivičnog dela, doprinijeti da celokupno isleđenje bude sprovedeno i završeno sa uspešnim rezultatom. Kao što se iz izloženog može videti, svaki od ovih delova iz kojih je sastavljena „Kriminalistika“ ima svoj poseban predmet, ali ipak uzeto ukupno oni sačinjavaju jednu nerazdvojnu celinu. Prema tome oni svi imaju podjednaku vrednost i u tom pogledu ne bi mogla' da se pravi nikakva razlika među njima. Međutim pojedini od ovih mogu da pobude veću pažnju, naročito interesovanje, i to, bilo zbog postavki na kojima je zasnovano učenje o izvjesnoj materiji ili pak zbog novine same materiie. Po našem mišljenju, takav jedan deo, bio bi bez sumnje onaj, koji se odnosi na određivanje principijelne razlike, koja postoji između sovjetske kriminalistike ili drugim rečima, kriminalistike socijalističke države i kriminalistike buržuaskih država. U tom delu se na pravilan i pri tom jasan način utvrđuje,da kriminalistika buržoaskih država pretstavlja jedno od sredstava vladajuće klase za učvršćenje njenog klasnog gospodstva i očuvanje privatne svojine, a da, nasuprot tome, sovjetska odnosno kriminalistika socijalističke države ima zadatak da pripomogne otkrivanju zločinačkih napada protivu SOcijalističke države, protivu socijalističke (opštenarodne) imovine i protivu prava građana. Ova razlika je osobito podvučena i OsVvVetljena kroz izlaganje istorijskog razvoja "buržoaske kriminalistike, gde su pokazani: njena suština, protivnaučni karakter njenih metoda i njeno potčinjavanje interesima vladajućih klasa.

Između ostalih materijala, koje privlače osobitu pažnju, nesumnjivo je i ona, koja obuhvata izučavanje planiranja isleđenja. S obzirom na veliki značaj isleđenja nije potrebno naročito dokazivati, da se ono, ako se želi postići izvestan uspeh, mora voditi po utvrđenom planu. Taj plan pak, da bi odgovorio svrsi, mora biti izrađen po izvjesnoj metodi. Stoga su u „Kriminalistici“ izložene pravilne metode planiranja isleđenja, pri čemu se pošlo od postavke, da se za svako isleđenje, s obzirom da ono ima svoje pošebne osobenosti, mora izraditi i poseban plan, imajući pri tom u vidu slučajeve i okolnosti, na koje se nailazi pri samom isleđivanju. I ovde je sovjetska kriminalistika pošla jedino ispravnim putem, a nasuprot buržoaskim kriminalistima, koji su zastupali gledište da se može već unapred izraditi jedan opšti plan isleđivanja, čijom bi se primenom moglo rasvetliti svako krivično delo, te su u tom pravcu činili i pokušaje. Prirodno je, da su se ti pokušaji, s obzirom na ono što je napred rečeno u pogledu specifičnosti svakog isleđenja, morali završiti neuspehom.

Ovo što je ovde rečeno o „Kriminalistici“, iako u kratkim potezima, dovoljno je da istakne njenu veliku vrednost. Ona u svome značaju dobija još i sa toga razloga, što je materijal u ovom naučnom delu, izložen na takav način i takvim stilom da je njegovo izučavanje veoma lako te svakome pristupačno.

„KMriminalistika“

Iz knjige

Način pakovanja stvarnih dokaza sa tragovima prstiju, mrljama krvi i t. sl.

Dakle, o „Kriminalistici“ B. M. Šavera 1 А. 1. Ушрегва može se govoriti kao o delu ozbiljnih naučnih radnika, koji su u njega uneli sve svoje široko naučno znanje, potpuno pravilna naučna shvatanja i duboko iskustvo stečeno u istrajnom radu na izučavanju problema kriminalistike, koji proističu iz stvarnosti. |

Ovo naučno delo obogaćuje našu stručnu kriminalističku literaturu, koja je, može se reći, slobodno i bez preterivanja, tek u svome početnom razvoju. Izučavanjem ovoga dela naši mladi kadrovi moći će dostići visoki stepen stručne sposobnosti da bi tako odgovarali svojim zadacima, koji su važni i odgovorni, a naročito u današnjoj našoj stvarnosti, kada i oni imaju neograničenim zalaganjem u svome delokrugu, da doprinesu izvršenju Petogodišnjeg plana.

dO 0 jprettoe

Udara pijuk, a pesma rada Bruji i leti niz do i lug;

Juriša smelo pedeset brigada, Muški se bije uz druga drug.

Drugovi napred, nek Tito živi! Sada su složni selo i grad, Na našoj prvoj lokomotivi Blistaće slova: „Živeo rad“.

Nosimo mladost, polet i snagu Kroz ovaj negda zamrli kraj, Jednoga dana u prkos vragu, Grmeće tuda čelični zmaj.

| BOŽIĆ SAVO, milicionar, | II stanica NM, VI reona, — Zagreb

7]