Народна милиција

Dr. Petar Trifunović

bo O O: : O 0 ob O 46 4 99%9%%%%%%%%

VELIKI RUSKI ŠAHISTA MIHAIL IVANOVIĆ ČIGODĐIN

Medjunarodni šahovski turnir slovenskih naroda u Moskvi bio je posvećen uspomeni velikog ruskog šahiste Mihaila Ivanovića Čigorina, koji je živeo u vremenu od 1850 do 1908 godine. Priredjivanje tako grandioznog turnira u njegov spomen potpuno je razumljivo, jer je značenje i uloga Čigorina bila ogromna ne samo po razvitak šaha u Rusiji, već i u celom svetu.

Kao šahovski majstor Čigorin je bio na vrhovima svoga vremena. Ravni su mu bili samo Pilzberi, Lasker i Štajnic. Sa Štajnicem, tadanjim prvakom sveta u šahu izgubio je dva meča. Oba sa tesnom raz-

likom u poenima, i uglavnom zbog naglog popuštanja u finišu. Na pr. u drugom meču, koji se igrao u Havani 1892 godine, posle 19 partije, stanje je bilo —+ 8, —Y?, =4 u korist Čigorina. Rezultat poslednjih 4 partija bio je sasvim nesretan po Čigorina. 20-etu partiju je izgubio, 20 i prva bila je remi, u 20 i drugoj je već u 13-om potezu izgubio figuru, a u 20 i trećoj partiji, gde je imao figuru više i lako dobiven položaj, predvideo je mat u dva poteza. U meču preko telegrafa Čigorin je dobio Štajnicu obe partije. Interesantno je kako je došlo do tog meča. Štajnic je u »Modern Čes instruktoru« objavio dve variante iz Evans gambita i odbrane dva konja, u kojima je saglasno svojim principima tvrdio da ima prednost strana koja se brani zbog solidnog položaja svojih pešaka. Čigorin je pak objavio suprofne publikacije, u kojima je tvrdio, da Štajnic preuveličava vrednost odbrane, i da su faktične šanse više u korist napadača. Čigorin je predložio Štajnicu meč u kome bi se igrale te dve varijante u kome bi svaki od njih branio svoje stanovište. Iz ovoga se vidi da se nije radilo samo o oceni vrednosti dveju varijanata, već o sukobu dvaju principijelno oprečnih mišljenja u šahu. Kao rezultat duboko zamišljene strategije Čigorin je dobio obe partije u prekrasnom stilu, a njegova pobeda je naišla na priznanje celog sveta. U istoriju ovog meča ide i jedan zabavan detalj koji vredi da se iznese. Štajnic, prvak sveta u šahu, bio je uhapšen od njujorške policije u momentu kada je

preko telegrama predavao potez, pod sumnjom da je špijun i da šifrom otkriva važne tajne.

1893 godine igrao je Čigorin meč sa dr. Tarašem, tada najvećim šahovskim autoritetom u šahu u Nemačkoj. Meč se završio neodlučno.

Na vrhuncu snage nalazio se Čigorin 1895 god., kada je na turniru u Hestingsu zauzeo drugo mesto iza Pilzberija, a pretekao Laskera, Štajnica i Taraša. Partije sa Laskerom, Pilzberijem i Tarašem Čigorin je dobio i po opštem mišljenju svih učesnika turnira bio je samo puki slučaj, što Čigorin nije bio prvi.

Kao najveće njegove pobede treba još istaći deobu I i II mesta na turniru u Njujorku 1899 god. i pobedu na medjuna– rodnom turniru u Budimpešti 1896 godine.

Kao teoretičar i mislilac on je postao utemeljačem ruske škole šahovskog izkustva, koja se tada prvi put pojavila u svetu. U vreme Čigorinove pojave gospodarila je u Zapadnoj Evropi i Americi »savremena šahovska škola«, koju je osnovao i izgradio Vilhelm Štajnic. Ta je škola iznela mnogo principa i shema po kojima se treba upravljati u otvaranju i daljem vodjenju igre. Osnovni zahtev škole bio je, izgraditi solidnu poziciju i tačno izkoristiti grešku protivnika.

Prema rečima Grekova, Čigorinova biografa, Čigorin je sa odlučnim protestom ustao protiv tog učenja po kome u šahu prvo mesto treba da zauzme izučavanje i tehnika. Čigorin je izjavio, da je šah pre svega iskustvo, i da glavnu ulogu u šahu treba da igra stvaralaštvo, a ne izučavanje bilo kakvih ustanovljenih shema, da je važnije umeti postići prednost i izgraditi aktivni položaj, nego li umeti izkoristiti tudju grešku i pasivno čekati. Učenje Čigorina o šahu, kao o stvaralačkim izkustvu, o lepoti u šahu, o veličanstvenosti inicijative i dubokih zamisli, pokazalo je sve unutarnje bogatstvo šaha. Takva je u osnovi ruska šahovska škola koju je izgradio Čigorin.

