Народна милиција

ништа заједничко са Повељом ОУН. Такви поступци, као M службене изјаве највиших војних и цивилних руководилаца, САД, разголићују у потпуности намере америчких империјалиста, њихове планове за освајање целога света.

Од прошлог заседања у Лејк Саксесу до овог у Паризу прошла је скоро година дана. Мако су се, пре годину дана, амерички империјалисти супротстављали свом жестином изгласавању резолуције против ратнохушкачке кампање и провокатора нбвога рата, она је изгласана и јавно су демаскирани ратни хушкачи. Демократске снаге водиле су упорно кам пању против провокатора новога рата, залажући се за учвршћење међународне сарадње и мира. Оне у том погледу имају и подршку Прогресивне странке Хенри Валаса, који се бори против агресивне америчке спољне политике.

Демократске снаге знатно су ојачале и очвреле. Оне ће на овом Трећем заседању Генералне скупштине доследно бранити принципе Повеље ОУН и залагати се за међународну сарадњу и учвршћење мира.

ПРОГОНИ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ ОМЛАДИНАЦА У ЧЕХОСЛОВАЧКОЈ

Југословенски ученици у привреди вратили су сву своју домовину из Чехословачке. Они нису успели да доврше изучавање заната, да се усаврше да тек онда примене све стечено знање на добро свога народа. Они су морали да напусте братску Чехословачку, јер су постали један од објеката на којима је чехословачка полиција хтела да докаже исправност и истинитост Резолуције информбироа.

Око три хиљаде наших омладинаца било је изложено нападима чехословачке полиције, против њих су употребљаване методе сличне нацистичким. У више махова у разним заводима омладинци су то изразили овим речима: »Са нама су тако поступали само хитлеровци«. Све телефонске везе између домова, у којима су они били смештени, и југословенске амбасаде у Прагу, биле су покидане, њихови заводи остали су без електричног осветљења. Многи омладинци били су малтретирани, стрпани у затвор заједно са својим васпитачима. У фабрикама, су други обустављали рад у знак солидарности са својим затвореним друговима. Због терора који је над њима спровођен само у Коуржину штрајковало је глађу више дана 77 омладинаца.

Чехословачка полиција и чехословачка влада нису нашле других средстава до ли грубе силе и насиља да убеде три хиљаде југословенских омладинаца да треба да пођу путем издаје своје домовине. Ништа није поколебало ове омладинце. Јасно је, међутим, да из овог неправедног поступања према нашим ученицима у привреди у Чехословачкој није могао извући користи нико други него чехословачка и међународна, реакција која настоји да ослаби позиције чехословачке владе и да замути односе између двају братских народа, чехословачког и југословенског. Без обзира на нечовечни и неправедни поступак чехословачких власти према нашим омладинцима ништа но може помутити односе између народа наше земље и братске Чехословачке. ПРОГЛАШЕНА ЈЕ НАРОДНА ДЕМОКРАТСКА РЕПУБЛИКА КОРЕЈА

Половином месеца септембра проглашена је у Фенјану Народна Демократска, Република. Кореја и формирана демократска влада под вођством Ким Ир Сена. Већ раније требало је доћи до успоставе демократске власти и формирања јединствене владе за целу Кореју. Тако је било предвиђено Московеким споразумом месеца децембра 1945 године. Тада су се Совјетски Савез и САД споравумели да треба формирати совјетеко-америчку мешовиту комисију са задатком да она ради на успостави демократске власти у Кореји. Међутим, амерички империјалисти онемогућавали су рад ове комисије и спровођење у живот закључака Московског споразума.

Поменутим споразумом Кореја је подељена на два дела дуж 88 паралеле. Јужни део запоселе су америчке окупационе трупе, а северни је пао под контролу Совјетског Савеза. Совјетски Савез је одмах омогућио успоставу демократске власти, стварање демократских странака и организација. Спроведена је аграрна реформа, подељена земља велепоседника, и јапанеких колаборациониста тако да је преко 720.000 сиромашних сељака и бевемљаша добило преко милион хектара земље. Национализована је индустрија, транспорт и служба за везу. Извршена, је реформа школског система и по први пут су у ко рејске школе уведени уџбеници на корејском језику, отворен је један универзитет и више института. Народ Северне Кореје почео је брзим темпом да обнавља своју земљу.

