Народна милиција
ним обавештењем (проверавањем) могли утврдити као нетачни, оно бе мора вршити на строго неупадљив начин (дискретно) како се не би неоправдано потрвала и излагала евентуалним неугодностима (компромитовању) и сасвим недужна, невина лица.
ИСЛЕЂЕЊЕ
Потребно је нарочито истаћи, да има случајева, где извршење претходног обавештења (проверавања) није потребно, већ се одмах може прећи на извршење других прописаних радњи. Такви случајеви могу бити:
а) код пријаве са истинитим потписом пријавитеља, коју он лично подноси или даје исказ у записнику (код службеног листа криминалистичке службе), у којој се наводе такве чињенице, на такав начин (јасно и потпуно одређен), да се већ на први поглед види да се ради о јасном догађају, или бар да има изгледа на такав догађај; У
6) код личних запажања службених лица криминалистичке службе, када су наишли на такав догађај, који већ сам по себи претставља кривично дело, или бар даје изгледа да се о томе могло радити,
(На пр. поднета је пријава, или је лично запажено, да су на каквом трговачком, државном или задружном предузећу проваљена врата; или да је разбијен прозор или пак, излог, те да, дакле, постоји могућност и крађе; пријављено је да је нађен, или је могуће и лично запажени, леш човека без видљивих повреда или са повредама, да се о њиховом пореклу не може у први мах ништа закључити и томе слично.)
Код оваквих случајева, предузимање извршења других прописаних радњи отпочиње са вођењем ислеђења, коме је, као што се већ могло видети, сврха, да, у границама могућности, расветли конкретни случај. .
Понављајући укратко (резимирајући) све довде изложено, може се рећи, да се ислеђење отпочиње онда:
1. када је потпуно очевидно да се у неком конкретном случају ради о кривичном делу;
2. када се на изглед, односно на први поглед чини да би сеу извесном конкретном случају могло радити о кривичном делу; или
3. када су се добили довољни основи за сумњу да би се у неком случају могло радити о кривичном делу.
Ислеђење се састоји из два дела (фазе) и то из:
а) иввиђаја и
6) истраге,
а обухвата следеће радње:
1. увиђај;
2. претрес;
3. вештачење;
4. испитивање сведока;
5. испитивање осумњиченика - окривљеника;
6. суђење.
Ислеђење по правилу, отпочиње извиђајем, без обзира на то о каквом се случају, односно о каквом се кривичном делу ради.
Ако се ради о кривичном делу, код кога постоје сви потребни услови 50 његово брао разјашњење, односно за разјашњење евих питања и утврђивање свих чињеница, које дотично дело потпуно расветљавају а наиме: о врсти кривичног дела, 0 месту, о времену, начину, средствима и околностима извршења, о извршиоцу и разлозима (мотивима) извршења, другим речима ако се о свему овоме имају потребни докави (потврдни и сагласни пскави сведока, признање осумњиченог - окривљеног итд.) онда се и ислеђење може завршити извиђајем. 'То, обично, бива код једноставних, јасних, незамршених кривичних дела.
Међутим, ако се ради о случају сложеном, замршеном, код кога, је, ради његовог расветљавања, потребно извршити обимније радње (научна и техничка вештачења нарочите, врсте, многобројна испитивања, суочавања итд., под условом да се има одређено лице осумњичено као извршилац, из извиђаја се по претходном решењу надлежног јавног тужиоца (прелази у истрагу и она се даље води).
Ислеђење "отпочиње извиђајем увек и код оних случајева када се на изглед, или на први поглед чини, или када су се добили довољни основи за сумњу да би се могло радити о кривичном делу. Предузимањем извиђаја у овим случајевима треба немввесност, односно сумња да се доведу до степена вероватноће, или, у границама могућности и до извесности. То, у крајној линији, значи да се дође до расветљавања са резултатом, мање или више. или, пак, и пот-
пуно одређеним. Ако се током извиђаја дође u до утврђивања личности извршиоца дела, онда извиђај, с обзиром на једноставност, одностно сложеност случаја и на постигнуте резултате, или се може завршити, или, пак, претворити у истрагу.