Učenje Čigorina našlo je i u inostranstvu veliki broj pristalica, kojima su mnogo više imponovale stvaralačke ideje Čigorina, nego li suho učenje »nove škole«. Mnogo mu je išlo u prilog, što je svoja načela umeo da potvrdi sjajnim pobedama „u susretima sa najjačim majstorima sveta.

U današnje vreme glavni sledbenik ideja ruske šahovske škole, koju je osnovao Čigorin, javlja se sjajna garda sovjetskih majstora, koja je premašila svog učitelja pobedama u inostranstvu i koja se sada sprema da postigne ono što njen učitelj onda nije postigao.

ČIGOBINOVA ODBRANA

Beli: Dr. S. Taraš

Igrano na turniru u Hastingsu 1895 godine.

1. d2—d4, 47—45; 2. е2—е3, 528—16; 3. Lf1—d3, Sb8—-o6!

Vrlo jako, jer priprema da otvori put svojim figurama sa 4. . .. e5! Beli to ne može sprečiti sa 4. Sf3 radi 4. . . . LgE4, pa je stoga njegov sledeći odgovor gotovo iznudjen.

4. 12—14, 5с6—64! 5. 521—#3...

Uklanjanje lovca за 5. Ге2 nije imalo smisla, jer bi crni posle 5.... Lf5; 6. Sa8—o5; 7. c3—Sc6 postigao odličnu igru.

5.. .. 564 Х а3:1; 6. с2 Х а3, ет—е6;

. 0—0, Lf8—eY7; 8. 551—а2, 0—0; 9. Ddi i

Poslednja dva poteza odigrao je beli u nameri da zadrži napredovanje crnog »C« pešaka i da tako blokira damino krilo protivnika. Taj je plan medjutim pogrešen, jer se ne da ostvariti. Beli bi bolje učinio da je preduzeo neku akciju na kraljevom krilu.

9... . Lc8—d7;10. Sd2—b38, Ld7—a4!; 11. Dd2—c3, b7—b6; 12. Dc3—-cl, c7—o5; 13. Lc1—d2, La4-—}5b5; 14. Sf3—e5, Sf6—d”7!; 15. Sb3—-1, Sd7 X c5; 16. d4 X e5, Ta8—e8.

Preti c5—-c4, i tada ne ide d3—4d4 radi c4—-c3, dok bi na d3X c4 prodrli crni topovi po c liniji.

17. Tf1—f2, f6; 18. Ld2—-c3, d5--—-d4!

Crni se trudi da otvori poziciju, jer ima dva lovca i prednost u razvoju. U ovakovim slučajevima uvek je korisna ovakova taktika.

19. е3 Х 84, с5х 44; 20, e5 X f6, Tf8 X f6;

Beli ima sad dva slaba pešaka d3 i f4 LI u daljem toku igre njih uzima crni kao svoj nišan.

Crni: M.T. Čigorin

21. Le3—b4, Lc7—o5; 22. Lb4 X с5, 66 Х с5; 23. Dcl—d2, Dd8—4d6; 24. Sci—e2, Tc8—f8; 25. Te1—f1, Dd6—d5!; 26. Se2—83! e6—e5!; 27. f4—f5, c5—-c4; 28. 523—64,

c4 X d3!! :| O 7 .

пне | теми А

Za wi | ii AB a

> m MIB # 72 2 % и “2 А ı и и b d e f h Prekrasna odlučna ЊЕ

Da je crni odgovorio sa 26. . . . T6 f7? 29. f6; 30. Tec1—-cd : 31. Dh6 došao bi beli u prednost.

Crni svezani pešaci u sredini table sada odlučaju partiju.

29. Se4 X f6, Tf8 X f6; 30. Tf1—-c1, h7h6; 31. Tcl1—c8, Kg g8—h7; 32. Dd2—b4, Lb5—-c6!; 33. Db4—b8, Tf6 X 5; 34. Tc8h8 —+, Kh7—g6; 35. Th8—#18, Tf5—8g5!; 36. Tf8—13, d3—4d2; 37. predaje. Sjajna pobeda Čigorina.

(Prema primedbama velemajstora Levenfiša)

<< a.

Ва a”

“а K_ SI у с AG

ŠON