Народна милиција

Услед пораста производних снага и развитка привреде, првобитна заједница постала је кочница том развитку. Сазревали су услови за њено распадање.

Друштвени облик који је сменио првобитну заједницу био је робовласнички поредак. Он је постао као резултат развитка производних снага. првобитне заједнице, који је омогућио добијање вишка производа. Још у првобитној заједници извршена је прва велика друштвена подела рада: племена су се поделила на земљорадничка и она која су се бавила сточарством. Сама та подела већ је први корак ка стварању имовинске неједнакости, чему је много „допринела и размена добара која је следила ову поделу рада. Дошло је до поделе људи на богате и сиромашне. Дакле појавиле су се класе. Имућни и богати људи имали су и вишак предмета за потрошњу и вишак оруђа за производњу, док сиромашни нису имали ни једно ни друго, или га пак нису имали у довољној количини. Створене су класе са супротним интересима и непријатељске једна другој, на једној страни класа робовласника, и експлоатора, а на другој класа робова која је подвргнута експлоатацији. Карактеристична црта ове нове друштвене формације јесте приватна својина на средствима за производњу, праћена, појединачним присвајањем произведених добара и пуно власништво над произвођачем — робом. Ту је зачетак експлоатације и од тог момента датира држава као организација која је имала да штити те односе -и да ублажава сукобе између супротних класа, привидно стојећи изнад њих. Енгелс каже: »Будући да је држава настала из потребе да се класне супротности држе на узди; а јер је истовремено настала усред конфликта ових класа, то је она, у правилу држава најмоћније, економски владајуће класе, која њеним посредством и политички постаје владајућа класа и тако стиче нова средства да држи у подложности и да израбљује потлачене класе, Тако је античка држава пре свега била држава поседника робова.«

Експлоатација робова у почетку робовског поретка, док ропство још има патријархални карактер, релативно је ограничена. Тада ·робовски рад није био основа читаве привреде. Роб је у почетку био помоћник. господара који је и сам привређивао. Међутим, даљим развојем робовског поретка и порастом производних снага, његов положај се погоршавао, а експлоатација постајала све бездушнија и бруталнија, тако да је роб напокон изгубио својства, човека; и изједначен са оруђима и теглећом стоком. Господар. га је могао и убити и продати, једнако као и стоку. Зато, говорећи о робовима, стари писци их називају »оруђа која говоре«, за разлику од стоке и мртвих предмета.

Због оваквог положаја роб је осећао дубоку мржњу и олвратност према свом присилном раду, коју је испољавао, било рђавим радом, било тиме што је кварио оруђа за рад. Но та мржња, манифестовала се и у честим робовским устанцима против својих господара. Ове ово, а у првом реду тежак и неподношљив положај роба и његова незаинтересованост у, производњи, чинило је, да је продуктивност тога рада била врло ниска. Он се исплаћивао: само под условом да је врло јевтин и уз масовну припрему. Ради ниске продуктивности робовског рада и да би из тога рада извукао што више користи, господар је роба све више терао на рад, а поступци са њим постајали су све свирепији. Купујући роба, робовласник је стицао над њим пуну својину и настојао да из његовог рада што пре извуче капитал који је уложио. у његову куповину. У ратовима, који су вођени у првобитној заједници, заробљеници су или убијани, или примани у заједницу као равноправни чланови. Међутим, у робовском поретку "ратови служе као најлакши начин ва добијање робова, те су многи ратови искључиво зато и вођени. За зараћеним армијама кретали су се читави чопори трговаца робљем и чекали на свој јевтини плен. То је довело до широке трговине робљем и имало је за последицу да је експлоатација робова претворена у зверско испијање свих животних снага и доводила до прераног. изумирања читавог поколења робова.

Напоредо са порастом производних снага робовласничког друштва, почиње се развијати размена добара, појављују се први зач.ци трговине. У почетку размена је случајна и има карактер непосредне "размене, то јест ако неко, који има овчу кожу, жели набавити лук, треба прво да нађе онога коме је потребна овча,

кожа, а истовремено има лукова за размену. Касније се размена

усавршава. Из разних предмета који се појављују на тржишту издваја се један којим се мери вредност осталих предмета. То својство мерила вредности у почетку редовно има стока. На пример једна овца вреди колико 10 стрела или две секире итд. Код овог, већ савршенијег облика размене, сваки власник робе, пре него што купи неки предмет који му је потребан, редовно мења своју робу, рецимо за стоку, а ва ову може добити оно што је њему потребно. 6

Већ у том облику размене стока врши улогу новца. Она је имала ту добру страну, тто се могла лако преносити са места на