Има извесних случајева код којих ислеђење може отпочети одмах са истрагом. То су случајеви, код којих се већ у први мах дошло до јасног сазнања о кривичном делу и његовом извршиоцу или се из претстављених или добијених чињеница и околности могло са вероватноћом претпостављати, да би се у неком конкретном случају могло радити о кривичном делу. Јасно је, да је услов за отпочињање истрате у овом последњем случају да постоји и одређено лице као извршилац дела или бар такво на које се сумња да би то могло бити. Безначајно је за отварање истраге, да ли је такво лице у рукама органа ислеђења односно службених лица, криминалистичке службе или не. (Такви случајеви могу бити најчешће код та. самопријаве односно када се неко лице само пријављује као извршилац кривичног дела, или код затицања извршиоца на самом делу.) 5
Напред је изложено које све радње обухвата ислеђење, или, заправо, које се све радње могу примењивати код ислеђивања кривичних дела, То, другим речима, значи да се све те радње не морају извршити па да би се један случај потпуно расветлио. Које ће се све од прописаних радњи извршити, зависи од сваког конкретног случаја, односно од врсте кривичног дела. Тако расветљвање простих кривичних дела може се постићи извршењем само некојих од прописаних радњи, док се код сложених кривичних дела морају применити или све, или већина од њих, а на пр. извесне врсте крађа без употребе оруђа могу се расветлити само саслушањем оштећеника и испитом сведока и осумњиченика, међутим, код крађе са употребом оруђа — провалне крађе — мора се извршити и увиђај ради изналажења, фиксирања и испитивања трагова итд. Код фалсификовања новца мора се, ивмеђу осталог, извршити и претрес, ради проналажења материјала и предмета за фалсификовање, вештачење фалсификованих новчаница итд.
ИСЛЕДНИ ОРГАНИ (ОРГАНИ ЗА ВОЂЕЊЕ ИСЛЕЂЕЊА)
Расветљавање кривичних дела односно вођење ислеђења по њима, поверава се службеним лицима, која треба да испуњавају извесне услове, или, другим речима, која треба да имају потребна својства за извршење овог тако важног задатка. Та својства су: у првом реду темељно познавање позитивног кривичног законодавства (општег кривичног законика, посебних кривичних закона); затим познавање порекла, садржине и разлога криминалитета као негативне друштвене појаве, у разним његовим развојним фазама, а нарочито његове особености у условима социјалистичког поретка; а осим тога у највећој мери познавање научних и техничких начина, метода и тактике, с једне стране, ради правилног и успешног расветљавања кривичпих дела, а, с друге. стране, ради сузбијања криминалитета уопште.
Та службена лица, којима је поверено расветљавање кривичних дела, односно њихово ислеђивање, јесу иследни органи. У иследне органе спадају: иследници јавног тужиоца 'и службена лица јавног тужиоштва, и органи унутрашњих послова овлашћени за вођење ислеђења. Према томе, органи за вођење ислеђења јесу и службена, лица криминалистичке службе јер она организационо припадају ресору министарства унутрашњих послова. Ова лица овлашћена су да воде ислеђење на основи чињенице, да у њихов делокруг спада извршење задатака криминалистичке службе, односно борба против криминалитета.
(0 обзиром на то, да службена лица криминалистичке службе воде ислеђења по овлашћењу јавног тужиоштва, као руководни оргтани у вршењу кривичног гоњења, могу у сваком тренутку преузети његово вођење ма у којем било кривичном делу.
То је сасвим разумљиво, имајући у виду дух закона који налаже да ислеђење сваког кривичног дела добије свој правилан сход.
Као што се из целокупног овог излагања види, ради постизавања успеха у расветљавању кривичних дела неопходно је потребно свестрано и до танчина познавати целокупни механизам ислеђења, Од доброг познавања свих радњи ислеђења, њиховог обима, форме и садржине, а од тога да ли ће се све и поједине од њих и када предузети и извршити у конкретним случајевима, зависи и квалитет не само ислеђења, већ и судског решавања кривичних дела, а у крајњој линији то значи, да од тога зависи и успех у трогоњењу кривичних дела.
5