Народна милиција

Major: Втапћо Pavlović

VIŠE BUDNOSTI PREMA NEPRIJATELJIMA NARODA

Koliko se budnošću može uštediti nevinih i dragih života, a isto tako raznih poniženja, i mrevarenja od strane noprijafelja i koliko se njome može sačuvati dragocene narodne imovine od uništenja, — O tome su so naši narodi najbolje tokom Oslobodilačke borbe lično uverili i u tom poglodu stekli bogata iskustva. Medutim, obično se dešava da posle pobede budnost popušta, pošto se smatra da, je neprijatelj uništen time što je pobeđen. Naravno da je ovakvo mišljenje pogrešno, a naročilo kada je u pitanju klasni neprijatelj.

Poznato je da se baš posle vojničkog poraza svrgnufa buržoazija svom snagom baca na nov način u novu borbu s namerom da povrati udobni život koji je izgubila — да роутаћ izgubljeni »raje — kako kaže Lenjin. A snaga neprijatelja u toj novoj borbi nije za poteenjivanje, jer on. još uvek za duže vremo raspolaže sa mnogim preimućstvima.

Pre svega neprijatelj raspolaže skrivenim bogatstvom (novae, zlato, razne dragocenosti i drugo) pomoću koga za sebe vozuje pojedine klasno nesvesne elemente, OrganiŽuUJUĆI Ih и гадпни У dovima za borbu protiv radnog naroda, koji je na, vlasti.

Zatim, uslod toga što su bili na vlasti kapitalisti i zahvaljujući nenarodnom sistemu školovanja bivše Jugoslavije koji je stvarao režimske ljude, neprijatelj raspolaže за višim obrazovanjem, raznim vezama, i većim iskustvom u upravljanju, te na, osnovu ovih preimućstava, vezujo za sebe mnogo stručnjako, inteligente i kolebljivee, pomoću kojih i preko kojih se uvlači u drŽžavni i privredni aparat (često i na vrlo odgovorne položaje) oda,kle vrIŠi razne sabolaže i diverzije.

Neprijatelj raspolaže raznim vezama, sa inostranom rea,koeijom od koje u novcu, materijalu i ljudstvu dobija podršku za, organizovanje svoga protunarodnog delovanja.

I najzad, tradicija i razne navike kapitalističkog sistema, kao Što su silna proizvodnja, verska zakucanost, malograđanština, itd., pretstavljaju jednu od najvećih ртергека ža, izgradnju поуог društvenog urođenja. Koristeći snagu ovih navika, i načina da, se Živi po starom, noprijatelj iskorišćava, i najmanje greško našeg mladog državnog i privrednog aparata, uopštava, ih, te na osnovu njih stvara, nezadovoljstvo, koči radni elan širokih narodnih masa itd. Međutim, borba protiv staroga i navika, koje rađaju i oživljavaju kapitalizam, ne možoe se rešiti na prečac — jurišem, ona, je duga — ltraje godinama, sve dok se u dušama ljudi ne izvrši preobraža,., to jost dok se široke narodne mase ne prevaspitaju u novom — socijalističkom duhu.

Kao što vidimo, oružana, borba, to jest svrgavanje buržoaxzije s vlasti, znači samo jednu etapu u velikoj borbi za pobedu socijalizma. Otuda i Oslobodilačka, borba naroda, Jugoslavije pretstavlja, pored mnogih. revolucionarnih tekovina, uglavnom pobedonosni juriš na okupatora, domaće izdajnike i eksploalatore, a, nikako potpunu pobedu. Zato ona ni posle oslobođenja nije nikako prestajala, ona se i danas vodi, a vodiće se još duže vremena, sa пезтаnjenom žestinom. Razlika je u tome šio se ona sada, odvija, pod drugim uslovima i u drugim oblicima (povoljnijim za, nas). Neprijatelj nije više otvoreno i frontalno isturen, već je magkiran i nalazi se svuda oko nas: u zadruzi, preduzeću, fabrici, kancelariji, polju itd. Da bi ga konačno uništili potrebno je pre svoga pronalaziti ga, te zbog toga danas je borba, mnogo suptilnija i kompli-

kovanija nego što je bila, ranije, i zato se danas utoliko pre i oštrije postavlja pitanje budnosti, jer je budnost nužan prafilac svake borbe — рту 1 Bajvožniji uslov za, pobedu,

