Народна милиција

U ZEMLJI

DRUGI KONGRES ANTIFASISTIOKOG FRONTA ZENA JUGOSLAVIJE

Od 25 do 28 januara u Beogradu je održan Drugi kongres Antifašističkog fronta žena Jugoslavije. Kongresu su, pored velikog broja delegata iz cele zemlje, prisustvovali i najviši pret stavnici narodnih vlasti na čelu sa maršalom Titom, pretstavnici Jugoslovenske armije, masovnih organizacija, kao i pretstavnici organizacija žena stranih zemalja.

U svom radu, koji je u opsežnom referatu iznela sekretar Centralnog odbora APŽ-a Vanda Novosel, žene Jugoslavije pružale su veliku pomoč narodnim vlastima i učestvovale u svim akcijama koje je preduzimao Narodni front. One su u tom pogledu pokazale vidne rezultate. U Srbiji su žene na raznim akcijama dale preko šest i po miliona radnih časova, žene Zagreba su samo na izgradnji autostrade »Bratstva — jedinstva« dale preko milion, a žene u Narodnoj republici Bosni i Hercegovini, prema podacima samo 20 srezova, dale su preko dvadeset pet miliona radnih časova. Isto tako veliki broj radnih časova dale su i žene Slovenije, Crne Gore i Makedonije.

Pored učešća u radnim akcijama na uredjenju sela i gradova, regulaciji reka, kopanju kanala, podizanju domova kulture, potpomaganju dečjih domova i obdaništa, žene su uzimale aktivnog učešća i u radu narodnih vlasti. Na poslednjim izborima u narodne odbore u Srbiji je izabrano 1738, Hrvatskoj 2629, i Sloveniji 1618 žena. Takodje znatan broj žena izabran je u narodnu vlast i u drugim republikama. Sve ovo govori o velikom učešću žena u našem društvenom i politićkom životu, što je posledica prava koje su one izvojevale u oslobodilačkoj borbi i koje su ostvarile kroz narodnu vlast.

Naša žena sve više postaje aktivni činilac društva. Ona dela ua najvažnijim društvenim poslovima i pruža veliku pomoć u izgradnji i ostvarenju socijalizma u našoj zemlji. Žene danas sve više prodiru i u industriju, a u nekim njenim granama, kao tekstilnoj industriji, one čine i pretežnu većinu.

U toku prošle dve godine žene su postigle i velike uspehe u svom političkom i kulturnom uzdizanju. Znatan broj žena oslobodio se. feredže i zbacio tu sramnu koprenu sa lica, a ženaseljanka se znatno kulturno-prosvetno podigla.

Za sve ove uspehe žene imaju da zahvale i svojoj organizaciji — Antifašističkom frontu žena Jugoslavije koja je uspela da okupi i ujedini najveći deo žena naše zemlje. Kroz svoju organizaciju, koja je sastavni deo Narodnog fronta, žene će najbolje rešiti svoja pitanja i postići društveno i političko uzdizanje.

U referatu o zadacima Antifašistkinja Jugoslavije koji je na Kongresu održala pretsednica Centralnog odbora AFŽ-a Cana Babović, pred žene naše zemlje postavljen je kao najpreči i najglavniji zadatak njihovo učešće u izgradnji zemlje u pomoć narodnoj vlasti i ostvarenju Petogodišnjeg plana. U tom pogledu žene pretstavljaju veliku rezervu radne snage. U toku ostvarenja plana žene se moraju još više angažovati u industriji i privredi uopšte. One se moraju stručno uzdizati i postajati kvalifikovane radnice u svim poslovima. Pored toga veliku pažnju treba posvetiti ženi sa sela u podizanju njenog kulturnog nivoa i osposobljavanju da kulturno i napredno vodi svoje gazdinstvo. Osim ovih zadataka kao naročito važan i odgovoran, a istovremeno i častan zadatak, pred žene se postavlja odgajanje novih pokolenja i njihovo vaspitanje u duhu ideja Narodnooslobodilačke borbe. Osim ovih pred žene se postavlja još čitav niz važnih i odgovornih zadataka, kao što su briga za dečje domove, kuhinje, obdaništa, pomoć u izgradnji zadružnih domova i drugih zadataka koje je Kongres postavio.

Na Kongresu su žene usvojile statut svoje organizacije i donele tri rezolucije: u prvoj se žene pozivaju u borbu za mir, a protiv ratnih huškača, u drugoj su izneti zadaci žena u vezi sa ostvarenjem plana, a u trećoj se govori o zadacima žena u vezi sa odgojem i vaspitanjem dece.

PRIPREME ZA IZGRADNJU ZADRUŽNIH DOMOVA

Pripreme za izgradnju zadružnih domova po selima, za Које je inicijativu dao Narodni front, vrše se po celoj zemlji. Po selima se održavaju široke konferencije seljaka na kojima se diskutuje o izgradnji domova i donose planovi rađa. Osim toga obrazuju se uprave za izgradnju domova i vrši pribavljanje materijala.