У Јужној Кореји, под америчком окупационом управом, ситуација је посве друкчија. На власти су и даље остали јапански колаборационисти и домаћи реакционари. Сељаци нису

добили земљу, иако постоје велики поседи чији су власници радили за. јапанске окупаторе. О обнови земље може бити само утолико говора уколико се мисли на изградњу лука и авродрома од стране америчких окупатора. У Јужној Кореји нема никаквих демократских слобода. Демократске организације и странке су забрањене, синдикални руководиоци затворени. Према последњим подацима данас има у Кореји за пет хиљада људи више затворених него за време јапанске окупације.

До 1948 године требало је да се из Кореје повуку совјетске и америчке окупационе трупе. Совјетска влада предлагала је и инсистирала више пута да се повуку окупационе. трупе. Међутим, влада САД је то упарно одбијала, настојећи да продужи окупацију Јужне Кореје и да што дуже задржи ову стратешки важну територију. Месеца. септембра, америчка влада је закључила један споразум са јужнокорејском марионетеком владом према којем би америчке трупе продужиле на неодређено време окупацију. Међутим, Совјетски Савез, придржава“ јући се међународних преузетих обавеза, одмах после проглашења Народне Демократске Републике Кореје, одлучио је да повуче своје окупационе трупе из Северне Кореје.

Проглашење Народне Демократске Републике Кореје има велики значај. То је трећа по реду демократска република У Далекој Азији, настала после завршетка другог светског рата.

ПОЛОНАЈ РАДНИЧКЕ КЛАСЕ У ФРАНЦУСКОЈ СВЕ ВИШЕ СЕ ПОГОРШАВА

Владе Роберта Шумана и Андре Мариа морале су да демисионирају из два разлога. Прво, због јаког притиска рад“ ничке класе и осталих демократских снага, — њихове борбе за боље услове живота. Други разлог је био тај што обе ове владе нису могле довољно брзо да извршавају наређења, америчких експанзиониста, нарочито она наређења која су се односила на стварање сепаратне западно-немачке државе.

После пада Марневе владе, тринаесте послератне владе у Француској, нову владу је формирао радикал-социјалиста, Анри Кеј. Он је преузео у целини програм минхеновца Пола Реноа. То значи повишење цена основним животним намирницама и наметање ванредних пореза у висини од 80 милијарди франака. на терет радника и намештеника. У исто време он намерава да укине ванредно опорезивање крупних капиталиста и да ликвидира национализована предузећа. Тај програм претставља ликвидацију француске индустрије, стварање великог броја незапослених и снижавање животног стандарда радног становништва. Нова влада Анри Кеја није скоро ништа предузела да се подигне животни ниво радника и намештеника. Повишење надница, које је влада извршила на упорно залагање радника, нема, великог значаја, јер цене основних потрошних артикала троструко брже расту. У знак протеста против антинародне политике реакционарних влада у целој земљи већ преко месец дана избијају протестни штрајкови и демонстрације. Тако је 24 овог месеца 6 милиона радника и намештеника на позив Генералне конфедерације рада учествовало у двочасовном генералном штрајку. Важно је нагласити да се штрајкашима придружују и радници учлањени у Конфедерацији хришћанских радника и »Форе увријер«. Влада, нарочито министар унутрашњих послова, социјалиста Мок, настоји да угуши ове штрајкове који обухватају сва предузећа и фабрике. Радничка класа постаје све упорнија и она се супротстављала реакционарној политици владе као и намерама француске и америчке реакције да доведу на власт генерала — фашисту де Гола.

У ИНДОНЕЗИЈИ ЈЕ ИЗБИО НАРОДНИ УСТАНАК

Под вођством Комунистичке партије Индонезије извршено је недавно уједињење свих напредних странака и организација, у Индонезији. Демократске снаге на челу са Комунистичком партијом увиделе су да је Хатина »републиканска влада« уствари постала оруђе америчких и холандских агресора. Наиме, влада реакционара Хате пристала је на све услове које су јој поставили холандски агресори, то јест да се без икаквих гарантија укључи као члан у тав. федералну владу Индоневије. Индонежански народ и република требало је по тим плановима да се одрекну независности своје земље, да препусте војску, финансије и спољну политику на милост и немилост холандских, уствари америчких експанзиониста.

Индонежански народ, који се упорно борио већ четврту годину против холандских завојевача, осудио је издајничку политику владе др Хате. Он се је под руководством Комунистичке партије Индонезије дигао на устанак најпре у провинцији Медију, а затим се устанак раширио и на остале области. Устаницима су се придружиле и неке јединице Хатине владе. Према последњим извештајима овај народни устанак узима, све шире размере.

81