Još u početku Narodnooslobodilačke borbe u 1941 godini, drug Dilas je pisao u užičkoj »Borbi«: »Nema podlosti, nema svireposti, nema zvjerstva koje podmukli neprijatelj nebi bio u stanju ne samo da izmišlja u svojoj zločinačkoj glavi, nego i izvršuje svojim razbojničkim, narodnom krvlju uprljanim rukama. Neprijatelj ne miruje, on rije na sve strane, u svim pravcima, služi se svim sredstvima, iskorišćavajući za svoj rad najniži ološ, izrode naroda. Naši ljudi, međutim, naročito poslije postignutih uspjeha lako se uspavljuju, obuzima ih dobrodušnost i lakovjernost.« — to zbog toga: «...naša Partija i Omladina moraju biti rukovodioci u organizovanju budnosti prema neprijatelju. Naši ljudi se moraju naučiti sami i naučiti čitav narod da u tom pogledu nema nevažnih sitnica.

Oni moraju uvijek biti na mrtvoj straži narodne borbe, motreći na svakom koraku podzemni rad neprijateljskih plaćenika. Naši ljudi moraju postati oko i uho čitavog naroda, koji prate svaki pokret, koji otkrivaju svaku paklenu namjeru neprijatelja...«

»Biti budan u svakom času, na svakom mjestu, znači — biti bez milosti prema neprijatelju. To znači — uvijek držati čvrsto u ruci krvlju stečeno oružje, ne dati se prevariti ni u kakvoj situaciji da to oružje klone ili pređe u ruke neprijatelja. Biti budan to znači — dan i noć istrajno motriti, uporno tragati za zločinačkim, prljavim pipcima neprijatelja.«

Budnost se i dalje postavlja u svoj svojoj aktuelnosti kao opštenarodni zadafak. Ali ona, je od naročitog značaja za pripadnike Narodne milicije, kojima, je poveren zadalak čuvanja, opšte bezbednosti, reda i pravnog poretka, narodne i lične imovine. Otuda so pred pripadnicima, NM, kao čuvarima, tekovina, Narodnooslobodilačke borbe i plodova, naših trudbenika, koji izgrađuju socijalizam, postavlja kao prvi i najvažniji zadatak budnost prema, noprijatelju koji je, kao Što smo rekli, skriven te oprezno 1 podmuklo dela. Budnost mora, biti opšta, i svestrana. Pripadnik Narodne milicije, kako na službenoj dužnosti, tako i u privatnom Životu, mora, motriti na sve budnim okom narodnog čuvara. On mora biti odličan poznavalac svoje okoline, mora se interesovali та, зув, тога biti svostan toga, da, se iza naoko sitnih i nevinih" stvari često kriju prljavi prsti neprijatelja.

Međutim, kada govorimo o potrebi budnosti, to ne znači da je do sada u redovima Narodne: milicije nije bilo; naprotiv, pripadnici NM su u dosadašnjem vršenju svoje naporne službe, uvek pokazivali visoku klasnu svost i patriotizam. Služba, u Narodnoj miliciji ispunjena je sa bezbroj svetlih i poučnih primera, o tome kako treba budno i savesno obavljati poverene dužnosti.

Kada je komandir stanice Đurić Vojislav u Debrecu posle pola noći primetio svetlost i njeno sumnjivo kretanje u kući zemljoradnika, Radovana, Markovića, to mu je bilo dovoljno da, posumnja da se tu verovalno krije kradljivac kase за državnim novcom, koja, je te večori bila ukrađena iz seoske pošte. Preduxeo je potrebne mere i sumnja, se pokazala, opravdanom, zatekao je kradljivece sa kasom koju još nisu bili uspeli da sakriju. Kada, je Mehmedovski Mehmed, milicionar iz Pančeva izvršio uviđaj ргоvalne krađe i konstatovao da je odneto novca i drugih vrednosti