Народна милиција

Милиционари Крчединац Божидар, Миловановић Будимир, Павловић Миливоје, Јовичић Слободан и Јанковић Драгиша на дужности у Управи Народне милиције Среза љишког успели су да ликвидирају двојицу четничких бандита који су се дуже време крили пред народним властима. Бандити, Ђукнић Милан одметник од 1945 и Јованчевић Бранислав одметник и четнички кољаш од 1941 године, били су у селу Живковцима. Чим је командир станице друг Крчединац сазнао где се бандити налазе, он је са напред именованим милиционарима пошао на лице места и опколио шталу у којој су се налазили. Видећи да су опкољени бандити су отворили на милициопаре ватру из аутоматског оружја. Но то није милиционаре збунило већ су одговорили ватром и све више се приближавали штали. Бандити су почели бацати бомбе, те. су са тавана штале поскакали доле и продужили са отпором. Употребом бомби милиционари су ликвидирали ове окореле бандите. За успех пи храбро држање сви су другови. похваљени и награђени.

У почетку ове године извршена је провална крађа у месној задрузи у Врачковом селу, Срез Титова Кореница. Сама провала је изведена врло вешто, за извесно време кривци су остали неоткривени.

Командир Станице Народне милиције у Подлапцу, Врзић Милан поводом ове провале наставио је са трагањем и организовао је добру обавештајну мрежу, тако да му је након дужег времена успело да најзад ухвати лица која су извршила провалу и да их преда надлежним органима. За упорно и предано вршење службе, друг Врзић је похваљен.

Јуричић Мато, подофицир у Ватрогасној чети у Загребу био је одређен од стране Управе Народне милиције за Хрватску за инструктора Ватрогасне чете Истарског угљенокопа, Раша. Његова дужност је била да стручно обучи и оспособи ватрогасну чету. За два и по месеца, колико се тамо налазио, Јуричић је свој задатак у потпуности извршио, самопрегорно радећи он је оспособио ватрогасну јединицу да може самостално обављати поверене јој задатке.

· За несебичан и пожртвован рад Јуричић је похваљен од Управе истарског угљенокопа Раша и од стране Управе Народне милиције за Хрватску.

Подофицир Управе Народне милиције града Неготина Милошевић Бранислав сазнао је да се недалеко села Душановца у близини Неготина у једној шуми крије одметник Черчуловић Димитрије. Одмах по сазнању подофицир Милошевић је са милиционарима. Букаторевић Милорадом, Антић Аксентијем и Павловић Ђорђем пошао у правцу шуме. Пошто је извршен распоред, почело се са претресом шуме. Када су зашли мало дубље у шуму Милошевић је у једном тренутку наишао на одметника Черчуловића и позвао га на предају. Место одговора одметник је отворио ватру и одмах затим неспретно бацио бомбу у правцу Милошевића. Међутим Милошевић је био бржи и прецизнији, — са једним рафалом из свог аутомата ликвидирао: је бандита. После ликвидације бандита у непосредној близини пронађено је склониште где се је исти скривао. да савесно вршење дужности и брзу интервенцију, друг Милошевић похваљен је и новчано награђен.

При Министарству унутрашњих послова НР Србије одржан је двомесечни шоферски куре. Куре се борио са великим тешкоћама услед недостатка, возила и остале спреме. Инжењер Милорад Милосављевић и Манчић Јордан који су били на томе курсу руководиоци, први као предавач, а други као руководилац практичне обуке, допринели су својим радом да курс постигне жељени циљ. Нарочито се друг Милосављевић несебично залагао на теоретском уздизању слушалаца курса. Иако куро није имао стална, возила, за учење, захваљујући њему, елушаоци су постигли одличне резултате. Манчић Јордан је својим ве-

ликим залагањем такође постигао лепе резултате. Као руководилац практичне вожње није жалио труда ни напора већ је једну ствар по неколико пута показивао курсистима све док је неби потпуно схватили. Због помањкања возила Манчић је читавих месец и по дана почињао вожњу у 24 часа радећи по дванаест и више часова. Камион који је стављен курсистима, на располагање под руководством Манчића није претрпео ни један квар. Ради несебичног залагања и савесности у раду другови Милосављевић и Манчић су похваљени и новчано награђени. *

На стражу Народне милиције ноћу 12 августа ове године око 1 часа наишла, је група од четири непозната лица (а то су били, како је касније утврђено, генерал-пуковник Арсо Јовановић, генерал-мајор Бранко Петричевић, пуковник Владо Дапчевић и управник државног пољопривредног добра у Сочици Светолик Арбајац) Чувши шушањ кукуруза и приметивши. у; непосредној близини људе који иду према румунској граници, милиционар Влада Ковачевић зауставио је непознате. На позив »стој« један од њих (Арсо Јоваповић) опалио је из револвера у правцу Ковачевића, нашто је Ковачевић одмах одговорио ватром из пушке. Иако је била велика помрчина, да су се контуре лица једва распознавале, са три метка оборио је двојицу и: истог момента пошао у потеру за другом двојицом који су: успели да му побегну захваљујући великој тмини. Вративши се на лице места, пошто је већ почело свањивати, видео је да је један од убијених у генералској униформи, а други у цивилу. . Идентификацијом утврђено је да су убијени управник пољо-, привредног добра, који је служио као водич и издајник генералпуковник Арсо Јовановић, који је овим чином погазио дату заклетву и покушао да се пребаци у иностранство да би се бацао блатом на нашу земљу. О свему овоме Ковачевић је обавестио свога друга, суседног стражара, милиционара Ннежевић Душана, а затим отишао у село Сочице да поднесе извештај својим старешинама.

После кратког времена. другу Кнежевићу дошла је једна сељанка и обавестила, га да према румунској граници бежи један официр без капе. Кнежевић. је одмах трчећи кренуо у показаном правцу, сустигао и зауставио непознатог, затим га, је легитимисао п утврдио да је то генерал-мајор Бранко Петричевић. Питао га је да ли је био у групи која је ноћас пуцала, на милиционара Ковачевића. Петричевић је одговорио: да није, а потом је покушао да извади револвер под изговором да му докаже да, није пуцао, међутим Кнежевић му то није дозволио, јер је прозрео намеру издајника који се хтео послужити овако наивним триком. Пошто му је његово држање било сумњиво, поред тога био је бев капе и сав упрљан блатом, разоружао га је и спровео на надлежност својим претпостављенима — тако је и другом издајнику био спречен прелаз границе.

У радничком дому града Ријеке догађале су се честе крађе радничких предмета. Неуморним залагањем милиционар 1. станице 1. Рејона Народне Милиције града Ријеке Матошевић Томо, успио је дужим трагањем пронаћи зликовца Божић Мију, баш у часу бијега на самој железничкој станици, код којега су пронађени трагови кривичног дјела. Милиционар Матошевић Томо заједно са криминалистичким референтом водио је истрагу у којој је као главни организатор и виновник откривен и познати провалник Дреженчић Антон звани »Дрежа«. Милиционар Матошевић Томо наглим и спретним упадом у. кућу Дреженчића "успио је истога ухапсити и код њега пронаћи справе за проваљивање каса. Зликовац Дреженчић Антон поучавао је редовито Божић Мију о начину вршења крађе и провала.

Својим пожртвовним радом милиционар Матошевић Томо спречио је даље проваљивање и вршење крађе са стране зликовца Дреженчић Антона, а осигурао миран живот и рад радницима у радничком дому.