·_ Робовласнички поредак

место. Проналаском метала и усавршавањем његове обраде, настаје нова друштвена подела рада. Поред земљорадње и сточарства, почиње се: развијати занатство, што још више убрзава размену добара. Метали, нарочито племенити, на тржишту се појављују“ као новац, у почетку напоредо са стоком. Због преимућстава, која имају над стоком, на пр. што се различита парчад једног ислог метала могу спајати и делити, а да при томе ништа не губе од својих особина, метали све више са тржишта потискују стоку као мерило вредности. Осим тога метали имају мање димензије и тежину при једнакој вредности, те их је лакше преносити са места на место. Као новац у почетку се употребљава гвожђе и бакар, а касније их замењују злато и сребро. Размена у том периоду постепено губи свој натурални карактер и појављује се у новој новчаној форми. Са појавом новца појављује се нова економска сила, која је ономе ко је поседовао пружала богатство и власт. Енгело у вези са појавом новца каже: »Открита је, роба над робама, која у себи садржи све друге робе, чаробно средство које је по милој вољи претвориво у сваку жеље вредну и жељену ствар. Ко га је имао,. господарио је светом производње.«

Појава новца и пораст робно-новчаних односа, (размене) изазива и трећу друштвену поделу рада. Појављују се нове групе експлоататора — трговци, а са њима напоредо и зеленаши. Појав- · љује се ново богатство =— земља. 'Тртовац и зеленаш хватају У. своје канџе ситног. произвођача и приморавају га да им своје производе продаје испод цене коштања, а да њихову робу купује знатно изнад њене вредности. У овим условима ситни произвођачи земљорадници били су принуђени да од зеленаша узимају позајмице, чије су враћање гарантовали својом земљом. Ово задуживање убрзало је пропадање ситног сељаштва, које је због немогућности плаћања својих дугова, претварано у робове. Овај процес су убрзавали и други моменти, као ратни терети, порези и слично. Све ово је утицало на све већу диференцијацију богатих и сироматних, која се одржавала у све суровијој форми експлоатације робова.

Ма да је за робовски поредак карактеристична приватна својина на средствима за производњу, везана за принудан робовски рад, и пуна својина над произвођачем — робом, кров историју се сретају два типа робовласничког поретка. j i

У старој Грчкој робовласнички поредак развио се у периоду Оемог и Седмог века пре наше епохе. Све до тада се одржало ро-

_довско уређење, где су сви чланови рода сматрани рођацима и

имали заједничку организацију, којом је управљао старешина рода, или архонт. Земља је припадала роду, а. давана је појединим. члановима рода на коришћење. Род је солидарно одговарао зао

поступке својих чланова и био њихов заштитник. Већ у том пе-“

риоду биле су знатно нарасле производне снате, била је; распрог, страњена обрада метала, нарочито гвожђа. Земљорадња, занати, трговина и поморство били су на знатној висини, а родовски поредак својим уским оквирима кочио је њихов даљи развој. Родовске границе постале су тесне. Вршила се имовинска диферен-. цијација грчког друштва, при чему је нарочито ојачала роловска, властела — веће старешина — која је приграбила сву власт у своје руке, а напоредо са влашћу и богатства рода. C друге стране, маса чланова родовске заједнице све више је осиромашавала. Одржање родовске организације било је само у интересу. родовске властеле, док су све остале класне групације желеле уништење тих организација, Родовске организације су срушене у Грчкој у низу револуционарних преврата током Седмог и Шестог века пре наше епохе, _Робовласничка држава старе Грчке имала је облик демократске републике, али та демократија се простирала само на робовласнике и- слободне грађане. Робови, пак, били су потпуно обезтрављени. . 5

На Истоку прве робовласничке државе имамо на око пет хиљада, година пре наше епохе, и то у Египту, Асирији и Вавилону. Тамо на челу државе стоји цар са неограниченом влашћу. Његов ослонад је родовска аристокрација која експлоатише и угњетава радне масе. Овде су и земља и робови власништво државе. Робови се употребљавају за земљорадничке послове и за изградњу постројења за наводњавање. Са развитком државног робевластиштва, расла је примена робовског рада и на имањима богаташа.“ Са по растом трговине напоредо је расло и зеленаштво, те се појавило и зеленашко ропство, кров које су богаташки врхови претварали масе сељачке сиротиње у робове. За разлику од грчке робовласничке државе, која је посебан тип демократије, источна: робовласничка држава има облик деспотије са царем на челу, који је свемоћан и кога називају богом сунца. а Га

Но и поред разлика које су постојале између робовласничке државе источног и грчког типа, положај робова и на једној и надругој страни био је истоветан. Робови су обесправљени и грубом силом терани на неподношљив ропски рад. Робовласници су .Настојали ла из њиховог рала извуку што више користи. У лову за