Organizacije Narodne omladine koje su na sebe preuzele naj veći deo dužnosti oko izgradnje domova. pripremaju se za izvršenje

18

datih obaveza. Ovih dana u svim narodnim republikama održani su plenarni sastanci zemaljskih veća Narodne omladine na kojima su podneseni referati o značaju podizanja domova i utvrdjene smernice rada. U Narodnoj republici Hrvatskoj biće izgradjeno 1200 domova, u Crnoj gori 50 a u Bosni i Hercegovini će na izgradnji domova učestvovati 15.000 omladinaca i omladinki.

Fripreme za izgradnju domova užurbano se vrše u svim republikama. U Narodnoj Republici Makedoniji su obrazovani gridarski kursevi koje posećuje 3200 seljaka. Isti takvi kursevi osnivaju se i po drugim republikama. Prikupljanje materijala počelo je svuda. Mnoga sela koja ne raspolažu svim materijalom potrebnim za izgradnju domova, organizovala su medjusobno pomaganje. Tako će, na primer, ravničarska sela potpomagati ona u planinskim krajevima u snabdevanju ciglom, za koju će od planinskih sela dobijati drvenu gradju. Shvatajući ulogu i značaj domova za unapredjenje poljoprivrede i podizanje seoskog gazdinstva, mnogi seljaci besplatno ustupaju svoja zemljišta za njihovu izgradnju.

Uporedo sa akcijom podizanja zadružnih domova sve više jača i razvija se naše zadrugarstvo, koje se i organizaciono učvršćuje. Pored osnivanja Saveza seljačkih radnih zadruga Srbije, koji je osnovan polovinom prošle godine, ovih dana osnovali su i savezi seljačkih zadruga Bosne i Hercegovine i Hrvatske. U Narodnoj Republici Hrvatskoj radne zadruge su okupile 2358 domaćinstva. Seljaci sve više uvidjaju korist koju im pružaju svi oblici zadrugarstva.

Da bi se naše zadrugarstvo još više razvilo i da bi što bolje odgovorilo svojim zadacima, ovih dana je osnovan i Komitet za zadrugarstvo pri Vladi FNRJ.

Podizanje zadružnih domova i dalji razvitak zadrugarstva na selu nije samo od ekonomskog, nego istovremeno i od političkog i kulturnog značaja za preporod našeg sela. Domovi će u tom pogledu odigrati veliku ulogu, zato je i odziv za njihovu izgradnju tako veliki.

IZMENE U ORGANIZACIJI SAVEZNE VLADE

Na sednici Prezidijuma Narodne skupštine od 10 januara ove godine, na predlog maršala Tita, izvršene su izvesne izmene u organizaciji i sastavu Savezne vlade. Te izmene bile su diktovane sve većom razgranatošću problema i zadataka koji se postavljaju pred pojedina ministarstva u vezi sa ostvarenjem Petogodišnjeg plana. Radi toga su i izvršene izvesne organizacione izmene u sastavu pojedinih ministarstava i obrazovana nova ministarstva. Tako su umesto dosadašnjeg Ministarstva industrije i rudarstva obrazovana dva ministarstva i to: Ministarstvo teške i Ministarstvo lake industrije. Ministarstvo teške industrije preuzeće na sebe poslove teške industrije i rudarstva. Od dosadašnjeg Ministarstva poljoprivrede i šumarstva takodje su obrazovana dva ministarstva, i to: Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo šumarstva, jer to zahteva sve veći razvitak ovih dvaju važnih grana naše privrede.

SUDJENJE GRUPI INOSTRANIH ŠPIJUNA I IZDAJNIKA U SKOPLJU

Pred Većem Okružnog suda u Skoplju ovih dana održano je sudjenje grupi od 17 pripadnika turske nacionalne manjine u Маkedoniji na čelu sa Saip Azizom, koji su vršili špijunažu u korist jedne strane sile i radili na obaranju postojećeg društvenog Dporetka u našoj zemlji. Ovi neprijatelji naše nove države još u toku Narodnooslobodilačke borbe nastojali su da tursku manjinu u Makedoniji odvrate od učešća u Narodnooslobodilačkom pokretu. A posle oslobodjenja su nastojali da spreče njenu saradnju sa narodnim vlastima i njeno učešće u izgradnji zemlje. Po direktivama turskih konzula u Skoplju, najpre Emina Gerčeka a zatim Зеба BErdogena, pripadnici ove terorističke organizacije su za vreme rata medju turskom nacionalnom manjinom širili razornu propagandu, kako ona ne treba da se bori protiv Nemaca jer je, po njihovom objašnjenju, Turska bila u prijateljskim odnosima sa njima i zbog toga oni ne treba da stupaju u NOV. Posle oslobodjenja oni su, takodje po uputstvima turskog konzula, nastavili borbu protiv naše narodne vlasti i organizovali terorističkošpijunsku organizaciju pod imenom »JUDŽEL.«. Cilj ove organizacije bio je da vrši špijunažu u korist neprijatelja naše zemlje, da izvodi terorističke akcije i izaziva nemire medju turskom nacionalnom manjinom. pokušavajući da na tai način ugrozi demn-